Italija je iznedrila plejadu vrhunskih imena u turing trkama, a Kevin Čekon je prvi mladi pilot savremenog doba koji je pokazao potencijal i spremnost da jednog dana nastavi niz u kojem su Nikola Larini, Alesandro Nanini, Emanuele Piro, Dindo Kapelo, Fabricio Đovanardi, Đani Morbideli, Roberto Kolčago i Gabrijele Tarkvini.
Čekon nastavlja kampanju u Svetskom kupu turing automobila kao pilot Ferarisove “alfa romeo đulijete veloče”, o čijim je poboljšanjima najpre govorio u obraćanju medijima na predsezonskom tesu u Barseloni.
“Imamo samo mala poboljšanja. Promenili smo ime automobila, to nije više “đulijeta kvadrifoljo”, već “đulijeta veloče”. To je restilizovani auto i učinili smo to samo da bismo održali korak s Alfom kao proizvođačem, jer su i oni izbacili novi automobil. Malo je drugačija aerodinamika i promenili smo raspored masa da bismo postigli bolji balans, ali to nije veliki korak napred i na kraju krajeva i ne razlikuje se toliko. Zvanično, to se smatra novim autom jer smo promenili ime, ali nismo napravili pravi potpuno nov automobil kao Lynk&Co, već smo restilizovali postojeći.”
Zazvučalo nam je nejasno otkud potreba da se drži korak s proizvođačem kad Alfa ne ulaže u projekat.
“Da, ali ako koristimo “đulijetu”, zašto bismo upotrebljavali staro ime kad Alfa na tržištu koristi novo? Isto je uradio Hjundai s “velosterom”, to je u osnovi “i30 N” sa drugačijim oblikom. Pratimo tržište. TCR raste i zato što ljudi vide automobile kako se trkaju, a vide ih i na putu. Držimo se TCR mentaliteta, a na kraju krajeva, to je odlučio Feraris, a ko sam ja da kažem ne? Meni se ta ideja sviđa, a odluka je Ferarisova.”
Nemajući dovoljno informacija za pravu analizu, prošlogodišnji pobednik na Suzuki nije mogao da govori o svojim očekivanjima od 2019.
“Iskreno, ja danas ne znam gde smo. Nemam očekivanja i ne mogu da kažem da ćemo pobediti u Maroku ili ponovo na Suzuki. Nemam predstavu i to je možda najuzbudljivije u svemu, jer do Q1 faze kvalifikacija u Maroku neću znati gde smo. Naravno, tim je neumorno radio tokom zime i svakako bih voleo da što pre postignem dobar rezultat, i zbog sebe i zbog ekipe. Vozio sam bicikl koliko god sam mogao da budem što lakši i spremim se za Maroko. Volim biciklizam, vozim četiri ili pet puta nedeljno, treniram s nekim poznatim imenima. To je dobar aerobni trening, tokom kojeg gubite težinu.”
Prelazak na Jokohama pneumatike nove specifikacije najveća je promena koja se tokom zime zbila u WTCR panorami 2019, tvrdi Čekon.
“Nove gume imaju drugačiju strukturu i mešavinu. Mnogo se razlikuju od prošlogodišnjih i moramo još da radimo da bismo ih razumeli. Ne znamo kako se ponašaju i kakav je osećaj. To je najveća razlika u odnosu na 2018.”
I pristup Mulzan rejsinga je drugačiji nego 2018, koju su započeli s Morbidelijem i Đovanardijem. Prošlo je vreme veterana i Čekon je sada praktično prvi vozač u tandemu sa Ma Ćinghuom.
“Za mene je to vrlo dobro, jer tim je imao je i druge mogućnosti, mogao da uzme druge vozače i da angažuje velika imena. Recimo, Lynk&Co je uzeo Endija Priola iz Svetskog endurans šampionata. Međutim, u Mulzanu su odlučili da me zadrže. Srećan sam što sam ostao s Romeo Ferarisom i što su mi dali ovu mogućnost, a nisu odlučili da idu s iskusnim vozačima kao prošle godine. To me iznad svega čini ponosnim, ali me izlaže većem pritisku, jer ja moram da povedem tim. Međutim, ja se presije ne bojim. Svakako, moj novi timski kolega Ma Ćinghua je vrlo brz vozač. Za mene je dobro što je u ekipi jer će me ozbiljno podsticati. Izvezao je sezonu sa “sitroenom” Sebastijan Leb rejsinga, ima veliko iskustvo s prednjom vučom, mnogo veće od mene i to će nam pomoći da brže uspostavimo setap.”
