WTCR šampion Gabrijele Tarkvini upoznao je Suzuku daleko pre bilo kog od svojih aktuelnih konkurenata i na način koji niko sa Supegrida to nije mogao da učini – u kokpitu bolida Formule 1 ekipe Koloni.
Nekonkurentni F1 automobili koje je Italijan vozio nisu mu dali priliku da na njoj pređe puno trkačkih kilometara u jednosedima, ali je Gabrijele to nadoknadio u svojim turing godinama i na čuvenoj pisti u obliku osmice beležio je pobede i podijume.
Suzuka je sledeća stanica na kalendaru Svetskog kupa turing automobila. Dugo na sceni, s fantastičnom memorijom, 57-godišnji veteran iz Đulijanove podsetio se svojih početaka na japanskom autodromu, otkrio zašto misli da Norbert Mihelis zaslužuje WTCR titulu 2019. i najavio da bi ubuduće sa Hjundaijem mogao da zakorači u svet električnog trkanja.
Kad si postao svestan koliko je Suzuka moćna?
“Ja Suzuku poznajem iz Formule 1 i oduvek sam uživao u njoj, od 1988, prve godine kad sam se tamo trkao. Dopadaju mi se konfiguracija, krivine, ambijent, a pogotovu u Formuli 1 u Seninoj eri. Japanci su voleli Senu, naročito kad je počeo da vozi s Hondinim motorima. Oni su imali posebnu vezu sa Ajrtonom. Sećam se da su tribine bile pune, atmosfera je bila neverovatna i otud je osećaj na Suzuki uvek bio dobar. A kasnije sam otkrio da je Suzuka stara koliko i ja, izgrađena je 1962, verovatno se i zato osećam tako posebno kada odem tamo.”
To je bilo u epohi pre interneta. Šta si znao o stazi pre nego što si prvi put došao na nju?
“Gledao sam Veliku nagradu Japana 1987, ali tada nije bilo interneta, nije bilo simulatora i nije bilo mnogo video snimaka, osim sa prethodnog gran prija. Kada sam prvi put došao na Suzuku, stazu je bilo vrlo teško shvatiti i trebalo mi je mnogo vremena da je naučim, da naučim putanje. To je teška staza.”
Zašto je toliko teška?
“Veoma je uzana, sa ivičnjacima stare škole i sa pravim
šljunčanim zamkama naokolo, pa prostora za grešku nema. Ako pogrešite, to možete
prilično skupo da platite. Nije poput novih staza na kojima su zaustavne zone
uvek asfaltirane. A veoma se lako greši, točkovi blokiraju, u nekim krivinama
proširite putanju.”
Tvoja rana iskustva na Suzuki nisu bila baš najbolja…
“Prva dva puta nisam prošao pretkvalifikacije. Treći put se nisam kvalifikovao. Ali, 1991. se jesam kvalifikovao i završio sam Veliku nagradu Japana kao jedanaesti.”
Gde se Suzuka nalazi na tvojoj listi omiljenih staza?
“Za mene postoje tri staze – Suzuka, Muđelo i Spa. One imaju vrlo dobru konfiguraciju i zaista uživate kada ste u kokpitu i vozite. Na tim trima stazama osećam nešto posebno.”
Koliko je bila značajna tvoja pobeda na Suzuki prošle godine?
“Prošlogodišnja trka bila je jedna od naboljih u mojoj karijeri jer sam osvojio mnogo poena i to je bio ključ moje šampionske titule. U to vreme je borba s Ivanom Milerom bila vrlo bliska i neizvesna.”
Možeš li da odbraniš WTCR titulu?
“Jasno je da je ovaj šampionat za mene završen. Ne s aspekta poena, jer u ovom takmičenju se nikad ne zna i možete da se povratite, ali s aspekta pozicije – mnogo je ljudi ispred mene na tabeli. Daleko sam i spreman sam da u svakom slučaju pomognem Norbiju Mihelisu. Prošle godine sam stalno bio u vođstvu ispred Norbija, ali je razlika bila vrlo mala, osim u trci 2 i 3 u Makauu, kada je postalo jasno da je Norbi ispao iz borbe za naslov. Međutim, on je uradio fantastičan posao, mnogo mi je pomogao i spreman sam da mu se odužim za ono što je izveo 2018.”
