Slovenački automoblista Robert Pravdič od nedavno je ponosni vlasnik “audija RS3 LMS” koji je kupio od Milovana Vesnića.
On je ekskluzivno za naš portal otkrio neke od planova za 2022, ali se osvrnuo i na pređašnja iskustva na trkačkim stazama.
“Imao sam sedam godina kad sam gledao Miluna Vesnića u akciji i tada sam prvi put poželeo da se bavim automobilizmom. Kad je mnogo godina unazad najavljeno da će se formule trkati u Sloveniji, ja sam kupio “BMW formulu” i svoju firmu nazvao “Formula”. Od svega toga nije bilo ništa, ostao je samo naziv firme”, počeo je svoju priču Pravdič.
“Kako to već ide u životu, uglavnom su mi u bile preče druge stvari, želeo sam da obezbedim stalan izvor prihoda za mene i moju porodicu i mislim da je tek sad došlo vreme da se ozbiljno posvetim automobilizmu. “Audi” nije moj prvi trkački auto, za jednog “klia” sam podigao kredit, pa posle još dva da bih ga popravljao i održavao. Izdvojio bih i “seat leon WTCC” koji sam kupio od Dušana Borkovića 2014. godine koji je, prema njegovim rečima, bio “ready to race”. To je bio 27. Od 32 proizvedena takva automobila“.
„Problemi sa elektronikom su počeli gotovo odmah, pokušavao sam da ga osposobim za trkanje, ali nije išlo, samo sam potrošio brdo para. U to vreme sam upoznao Milovana Vesnića, zajedno smo vozili trke i dogovorili smo se da on i njegovi mehaničari pokušaju da osposobe “seata” i spreme za trke, ali tada već nisam stvarno želeo da ga vozim, jer sam bio razočaran. Izvezao sam zvanični trening na Red bul ringu i vozio krugove pet sekundi brže nego dve nedelje ranije na istoj stazi. Zamenili smo menjač, amortizere, sve što je trebalo i auto je bio mnogo bolji i lakše se vozio. Ipak, auto je stajao u mojoj garaži sve do ove godine, kad je otišao u ruke Mara Franića”, dodaje ovaj ugledni Mariborčanin.
Pravdič je u međuvremenu, kao veliki zaljubljenik u sportove s loptom, novac ulagao u ženski odbojkaški klub u kojem je igrala njegova ćerka.
“Bilo mi je draže da dam novac odbojkašicama koje su skromne i vredne, nego da sebi kupim auto sa kojim bih se trkao. Bio sam im generalni sponzor i predsednik kluba i odveo ih u prvu ligu. Bilo mi je logično da ulažem tamo gde mi je ćerka“
„Radim po 12 sati dnevno i mislim da je sad došao red na mene i moje zadovoljstvo. Nažalost, sad sam počeo da širim posao, i ne znam koliko ću imati vremena da se posvetim auto-sportu na način na koji želim. Kako moja firma posluje na prostoru Slovenije, Hrvatske i Mađarske, veoma mi je važno da se pojavim u brendiranom automobilu na Prvestvu Hrvatske, ali ću sigurno voziti TCR Istočna Evropa na Hungaroringu, jer sam u takvom autu sam sebi reklama. Imam još mnogo ideja o potencijalnoj saradnji sa kolegama trkačima i još nekim nastupima, ali to još neću da otkrivam, sigurno je samo da auto neće stajati u garaži”, nagovestio je slovenački biznismen.
“Vojsku sam služio u Kraljevu i Užicu i taj mi je period ostao u veoma lepom sećanju i sto puta ću reći da mnogo volim Srbiju. Sa Vesnićem sam lako našao zajednički jezik, jer je on dobar čovek kao i njegov otac Milun. Kad je kupio “audi” rekao sam mu da ću ga ja otkupiti kad bude rešio da ga promeni. U to vreme sam razmišljao da kupim “porše GT3” i da se sa njim trkam, ali je cena bila previsoka. Tada mi je Mikica javio da hoće da proda “audi” i sve se namestilo da dođe u moje ruke. Njegova ekipa će mi pomoći oko održavanja automobila, spremam se da odvezem jedan test na Red bul ringu, pa polako da se pripremam za 2022. Smršao sam 10 kilograma, vraćam se u formu, a ono što je najvažnije je da mi se vratila želja za trkanjem”, završio je Pravdič.