“Alfa” ni ove godine nije tradicionalno crvena, već je zadržala belu osnovu sa nacionalnom trobojnicom u kolor-šemi.
“Ovo je pravi italijanski projekat, tim je italijanski, proizvođač je italijanski i ja sam italijanski vozač”, objašnjava naš sagovornik. “Maov auto ima malo drugačije boje. Već pokušavam da ga naučim jezik, a ja znam desetak kineskih reči. Šalu na stranu, odlučili smo da zadržimo osnovne boje, ali smo napravili agresivniju livreju nego prošle godine i meni se dopada. Naravno, “alfa” je uvek bila crvena, znam da jedna takva postoji u Sjedinjenim Državama u IMSA seriji, a mi smo odlučili da ostanemo u ovim bojama.”
Nisu samo Čekon i Ma testirali “alfe” preko zime, ali Kevin kaže da na izbor kolege nije uticao.
“Ja sam jedan od vozača i nisam imao pojma ko mi je mogao biti timski kolega. Nisam to hteo ni da pitam, a tim mi ne bi ni rekao. To i nije moja odluka. Srećan sam što je Ma sa mnom jer smo obojica mladi i imamo dobar odnos. Ja uvek radim svoj posao, a ako imam dobrog timskog kolegu, sa velikim iskustvom u TC1 “sitroenu”, utoliko bolje, jer možemo zajedno da napredujemo. On je na ovom testu u Barseloni krenuo jednim putem u setapu, a ja sam krenuo drugim. Posle testa ćemo upoređivati i odlučićemo šta je najbolje. Za mene je dobro što tako radimo.”
Italija ima dugu turing tradiciju i proizvela je mnogo odličnih i legendarnih vozača, već pomenutih na početku ovog teksta. Od prošle godine, na sceni je i Čekon i zanimalo nas je da li sebe vidi kao naslednika tih čuvenih pilota.
“To će samo vreme pokazati. Svakako bih to voleo, ali neće biti lako da nadmašim Đovanardija, Tarkvinija i takva velika imena. To mi je naravno cilj, želim da pobeđujem, da budem na vrhu. Bio bih počastvovan da ja budem sledeći, jer propustili smo mnogo godina. Gabrijele i dalje osvaja svetske šampionate, ali on ima 57 godina, a ja 26. Trideset je godina razlike između nas.”
Da bi postigao to što priželjkuje, Kevin bi morao da se dugoročno posveti turing disciplini i nada se da će u tome uspeti.
“Ako budem imao mogućnost, svakako to želm. Ovde mi je dobro. Prelazak sa zadnjeg na prednji pogon nije lak, ali kad sam prošle godine u Slovačkoj uskočio u automobil, odmah sam imao dobar osećaj. Mislim da je to bio dobar početak, a pobeda na Suzuki bila je veliko postignuće. Zašto bih se vraćao nečem drugačijem?”
Ako Italija dobije novog turing superstara, glavne zasluge pripadaju šefici Ferarisove operative Mikeli Čeruti. U vreme kada je pozvala Čekona da se trka u Slovačkoj, on nije vozio već šest meseci, već je radio u porodičnoj firmi. Ponudu je prihvatio, iako nije imao nikakvo takmičarsko iskustvo s prednjom vučom.
“Poznavao sam Mikelu iz dana kada se trkala, a ona je tada rešila da promeni nešto u timu. Ako sam ovde, to je zahvaljujući njoj i zahvaljujući mom rezultatu postignutom prošle godine. To je lepa priča. Posle godine provedene u Blanpan seriji ja nisam imao drugih mogućnosti i odlučio sam da se posvetim porodičnom poslu. Ali, nastavio sam da treniram i bio sam spreman. Zvala me nedelju dana pre Slovačke i ponudila mi da uskočim u auto. Situacija je bila čudna, ali je osećaj odličan. Prihvatio sam, pod uslovom da ne traži od mene da osvojim trku. I tako smo počeli.”