Briljantan ovosezonski nastup srpskog automobiliste Milovana Mikice Vesnića u Centralnoevropskoj zoni nije mnogo pokvario peh koji ga je zadesio u trci 1 na Slovakija ringu, voženoj prethodnog vikenda.
Kao što je naš portal izvestio s lica mesta, njemu je pukla guma, pa je posle zamene pneumatika na cilj stigao šesti u klasi. Trka 2 prošla je bez greške, Vesnić je trijumfovao, a na kraju trkačkog vikenda rezimirali smo utiske i porazgovarali sa njim o daljim planovima za ovu sezonu.
Da li je peh u trci 1 mogao da se izbegne?
– Nije. To je peh koji svakome može da se dogodi. Naleteo sam na deo karbona od nekog automobila sa prethodne trke ili neki šraf, a to je nešto što vozač ne može da vidi i izbegne. To je poseklo gumu bukvalno po sredini i to se svakom trkaču bar jednom dogodilo u karijeri.
Dosta takmičara na Slovačkoj rundi se žalilo na pucanje guma. U tvom slučaju sama guma nije bila problem?
– Ja imam sreće da vozim na danlop gumama i one odlično rade, ne samo kod mene, već kod svih vozača koji ih koriste. Ovo se sasvim sigurno nije desilo zbog kvaliteta gume.
Pomenuo si nam na početku vikenda problem sa boksom, odnosno tretmanom koji je CEZ imao kao prateći program WTCC-u. Da su uslovi bili bolji, da li je promena gume mogla da bude brža? Da li bi ti to možda pomoglo da se brže vratiš na stazu i boriš se barem za podijum?
– Peh se dogodio na zadnjoj krivini, posle ulaska u boks, pa nisam mogao da skrenem odmah do ekipe. Vozio sam ceo krug na praznoj gumi, veoma sporo, i tu sam izgubio dosta vremena, čak 30 ili 40 sekundi. Jednostavno, nisam imao sreće.
Videli ste i sami koliko je bio gust raspored trka. Videli ste i da je malo takmičara iz Centralne Evrope bilo prisutno, svega tridesetak, a inače ume da nas bude preko 200. Oni prosto ne žele da se trkaju pod ovakvim uslovima, sa toliko udaljenim parkingom i tako lošim tretmanom. Tako mali odziv može samo da bude još manji u budućnosti ako se ponovo bude vozilo zajedno sa WTCC-om, ETCC-om i još nekolicinom pratećih serija.
Kad ti se dogodi peh u trci 1, da li imaš opterećenje pred trku 2? Da li strepiš da može da se ponovi?
– Ne opterećuje me nimalo. Uvek je dobro kad je peh mali, kad ne oštetite automobil, to je važnije od rezultata. Konkretno u Slovačkoj, bio sam više opterećen problemom sa motorom, koji nam je zadavao glavobolje ceo vikend. Kad stignemo kući izvadićemo ga, pregledati, videti zašto troši toliko ulja, pa se nadam da ćemo nastaviti učešće u CEZ-u kako treba. Dolaze teže trke, sa mojim najvećim rivalima, ne smem da se opustim. Ja inače nemam običaj da kalkulišem, ne sabiram bodove, uvek idem na pobedu. U trci 2 sam neprestano gledao u instrumente, pratio sam temperaturu ulja, bojao sam se da se motor ne raspadne na komade. Dobro je da sam barem u tom slučaju imao sreće i da se ništa nepredviđeno nije dogodilo.
Videli smo da ste radili na automobilu u subotu do duboko u noć. Da li je to bilo zbog motora ili nečeg drugog?
– Nije bilo zbog motora. Imali smo problem sa gorivom. Na Slovakija ringu je trka dosta duža, Prema FIA propisima, mi vozimo oko 50 kilometara. Ovde je to bilo 13 krugova trke plus tri kruga – zagrevanje, formacijski i povratak u boks, To je 16 krugova po šest kilometara, to mu dođe skoro duplo. Ja sam imao problem sa jednim sigurnosnim ventilom za ozračivanje goriva, koji je popustio. Iscurilo mi je dosta goriva pri samom tankovanju, a trku 1 sam završio sa litrom i po u rezervoaru! Srećom, moj otac Milun je vešt u improvizaciji i sve je rešeno tokom noći. Takve improvizacije, inače, nisu retkost, jer mi nismo veliki tim koji ima sve rezervne delove puta tri ili pet.
Kako komentarišeš Pešovićev učinak na Slovakija ringu?
– Meni je veoma draga Rudijeva pobeda u Slovačkoj. On sada ima već dosta pređenih kilometara u BMW-u, lepo se uvozao, sluša sve moje savete, sve je bolji i bolji. Moram da priznam da smo rezultatski možda imali i malo sreće, jer nisu došli naši glavni konkurenti u CEZ-u, pa nije bilo previše vozačkog posla za obojicu. Da su došli svi, ja trku 1 sigurno ne bih završio u bodovima. Sve u svemu, Eko rejsing tim može da bude veoma zadovoljan našim nastupom u Slovačkoj.
A kakvi su planovi za nastavak sezone?
– Trebalo je da se pojavim na Ušću narednog vikenda, više radi promocije, ali posle ovog problema sa motorom ne znam hoću li stići. Rudi sigurno vozi Salcburgring, ja svakako idem sa njim i sa celom ekipom, ali ne znam još šta je sa mojim autom, pa ne znam da li ću moći tamo i da vozim. Ako budu potrebi neki delovi, to ne može da se kupi tek tako, mora da se naruči, pa da se sačeka da stignu. Sigruno je da čemo obojica voziti drugu Slovačku, Most i Brno.
Znači da ste se ipak odlučili da vozite sve trke u sezoni?
– Jesmo. Potrebi su nam kilometri, treba održavati formu, pa kad se sezona završi, onda ćemo sabrati rezultate i utiske i videti gde ćemo dalje. Na početku nisam mislio da vozim baš sve trke, jer sam želeo da smanjim troškove i poštedim automobil. To se sada malo promenilo. Kad vidite kakvi pehovi mogu da se dogode, bolje je da vozim sve. Ja sam osoba koja voli da je u trkačkom sedištu, a kako trenutno stvari stoje, trebalo bi da imamo novca za celu sezonu. Imam veliki motiv da odem u Brno, jer na toj stazi nikad nisam vozio. Mi još ne znamo koju seriju ćemo voziti 2016, a ako mi se dogodi, recimo, Brno, pa još sa novim automobilom, uvek je lakše ako sam stazu ranije upoznao. Zato idem tamo. Most sam vozio davno, 1996. godine, ta staza se dosta promenila, pa bih želeo i sa tom novom konfiguracijom da se upoznam. Šta god da odlučimo za sledeću sezonu, više iskustva nije na odmet.