Velika turing žurka po imenu WTCR neće proći bez Gabrijelea Tarkvinija.
Superiskusni Italijan, uskoro 56-godišnjak, jedini je čovek sa osvojenim BTCC, ETCC i WTCC titulama. Prošlu sezonu proveo je razvijajući “hjundai i30 N TCR”, prvi automobil južnokorejske kuće namenjen trkanju na krugu.
Sada je vreme da se sav taj rad, kao i potencijal automobila ubedljivo prikazan u završnici 2017, manifestuju na stazama. Tarkvini će u Svetskom kupu turing automobila voziti “hjundai” za BRC rejsing u tandemu sa Norbertom Mihelisom i uopšte ne skriva da ove sezone ima najveće moguće, šampionske ambicije.
“Još sam premlad da bih se povukao”, ponovio je Gabrijele svoju omiljenu tezu na početku intervjua za italijanski Motorsport.com i dodao: “Imam zaista ogromnu želju da ponovo počnem s borbama na pisti, već i zato što je posle godine teškog rada na razvoju “hjundaija i30″ moj takmičarski adrenalin porastao hiljadu puta.”
Dokle se može stići sa “hjundaijem i30 N TCR”?
– Auto je rođen vrlo dobar, ali potrebno je uzeti u obzir i balans performansi, zato što je sistem koji je WTCC imao do prošle godine omogućavao i puno težim automobilima da pobeđuju, dok je ovaj u TCR-u različit i cilj mu je da dovede sve automobile na isti nivo. Veoma smo konkurentni i to smo pokazali već krajem 2017, ali mislim da su se i drugi poboljšali i da su na to bili podstaknuti onim što smo mi izveli. Očekujemo odluke TCR tehničkog odseka, ali tu su svi sastojci potrebni da prođemo dobro.
Već na prvom izlasku na stazu “hjundai” je leteo i odmah je stigao balast od 40 kilograma. Adekvatno ili ne?
– U Kini je bez BoP-a auto zaista bio izuzetno moćan, ali se u Dubaiju videlo da na pravcu nisam uspevao da prođem više nikog i našao sam se u grupi najsporijih. Imajte na umu da je minimalna TCR težina i dalje veće od one kod TC1 automobila i verujte mi kad vam kažem da se kočnice mnogo muče sa velikim balastom, na nekim pistama se to baš izuzetno oseća. Generalno, smatram da je naš auto dobar i da s tim može da izađe na kraj, ali sačekajmo.
I gume će biti nepoznanica, s Mišlenovih se prelazi na Jokohamu. Koliko će ta promena uticati?
– Zapravo je i taj faktor potrebno uzeti u obzir u BoP fazi. Dosad smo probali Mišlen i Hankuk, što će reći one gume koje se najviše koriste u raznim TCR serijama. Jokohamu smo manje testirali, jer je manje prisutna. Sada se probe moraju usredsrediti na tu marku pneumatika, kako bismo im prilagodili automobil, jer se Jokohama gume mnogo razlikuju od ostalih.
Imate u programu dalje testove?
– Ne mnogo njih, samo onoliko koliko je potrebno da usavršimo još poneki detalj povezan sa podacima koje smo prikupili u poslednjim trkama prošle godine. Međutim, to je malo posla. Imaćemo zajedničke testove sredinom februara, ostatak programa nije toliko zahtevan.
“Hjundai” izbliza s aerodinamičke strane deluje kao pravi trkački auto, s malo komponenti sa serijskog modela. Šta ste sakrili ispod karoserije?
– Odmah ću vam reći da to nije tačno. Auto je pokazao da ide vrlo dobro, ali u apsolutno svemu poštuje TCR duh. On je veoma dobro razvijen, ali u okviru pravila. Delovi šasije, zadnje vešanje, turbo, motor i još mnogo šta dolazi iz serijskog “i30”. Jasno je da se rad na razvoju koncentrisao na uglove vešanja i na sve ono što bi moglo da podigne performanse, ali je rezultat na kraju rada dužeg od šest meseci, izvedenog na osnovi izvanrednog putničkog modela, konkurentan proizvod, potpuno u skladu s propisima.
Sve je to, dakle, rezultat velikog zalaganja i sposobnosti onih koji su auto stvarali i razvijali?
– Hjundai je odabrao da sarađuje s BRC rejsingom, vrlo efikasnom ekipom, i sa vozačem ekspertom, koji je u tom trenutku bio bez obaveza, to će reći sa mnom, kako bi na najbolji način razvio već odličan serijski proizvod i u to je uložio značajna sredstva.
Ranije si izveo nešto slično s Hondom, bio si “tata” “sivika”. Sada si opet “tata”, ali “hjundaija i30”?
