Danijel Lojd je šampion prvog izdanja Britanskog TCR prvenstva, čije je finale održano prošlog vikenda na Doningtonu.
Vozač Vest Koust “golfa“ je posle osvajanja pol-pozicije trijumfovao na prvoj trci, što mu je bilo dovoljno za osvajanje titule. Njegov glavni konkurent Oli Tejlor u “hondi“ završio je prvu trku na četvrtom mestu, što ga je i matematički eliminisalo iz borbe za naslov.
Pored Lojda, na pobedničkom postolju trke 1 našli su se i Andreas Bekman u “golfu“ i Finli Kroker u “siviku“. Na drugoj trci trijumfovao je bivši BTCC vozač Džoš Prajs u “hondi“ ispred Stjuarta Lajnsa u “kupri“ i novog prvaka Lojda.
U prvoj TCR UK sezoni učestvovalo je 19 vozača i 14 timova, a bilo je zastupljeno 7 različitih proizvođača.
Danijel Lojd je sezonu započeo u najboljem mogućem svetlu, sa tri pol-pozicije i šest pobeda na prvih šest trka. Međutim Tejlor je u međuvremenu nabavio novi “sivik FK8“ i uzvratio je na Kastl Kombu, da bi na vikendu na Kroftu maksimalno kapitalizovao Lojdovo odustajanje.
Vikend na Olton Parku obeležila je dominacija BTCC trkača Ešlija Satona, koji je dobio priliku da vozi “sivik“ za čijim se volanom do tada nalazio Finli Kroker.
Za sezonu je bio karakterističan mali broj učesnika na trkama, koji je na Kroftu pao na samo osam takmičara.
Najbrojniji automobili u 2018. bile su “honde“.
Staru FK2 verziju su vozili Oli Tejlor na početku sezone, Džoš Prajs, Šon Vokinšo i Hauard Fuler, dok je Andreas Bekman na Kroftu vozio Vokinšoov “sivik“, pošto je njegov “golf“ ostao u Švedskoj, u bazi tima VestKoust.
Novu FK8 verziju “sivika“ je na početku imao samo Finli Kroker, da bi od Brends Heča i Tejlor nabavio novi automobil. Ešli Saton je za volanom Krokerove “honde“ gostovao na Olton Parku.
VestKost Rejsing je nastupao sa čak tri “golfa“ koja su vozili Lojd i brat i sestra Bekman, Andreas i Džesika. Na Olton Parku za volanom “folksvagena“ gostovao i Tim Doker.
Stjuart Lajns i Karl Svift nastupali su u “kuprama“, dok se finski vozač Oli Parakangas na otvaranju sezone pojavio u novom “leonu“.
Vukovićev “reno megan“ je gostovao na Brends Heču, ali su automobile, kao i u Nemačkom TCR šampionatu, pratili tehnički problemi. Aleks Morgan nije ni jednu trku uspeo da završi.
BTCC vozač Ejden Mofat je na početku sezone objavio da će se zajedno sa Derekom Palmerom Mlađim takmičiti u TCR UK šampionatu sa dve “alfa romeo đulijete“ koje je pripremao Mofatov tim. Međutim, zbog mnogobrojnih kvarova, Mofat se posle samo dve runde povukao iz šampionata, pa je Palmerov otac preuzeo upravljanje timom.
Svejedno, stvari se nisu promenile nabolje, a posle tri trkačka vikenda tim je istupio iz šampionata i ostavio crni bilans. Mofat je startovao na četiri trke, a samo jednu je završio, dok je Palmer vozio 10 trka, a zavšio na samo pet. Mofatova zamena Robert Gilmor nije startovao na čak pet trka zbog problema sa automobilom.
Luis Kent je bio jedini predstavnik “hjundaija“ a najbolji rezultat su mu dva treća mesta.
Darel Vilson je vozio “voksol“, ali je skoro celu polovinu sezone propustio zbog nedostatka delova, pošto je nastupao sa “astrom“ koja ima volan na levoj strani.
Kalendar za narednu godinu nije najavljen. Brojne glasine govore o mnogo većem broju automobila za 2019, a šef VestKoust rejsinga rekao je da bi voleo da se sledeće sezone njegova ekipa vrati u TCR UK, kako bih odbranila titulu u konkurenciji timova.
Zaključujemo: posle predsezonskih najava, na kojima je pominjano učešće čak 40 automobila, prva sezona TCR UK predstavlja razočaranje. Iako su trke bile zanimljive, mali broj automobila nije pomogao da se serija predstavi u najboljem svetlu. Potencijal postoji, ali on nije iskorišćen. Jedino ostaje nada da će sledeće godine trkača u šampionatu biti mnogo više, te da će on predstavljati dodatnu seriju gde će vozači Klio kupa moći da se oprobaju u ozbiljnom turing svetu pre mogućeg prelaska u BTCC.