Šampion Centralne Evrope u GT trkama izdržljivosti Predrag Šainović ovenčao se naslovom još u avgustu, pehar je primio pre nešto više od mesec dana, a prema sopstvenom priznanju dugo nije bio svestan kakav je podvig napravio.
“Verovali ili ne, još nemam osećaj da sam u 2022. najbolje plasirani srpski automobilista. Auto-sport nije dovoljno popularan na ovim prostorima, ali sam dobio izuzetnu medijsku pažnju posle osvajanja titule. Od malena me zanima automobilizam i svakako sam maštao da jednog dana budem najbolji. Dugo nisam imao osećaj da sam šampion, ali sad ga imam i stvarno je fantastično”, kaže Šainović i dodaje da ga slava nije promenila.
“Da imam 18 godina, možda bi šampionski pehar više uticao na mene. Ovako sam potpuno isti, jer sam zreo i ostvaren čovek na svim poljima. Drago mi je kad me ljudi prepoznaju, kad čestitaju, ali me to nije promenilo, već dalo motiv da nastavim istim tempom i u narednim godinama”.
Šainović iz 2022. nosi samo lepe ispomene, a najdraži trenutak mu je vikend na Red bul ringu.
“Iskrsla je prilika da vozim i sprint trku, pa sam posle pobede u enduransu još jednom seo u “mercedes AMG GT4″ i izašao na stazu. Tada sam prvi put shvatio da jesam konkurentan, što je pobeda i u sprintu dokazala. Od tog trenutka sam, zapravo, počeo da razmišljam o sprintu, ali sam bio rešen da dovršim započeto i finiširam sezonu u enduransu, što se ispostavilo kao dobra odluka. Ali zato ću u 2023. voziti samo sprint i veoma se radujem tome”, otkriva “najbrži doktor”.
Iako još nismo ni zakoračili u 2023, planovi našeg asa su iskristalisani, a pred njim će, osim nove discipline, biti još jedan izazov – dve staze koje ne poznaje.
“Sezonu otvara Ošersleben, veoma zanimljiva pista koju nisam ranije vozio. U svakom segmentu života volim izazove, pa će mi i taj biti motivacija. Što se Mosta tiče, ni na njoj nisam vozio, ali sam gledao nekoliko trka drugih serija i ona mi je interesantna. Generalno, najviše se radujem Hungaroringu, gde sam vozio mnogo puta u različitim automobilima. Njegova konfiguracija mi leži, rizična je, ni u jednoj krivini nema opuštanja. Ako uspem da odem na jedan vikend u GT4 Evroseriju, voleo bih da to bude Monca, jer sam na njoj bio veoma brz i staza mi je perfektna”, priča Šainović.
“Za automobil su spremna unapređenja, i Lema rejsing i ja se već lagano pripremamo za narednu sezonu. Nadam se da ćemo da odvezemo bar jedan zimski test kad auto bude gotov. Nisam opterećen rezultatima, ali stremim ka najboljim plasmanima. Još ne znam kakva će biti konkurencija, pa je rano da bilo šta komentarišem na tu temu. Meni je važno da ja budem siguran u sebe i auto, a ostalo ćemo rešavati na stazi, kao i do sada”, otkriva on.
Kako su mnogi želeli da vide našeg doktora u nekoj od TCR serija, to pitanje se i sada samo nametnulo.
“I dalje pratim dešavanja na TCR sceni. Istočna Evropa deli vikende sa nama, poznajem sve takmičare i volim da pogledam njihove trke. U ovom trenutku ne postoji nikakva čežnja za TCR automobilom jer je GT zadovoljio sve moje potrebe”.
Šainović je, naravno, zainteresovan i za sva dešavanja oko gašenja WTCR i pokretanja TCR Svetske serije.
“Mislim da je to još jedna pobeda velikog Marčela Lotija, ali ne na štetu trkača. Globalno bodovanje će dodatno motivisati manje ekipe i automobiliste iz, uslovno rečeno, nižih serija da se više trude. Spajanjem vikenda TCR Svetske serije sa drugim takmičenjima mogu biti smanjeni i troškovi. Svakako TCR svet ništa nije izgubio gašenjem WTCR, jer je Loti to maestralno reorganizovao”, smatra on.
Iako mnogi govore da turing kakvog poznajemo polako nestaje, i da će uskoro ta disciplina preći na električni pogon, Šainović ipak daje prednost benzinskim motorima.
“Turing će uvek biti važna disciplina u auto-sportu. Sumnjam da bi uskoro moglo da se sasvim pređe na elektro-motore, jer ni situacija sa baterijama nije slavna sa ekološke tačke gledišta. Traže se novi izvori energije, kao što je vodonik, mnogo se pažnje obraća na održivi razvoj, tako da sam siguran da ćemo još godinama voziti sa tradicionalnim motorima”.
“Nisam imao priliku da se trkam sa sveelektričnim automobilom, ali sam probao putnički. Mogu da primetim da se vozi potpuno drugačije, jer veoma brzo isporuči svu moguću snagu. Verujem da je to mnogo teže za trkače i da mora mnogo da se koriguje stil vožnje. Mislim da to nije budućnost trkanja, ali svakako treba da postoji kao zasebna disciplina”, završio je Šainović.