– Tu govorimo o različitim automobilima. Put je sličan, ali s Hjundaijem smo imali sve vreme potrebno za rad. Projekat je započet u martu 2017. i zaključen je u oktobru, debijem na pisti. Tokom leta smo izvezli masu testova. “Honda sivik TC1” bila je vrlo komplikovan automobil, homologiran posle vrlo malo testova, zato što su po želji Sitroena propisi promenjeni u poslednji čas. Nažalost, ta epoha nas je zatekla s automobilom homologiranim za kratko vreme, praktično bez testova za nama, s problemima koji nisu mogli da se reše i koji su se pojavljivali i u godinama potom.
Prošle godine si vozio i WTCC i TCR Internacionalnu seriju. Kakav je nivo trkača?
– Govoreći uopšteno, a bez želje da bilo koga uvredim, mislim da je nivo bio viši u Svetskom šampionatu. Opet, TCR se mnogo razvio i verujem da će u 2018. svi biti na istom nivou. Kad pogledam imena već potvrđenih WTCR trkača, ne vidim ništa zbog čega bi ova serija trebalo da zavidi WTCC-u 2017.
Kako komentarišeš spoj WTCC i TCR?
– Mislim da će to funkcionisati, ujedinile su se dve sjajne sile. Jedna revolucionarna ideja, izvrsna sa tehničkog aspekta i stanovišta kontrole troškova, kakva je Lotijeva, i organizacija Eurosporta, koja je u teškim godinama održala jedan važan šampionat i omogućila mu da preživi. TCR-u su verovatno nedostajale televizija i medijska vidljivost, sada ih ima. Mislim da su tu svi sastojci potrebni za povratak u najblje godine turing trkanja, koje je vremenom i u TC1 eri već bilo nestalo.
TC1 su bili vrlo lepi automobili, ali su zbog njihove strukture trke bile lišene vožnji točak uz točak i grubljih kontakata. Sada ćemo te scene ponovo viđati?
– Da, jer ovi automobili to dopuštaju, mada treba imati na umu još nešto važno – format sprint trka. Imaćemo 30 trka i to će neizbežno nagrađivati kontinuitet i konstantnost. Zato će iznad svega morati da se misli o tome kako da se izvezu tri trke vikenda, naročito ona sa inverznim startnim rasporedom, koja je prva na nedeljnom programu. Ranije je to bila druga i poslednja trka i udarci se nisu štedeli, a sada je prva i postoji rizik da se auto nepopravljivo ošteti i propusti ostatak vikenda. To će neizbežno uticati na kvalitet predstave. Oduvek sam kritikovao taj sistem, TCR se držao starog, u kojem je druga trka ona s inverzijom rasporeda i to je, po mom mišljenju, bilo mnogo bolje.
Po tvom mišljenju, koncept FIA Svetskog turing kupa za klijentske timove, kao u GT kategoriji, može dosta dobro da funkcioniše?
– Da, to je taj koncept. Proizvođači nisu direktno uključeni, ali sigurno pomažu odgovarajućim ekipama delovima i komponentama koje treba isprobati, baš kao u GT takmičenjima. Mislim da će to funkcionisati.
Ti i Norbert Mihelis predstavljate zvezdanu postavu.
– Eh, pa to ne bih znao! (smeh) Norbi je mnogo sazreo, na papiru zaista jesmo moćni. On je prošle godine izvezao neverovatnu sezonu sa Hondom i kada su me pitali za mišljenje o njemu, odmah sam kazao da je fantastična osoba, iznad svega direktan i iskren. S njim se može razgovarati i o neprijatnim epizodama kao što su kontakti i incidenti na stazi. Vrlo sam zadovoljan što sam u tandemu s njim.
Koliko misliš da se promenio od vremena kad si ti napustio Hondu?
– Malo. I kad je bio vrlo mlad, uvek je bio stabilan momak, brz i tehnički pripremljen. Ne verujem da mu treba još iskustva, već da sada može da požnje plodove onoga što je posejao i da izveze jednu značajnu godinu. Svakako sam ubeđen u jedno: ako bi mi zatrebala njegova pomoć da bih osvojio titulu, on će mi pomoći, a isto ću uraditi i ja ako Norbi bude u igru za naslov.
Iako u ovom trenutku ne znamo sigurno ko će sve voziti WTCR, koja su imena po tvom mišljenju najopasnija?
– Mislim da su to Ted Bjerk, pa Ivan Miler, on je stari vuk poput mene. Zatim su tu Tijago Monteiro i Esteban Gerijeri, koji su se odlično pokazali sa Hondom. Žan-Karl Verne je TCR šampion 2017, iza njega je važna sezona. Ne treba zaboraviti da može biti iznenađenja, kao što je Jan Erlaher koji se prošle godine trkao s “ladom”. U TCR-u sam zapazio odlične momke, Atilu Tašija i Đakoma Altoea. Oni su me najprijatnije iznenadili brzinom i veštinom u nečinjenju grešaka.