Dva starta s pretposlednjeg, petnaestog mesta na austrijskoj rundi TCR Internacionalne serije nisu nagoveštavala ništa povoljno vozaču Kraft-Bambu Lukoil tima Džejmsu Nešu.
Kvar na diferencijalu sprečio ga je da postigne bilo kakvo reprezentativno vreme na kvalifikacijama, ali su se engleskom trkaču u nedelju otvorile dobre prilike: u prvoj trci sačuvao se od incidenata i iskoristio greške i udese ostalih, a do neočekivane druge pozicije popeo se u finalnom sektoru poslednjeg kruga, kada je posle kontakta s Borkovićem ostao na stazi, dok je srpski trkač pri velikoj brzini sleteo s najopasnije krivine Salcburgringa.
U trci 2, nisu učestvovali Fulin, Borković i Pepe Oriola, Afanasjev je zbog kršenja park fermea krenuo sa začelja, a kada su još četiri konkurenta otišla na zamenu guma posle formacijskog kruga, bilo je izvesno da će Neš osvojiti pregršt bodova. Englez je bio nadomak podijuma, ali je po žestokom pljusku izgubio duel sa timskim kolegom Afanasjevom i potom se do cilja dovezao kao četvrti.
“Počelo je kao loš vikend, ali smo iz njega izvukli maksimum”, rezimirao je Neš. “Forsirali smo i maksimalno smo iskoristili sve što smo imali na raspolaganju. Nama je Imola bila loša, ali je Pepe Oriola imao grozan Salcburg.”
“Incident sa Borkovićem izazvan je najlakšim mogućim dodirom i ja se izvinjavam Dušanu. Teško je prosuditi taj incident. Iskoristio sam njegovu zavetrinu, napao sam ga spolja, vozili smo naporedo. Više ga nisam video u retrovizoru, krivina je bila moja, a ona se sužava, neravna je i automobili se mnogo kreću. Dotakao sam ga zadnjim desnik krajem, srećom, uspeo sam da usporim, spustim nekoliko brzina i prođem ispod njega kad je sleteo u šljunak.”
Neš se tokom trke 1 nekoliko puta približavao Borkoviću na najdužem pravcu Salcburgringa i ispostavilo se da je finalni pokušaj napada planirao za poslednji krug.
“Definitivno sam pokušavao i ranije, znao sam da mogu da vozim naporedo s njim, znao sam i kako će se braniti, pa sam na neki način to isprobavao. I meni su se pratioci približavali, pa sam znao da moram da izvedem poslednji napad u poslednjem krugu. Bilo je važno da što bolje prođem prvu šikanu i krivinu 5 koja vodi na pravac. Tako je i bilo, samo sam pokušavao da napadnem dovoljno rano da imam prednost u odlučujućoj krivini.”
“Konačno je sreća bila i na mojoj strani posle malera koji su me snašli početkom vikenda. Završio sam drugi i četvrti, a startovao sam petnaesti i trinaesti, to je neverovatno. Zadovoljan sam, ali je za to bilo potrebno baš mnogo sreće.”
Na konferenciji za medije, Džejms je jedini od svih osvajača podijuma u Austriji priznao da je mislio da uslovi za vožnju u trci 2 ne postoje.
“Uopšte nije bilo prianjanja, akvaplaning je bio problem, sigurnosni auto je trebalo da izađe mnogo ranije. Ne znam uopšte kako su neki vozači preticali u takvim uslovima, recimo Žan-Karl i Afanasjev.”
Posle WTCC avanture i osvojenog Jokohama trofeja 2013, Neš je dve godine vozio GT takmičenja, pa se vratio u turing. Zanimalo nas je koju disciplinu smatra svojom.
“Turing automobili su definitivno više moja stvar. Dopao mi se GT, ali dvadesetčetvoročasovne trke. Tročasovne trke i Blanpan sprint nisu baš po mom ukusu. Dosta stvari sam naučio, to je bila dobra prilika, ali definitvno volim turing sprintove, udaranja i borbe točak uz točak.”
TCR rundu u Imoli Neš je završio bez ijednog upisanog poena. Sa 30 bodova osvojenih na Salcburgringu, zadržao se na trećem mestu u generalnom i ponovo došao do daha.
“Vratio sam se u igru i na dobrom smo mestu”, dodaje vozač “seata”. “Zamisao je da budem u prva tri ili četiri kada stignemo u Makau i tu svašta može da se desi. Samo ću skupljati poene i bićemo dobri.”
Pravi znalac, pravi sportista. Ne vozi kao bez mozga poput Vernea, Gračova pa i Kominija! Definitivno, realno, jedini WTCC vozači ovde su Neš, Oriola i Borković, ne znam šta da mislim za Kominija, dao bi mu da proba 2 trke na stazama koje poznaje, neko gostovanje poput Tompsona ove ili Đirolamija prošle godine. Morbideli, i on bi mogao. Ovo ostalo, a joj….