Petostruki svetski reli šampion Sebastijan Ožije bio je gostujući vozač Mercedesa na DTM rundi na Red bul ringu.
Boravak na pretposlednjem takmičarskom vikendu nemačke premijum turing serije iskoristili smo i za upoznavanje sa francuskim asom, koji nam je otkrio da je prelazak na kružne staze sasvim zamisliva opcija u njegovoj budućoj karijeri.
Koliko se ugodno osećaš u vožnji na kružnoj stazi u poređenju s onom na otvorenim putevima i prostorima na koje si navikao u Svetskom reli šampionatu?
– Ne mogu da kažem da mi je baš ugodno. Namenska staza naravno izgleda sigurnije, jer je oko vas više prostora i niste neposredno okruženi drvećem i ogradama, osećate da postoji veća margina ako pogrešite. S druge strane, imate 18 drugih momaka, koji su pokretni element. Zato mi nije nužno komfornije. Još važnije, meni je ovo novo, ja nisam vozio mnogo trka sa konkurentima oko sebe.
Sigurno će biti stresno na početku vikenda. Ipak, pokušaću to da izvedem što opuštenije i bez presije da postignem bilo šta. Naravno da se nadam najboljem, ali sam takođe svestan da je ovo veoma konkurentna serija, vrlo visokog nivoa i najveća je šansa da ćete me videti na kraju kolone. Videćemo šta se može. Jednostavno sam uzbuđen i srećan što sam ovde. Vreme će ovog vikenda izgleda biti komplikovano, izgleda da ćemo imati tri različita dana, to samo otežava stvari.
Moglo bi se reći da se osećaš komfornije u okruženju koje ti je poznato?
– Mislim da je tako. Ljudima koji gledaju reli izgleda da smo ludaci, ali nismo. To okruženje mi je postalo blisko i naučio sam da se profesionalno nosim s njim, koliko god da je komplikovano. I, kao i sa svime u životu, uvek vam je malo teže ono što je novo.
Koja ti je omiljena površina za WRC vožnju?
– Ja ih volim sve i taj aspekt volim u reliju – nikada ne postane dosadno, svaki reli je drugačiji, podloge su različite. Uglavnom sam dobar i brz na asfaltu i to mi daje nadu da i ovog vikenda mogu da uživam i da se brzo naviknem.
Kakva je razlika u vožnja na WRC asfaltu i onom na krugu? Takođe, ti ovde imaš zadnji pogon, a u reliju pogon na svim točkovima. Ima li sličnosti, ili je sve drugačije?
– U reliju prolazi automobil za automobilom, na mnogo krivina asfalt postaje prljaviji, pa morate da se nosite s većim brojem različitih situacija. Na stazi bi uslovi trebalo da budu konstantniji, osim kad se menja vreme, kao što će biti ovog vikenda. Ne vidim gde ovde mogu da nađem neku prednost za sebe, ali možda će u ovakvim uslovima meni to predstavljati manji problem, možda će mi biti manje komplikovano nego ostalima. Oni možda nisu navikli na takve situacije.
Govorio si da je jedna od najvećih razlika između WRC i DTM automobila osećaj pri skretanju. Možeš li da to objasniš malo detaljnije?
– U DTM automobilu ulazite brže u krivine, jer auto ima veći aerodinamički potisak, podešen je mnogo niže i sve je savršeno podešeno za to malo krivina koliko ih ima na stazi. U reliju se suočavate s mnogo različitijim situacijama, mnogo džombastijim putevima, što znači da vam je setap kompromis u odnosu na stazu gde je razrađen do sićušnih detalja da biste bili performantni. To zahteva malo mentalne gimnastike da biste se prilagodili na brzinu u krivinama i odredili limite, jer granica se razlikuje od one na koju sam navikao. Tu je i način na koji auto reaguje i ponaša se. DTM auto ima zadnji pogon, WRC ima pogon na svim točkovima i malo je stabilniji u krivinama. To je mentalna gimnastika koju morate da naučite, ali nalazim da je to uzbudljivo jer je novo, a ja volim izazove. Očekuje me mnogo izazova ovog vikenda (smeh).
Pomenuo si uzbuđenje. Kakve vrste uzbuđenja nose WRC i DTM?
– Reli je definitivno moj sport. Sa aspekta uzbuđenja, volim ga, volim raznovrsnost, imao sam u njemu dobrih godina i silno sam se zabavio vozeći ga. Sada izvodim nešto novo na stazi i možda mi je to u ovom trenutku čak i uzbudljivije od relija, jer se relijem bavim godinama. Zato ovde uzbuđenje ponovo raste. Kao što sam kazao posle DTM testa na Valelungi, tamo sam se osećao kao da ponovo idem u školu, ali na čas na kojem mi se sviđa ono što moram da naučim.