Kako ćeš mu pomoći?
“On je iskusan i nije potrebno da mu pomažem savetujući ga kako da pristupi šampionskoj borbi. Ali, na stazi, ako sam ispred njega, ili iza njega, a u poziciji da mu pomognem, to ću učiniti s osmehom na licu. On sigurno zaslužuje titulu.”
Zašto tako misliš?
“Ponekad je bio vrlo malerozan, ali on titulu zaslužuje od 2017, kada je izvezao veoma dobru sezonu. Zbog tehničkog problema je diskvalifikovan na Ningbou, a problem s kočnicama u Kataru verovatno ga je koštao titule. Zato je svakako zaslužuje.”
Kakav je osećaj kada se osvoji svetska titula?
“Dobar, pogotovu kada je prvi put. Ako nikada niste osvojili titulu, s psihološke tačke gledišta je potrebno da je osvojite. U prošlosti sam se žestoko borio, ali svetsku titulu nisam osvojio do 2009. godine. Kada sam je konačno osvojio, osetio sam se jačim. Imate tu titulu za sobom i ona vas podržava u borbama koje ćete kasnije voditi. Iako sam bio prilično star kada sam osvojio svetski turing šampionat, ali sam svetsku titulu u kartingu osvojio kada sam bio vrlo mlad. Međutim, prva svetska turing titula iz 2009. dala mi je dodatnu snagu da se ponovo borim i budem jači u sledećoj bici. Mislim da će se to dogoditi i Norbiju.”
Ako ne možeš da budeš WTCR šampion 2019, da li to možeš da postaneš 2020?
“To je prerano reći. Mnogo je događanja u vezi s mojom profesijom. Sada sam jako uključen i veoma zadovoljan što radim s brendom kao što je Hjundai. Veoma su strastveni i dobri u auto-sportu. Nemaju u njemu dugu tradiciju poput ostalih brendova, ali žele da nadoknade to vreme. Mnogo se trude, vole auto-sport, osećamo istinsku podršku brenda, podršku proizvođača, i to je vrlo dobro. Veoma se dobro osećam s njima i siguran sam da ćemo na kraju ove sezone sesti za sto i razgovarati o budućnosti.”
Hjundai je prikazao “veloster N ETCR”. Ponosan si na to?
“Bio sam veoma ponosan što sam učestvovao u prezentacionom video snimku, kompanija može da me upotrebi u marketingu i promociji jer se moje lice prepoznaje u kontekstu Hjundai brenda. Time se ponosim. Ovo je nova era, mnogo šta može da se promeni, ali imam pozitivan osećaj u vezi sa ETCR šampionatom. To je najbolji put. Iako sam veoma star i dolazim iz drugačije epohe, nisam glup. Dugo sam u automobilskom sportu i moram da prilagodim svoj stil i mentalitet. Počeo sam bez podataka, bez kompjutera, ali svet se promenio, a trkanje se potpuno promenilo. A ja sam još tu i još pobeđujem. Osvojio sam poslednji šampionat, to znači da sam prilagodio svoj stil vožnje i mentalitet modernoj tehnologiji. ETCR je nova alatka, novi korak napred i zanima me. Ne znam hoći li biti uključen u razvoj ili ne, ali tu postoji i moja lična zainteresovanost. Želim da jednom testiram auto, jer je to prazan list papira. Ako imate mudre i pametne ideje, na početku možete steći veliku prednost.”
Dakle, ne isključuješ mogućnost da se u budućnosti trkaš u prvoj električnoj turing seriji, ETCR?
“Zašto da ne? Otvoren sam. Želim da testiram automobil, da ga osetim, da mogu da ga vozim. Moje poslednje iskustvo s automobilom na zadnji pogon potiče iz Formule One 1995! Otvoren sam, otvoren da vozim, da sednem za sto s Hjundai ljudima i da s njima isplaniram svoju budućnost na najbolji mogući način.”