Legendarni trkač Alesandro Zanardi izvešće jednokratni nastup za BMW DTM tim kada popularna turing serija krajem avgusta bude došla na Mizano.
I BMW motorsport i Zanardi počeli su s pripremama za taj događaj, pa je prošlog vikenda u Dingolfingu Italijan prvi put vozio model “M4 DTM”. Automobil je prilagođen posebnim potrebama trkača koji je ostao bez obe noge u užasnom udesu na Lauzicringu 2001. godine, a uskoro će uslediti i pravi test.
Zanardi se s uspehom trkao u BMW modelima od 2003. godine, između ostalog i u Svetskom turing šampionatu, ali će na Mizanu prvi put voziti bez proteza za noge.
Inženjeri BMW M motorsporta razvili su sistem koji Alesandru omogućuje da koči rukom, a ovaj je objasnio zašto mu vožnja bez proteza odgovara i čak predstavlja prednost u odnosu na trke na kojima je učestvovao noseći ih.
“Komfornije mi je bez njih zbog načina na koji proteze funkcionišu”, kaže Zanardi. “One ostaju na svom mestu zahvaljujući efektu vakuuma, a to naravno ne omogućuje nikakvo disanje. Ali, udovi služe za rashlađivanje našeg tela. Telesna temperatura se snižava putem cirkulacije krvi kroz naše ekstremitete, pa kada nosim protetičke noge ja sam kao motor bez rashladnog sistema. To nije od pomoći u kokpitu trkačkog automobila u kojem temperatura često prelazi granice podnošljivog.”
“Kada smo počeli da razmatramo projekat Dejtona 2019, kazao sam inženjerima da će to biti glavna promena koju treba da izvedemo. A kada mi je ponuđeno da vozim DTM na Mizanu, već smo bili dovoljno uradili i uznapredovali da možemo da verujemo kako će vožnja bez proteza mogla čak i da poboljša moje performanse. Fizički, prednost koju na taj način stičem postaje veća tokom svakog kruga, ne možete ni da zamislite razliku! Zato sam siguran da će to biti najbolji izbor i za dve jednočasovne DTM trke na Mizanu.”
Zanardi kaže da će mu čak i ulazak u “BMW M4 DTM” biti lakši bez proteza.
“Ulazak uopšte nije problem, naprotiv, jer sam bez proteza brži i spretniji i pri ulasku u automobil i pri izlasku iz njega. Deset puta mi je lakše! Ja proteze ne mogu da koristim ni za šta drugo osim kao oslonac. Moram da ih unesem u auto koristeći snagu ruku, na kojima nosim svu težinu tela.”
“Dakle, bez proteza ništa mi ne ometa pokrete, a imam i manju težinu koju moram da pokrećem. Zato sam tako mnogo agilniji. Plan je da do automobila dođem u kolicima i da onda uskočim u kokpit. Isto važi i za izlazak. A u slučaju da moram da se zaustavim negde duž staze i da moram da žurno napustim auto, pa, u redu, to neće biti lep prizor za gledanje, ali vas uveravam da se na travi ili šljunku brže krećem na rukama, nego što bih mogao na protetičkim nogama.”
Italijan ne brine ni o situacijama u kojima bi u slučaju udesa morao da izađe iz automobila – i tada će hodati na rukama.
“Kao što sam rekao, ne izgleda mnogo lepo kad vidite nekoga da se tako kreće, ali će mi u stvarnosti biti lakše da se udaljim od automobila na rukama nego na protezama, pogotovu ako je u šljunku. Već sam imao to iskustvo: nekako sam mogao da hodam po šljunku na protezama i bez štapa, ali nije bilo lako. Postoji mogućnost da loše koraknem i onda doživim veći pad. To ne predstavlja nikakvu praktičnu opasnost, ja imam mnogo iskustava s padovima, ali bi to naravno usporilo moje udaljavanje od automobila.”
“Zbog svega toga, vožnja bez proteza predstavlja bolju opciju. To ne znači nio da bi bilo nebezbedno ako se ikada odlučim da ponovo vozim sa njima. Razume se da smo ozbiljno razmotrili sve aspekte, jer ne želimo da naiđemo ni na kakav bezbednosni problem, ne samo zbog mene, već i zbog BMW-a i zbog ostalih ljudi, jer tako morate da se ponašate na trkama toliko visokog nivoa. Ne bismo ni započeli ovu novu avanturu da nismo sigurni da poštujemo sve sigurnosne norme.”