Postoji li neki DTM vozač, bivši ili sadašnji, na koga se u određenoj meri ugledaš i zašto?
– Ranije nisam posebno pratio DTM. S tim sam počeo skorije, otkako sam došao u Nemačku i postao prijatelj Tima Šajdera, mog komšije u Švajcarskoj, i Matijasa Ekstrema, koga takođe dobro poznajem. On takođe voli reli i uvek smo imali zajedničku temu za razgovor. Svi su me ovde lepo dočekali i radujem se što ću se s njima trkati ovog vikenda i odmeriti snage.
Vozači… Teško mi je da pomenem neko ime, i to zato što je lista toliko dugačka. Mnogo je vrlo uspešnih vozača učestvovalo u DTM-u, i onih sa kruga, ali i vozača kao što je Valter Rerl. Čuo sam da je pre dosta godina bio prilično uspešan u DTM-u. To je verovatno bilo drugačije vreme i pretpostavljam da se za to mnogo pripremao, ali je to dobra referenca. Iako stižete iz drugačijeg okruženja, ako sebi ostavite dovoljno vremena, nije nemoguće da budete dobri i na stazi. Ali, za to mora mnogo da se radi i tome mora da se posveti mnogo vremena.
Možeš li sebe da vidiš kako u bližoj ili daljoj budućnosti potpuno menjaš discipline i posvećuješ se isključivo trkama na krugu?
– Mislim da postoji šansa da posle reli karijere – a nju naravno vidim kao svoju glavnu karijeru – potražim nova trkačka iskustva, i to najverovatnije na stazi. Ali, to znači i da ću malo usporiti ritam. Jer, godinama živim vrlo intenzivno u reliju i jedan od parametara na koje ću obratiti pažnju biće da imam dovoljno vremena da posvetim porodici, a ne samo trkanju. S druge strane, čvrsto verujem da neću biti srećan u životu ako potpuno prestanem da se trkam. To znači da moram da pronađem novi izazov. I, kažem – DTM bi definitivno mogao da bude opcija. Atraktivna je serija, nivo performansi je veoma visok, automobili su prilično uzbudljivi za vožnju. To može da se desi u srednjoročnoj budućnosti, sada još radim na reli planovima i još malo bih se bavio relijem.
Pomenuo si da želiš još dve godine da voziš reli, a priča se da ćeš se vratiti u Sitroen.
– To je jedna od opcija i to nije tajna. Ove nedelje time ne mogu da se bavim, ali vrlo skoro, već iduće nedelje, odluka bi trebalo da bude doneta. Da, Sitroen jeste opcija
Ako sebi daješ dve WRC godine, to si već rešio, ili je i to fleksibilno?
– Taj plan mi je sada u glavi. Ipak, nikad ne reci nikad. Nije nemoguće da to bude i samo jedna godina. Ne želim da se zamarab nečim u čemu neću uživati. Sada uživam i dovoljno sam motivisan da napadam. Sigurno, to znači da su šanse velike da budem u reliju i dogodine. Ali, ako mi se iz bilo kog razloga promeni motivacija tokom sezone, ili mi se promene planovi, ne želim da me išta sputava. Želim slobodu da mogu da se bavim nečim drugim, ako u bilo kom trenutku to odlučim.
Tekuća WRC sezona ne protiče baš po tvojim željama, trenutno si treći na tabeli.
– Počelo je vrlo dobro, čak i iznenađujuće bolje nego što smo mislili. Na otvaranje sezone došli smo sa nekim unapređenjima koja prošle godine nismo imali i performanse na Reliju Monte Karlo bile su nam dobre. Ali, iz nekog razloga, sredinom sezone je postalo malo teže. I zato što su se drugi timovi više unapređivali, a mi nismo, i mislim da smo malo sporiji nego što bi trebalo. A u poslednje vreme mogu da kažem da ni sreća nije bila na mojoj strani. Performanse nisu bile toliko loše, kao u Nemačkoj, gde smo imali dobru brzinu i bili u borbi za pobedu dok nam se nisu desili gumi defekti.
Prošlog vikenda, u Turskoj, tek što smo se našli u dobroj poziciji, opet nas je snašao maler – polomljeno oscilujuće rame, i to nasred pravca. A onda sam i ja pogrešio. Imali smo malera, ali je dobro što još nije gotovo. Možete računati da neću odustati. Ostala su još tri relija, to znači još 90 poena u igri. Za mene će idući Reli Velika Britanija biti jedan od ključnih. Ako uspemo tamo da se pokažemo, naše šanse će biti i te kako žive i onda se sve odlučuje na poslednja dva relija. Tada će još sve biti moguće.
Napomena: ovaj razgovor vodili smo u petak, pre nego što je Ožije počeo da ispunjava svoje DTM trkačke zadatke, a osnovni koncept je ljubazno osmislila kompanija Red bul.