Finski automobilista Aku Pelinen povratnik je u ETC kup.
Njega je regrutovao Rikli motorsport da ovog vikenda pomogne Krisu Rihardu u pohodu na titulu.
Tvoja pol-pozicija ovde i nije iznenađenje, s obzirom na karijeru u italijanskim kup serijama. Koji put nastupaš u Imoli?
– Prvu trku u Imoli izvezao sam 2011. i otad se svake godine trkam ovde. Bio sam u Imoli mnogo puta, vozio sam i neke testove i staza mi je dobro poznata.
I danas si bio najbrži. Kako je bilo?
– Nije bilo lako. Dugo je prošlo otkako sam poslednji put bio u trkačkom automobilu, bilo je to u TCR Internacionalnoj seriji u maju na Spa Frankoršampu. U petak smo u osnovi samo isprobavali kako sve funkcioniše, a danas sam pokušao da budem bolji, da steknem samopouzdanje u automobilu. U kvalifikacijama sam obavio dobar posao, mada i dalje po vremenima sektora može da se vidi da su neujednačeni, da to nije bio savršen krug, jer moj vozački ritam još nije savršen, ali sve to dolazi na svoje mesto. Lepo je što sam ovde najbrži, postigao sam dobar rezultat, zadovoljan sam i svojom vožnjom i ekipom. Mnogo se trude oko mog automobila, postaje sve bliži mom stilu vožnje, dobar je osećaj biti ovde.
Na subotnjem treningu jedini si vozio ispod 1:54, a da ti krug nije poništen zbog prekoračenja granica staze. To govori dosta o tvom iskustvu u Imoli.
– Otkako sam počeo da se trkam u Imoli, poznata su mi mesta na kojima ne sme da se pređe bela linija. Mnogo se trudim da ne grešim u tim stvarima, mada je ovde lako napraviti takvu grešku. Pojedini ivičnjaci mogu da vas odbace sa normalne trkačke linije i izbace sa staze. Ovde mora mnogo da se pazi da se ne seku granice staze. Velika je greška ako postignete dobro vreme kruga, a ono vam bude izbrisano. Pogotovu u kvalifikacijama mora da se pazi na to.
Tek što si stigao do prve pobede u TCR Internacionalnoj seriji, na Spa Frankoršampu, ostao si bez tog angažmana jer si ostao bez sponzora. Mora da je razočaranje bilo veliko.
– Da, to baš i nije najbolji osećaj na svetu, kad morate da izađete iz automobila usred sezone sa dobrim rezultatima. Bahrein mi je takođe bio dobra trka, prvi put s “hondom sivik TCR”, uz ograničenu test kilometražu. Eštoril je bio teži, nismo našli najbolji set-ap za auto. Spa mi je bio sjajan vikend i kada sam čuo da neću voziti na sledećoj TCR rundi, baš ovde u Imoli, jako sam se razočarao, ali to je život.
Ima li šanse da se dogodine vratiš u TCR?
– Za iduću godinu još ne znam ništa. Ove godine, ovo će mi biti poslednja trka. Iduća godina je potpuno otvorena. Pokušavam da uđem u neki dobar šampionat, ne znam koji će to biti, jer to zavisi od budžeta. Potrudićemo se oko toga preko zime, ali sada nemam ni zamisao gde ću biti dogodine. Nadam se da ću voziti nešto.
Danas je auto-sport tako skup da na neki način uvek prvo morate da proverite cenovnik. Nadam se da ću 2017. opet biti za volanom nečega s krovom, jednoseda svakako ne. Možda bi to mogao da bude turing ili GT, nastupao sam prošle godine s “poršeom”, imam određena iskustva i s time.
Šta te uvelo u kombinaciju s Rikli motorsportom?
– Ovde sam da bih se vratio za volan i vozio.
Kao timski kolega čoveka koji se bori za titulu, imaš li neke posebne dužnosti ili strateška zaduženja?
– Daću sve od sebe i postaraću se da u šampionatu ne igram veliku ulogu. Kris i Petr žele da se bore čisto i da najbolji pobedi. Nadam se da neću ja biti ključ šampionata, nadam se da oni o titulu mogu da odluče sami među sobom, da će moj uticaj na generalni plasman biti minimalan.
Na konferenciji za medije posle kvalifikacija čuli smo da se spekuliše o strateškoj igri koja bi se u nedelju mogla odigrati protiv Fulina.
– U nedelju ću samo voziti. Naravno, ne možete predvideti šta će se dogoditi. Trke su uvek trke i svašta može da se desi. O nekoj svojoj ulozi ne znam ništa i ništa ne mogu da vam kažem do nedelje uveče. Videćemo sutra.