Osvojivši sa “hondom sivik” Italijanski turing šampionat 2016. u klasi TCR, veteran Roberto Kolčago stigao je do četvrte nacionalne, a ukupno šeste titule u karijeri.
Do tog broja stiže se kada se njegovim naslovima iz nacionalne F3 i superturizma dodaju i dva turing prvenstva Švedske.
Rezimirajući za TouringCarTimes svoju trofejnu kampanju u temeljno reformisanom šampionatu Italije, Kolčago je objasnio da nje ne bi bilo bez velike podrške čelnika JAS motorsporta, direktora i predsednika kompanije.
“I Alesandro Marijani i Mauricio Ambrođeti su moji dobri prijatelji i, posle nekoliko godina provedenih van trka, otišao sam da ih posetim i tada smo počeli da razgovaramo o svemu. Dali su mi auto po specifikaciji 2015. i ceo projekat smo stvorili zajedno.”
Koliko zapravo vredi Italijansko turing prvenstvo, a samim tim i trijumf u njemu, tema je o kojoj se tokom godine opravdano raspravljalo. Staze jesu prvoklasne – šampionat s kalendarom na kome su Adrija, Mizano, Mađone, Muđelo, Valelunga, Imola i Monca nema čega da se stidi ni pred kojom drugom serijom. S druge strane, srazmerno mali broj učesnika i ukupno i po klasama, tehničko šarenilo u najjačoj TCR klasi (“seati” sa DSG i sekvencijalnim menjačima, nikad više od jedne “honde sivik TCR”) i realno vrlo mali broj realnih pretendenata na sam vrh ostavili su prostora da se sumnja u kvalitet CIT.
U takvim okolnostima i konkurenciji, Kolčago je bio jedino veliko i zvučno ime i njegova titula mogla se očekivati, uprkos petogodišnjoj takmičarskoj pauzi koja je ovom angažmanu prethodila. On u šampionatu jeste dominirao, ali do trona nije stigao bez ikakvog spomena vrednog otpora. Dobru kampanju izvezao je njegov glavni rival Alberto Viberti u “seatu”, a najsjajnije trenutke u pogledu konkurentnosti Italijansko turing prvenstvo doživelo je na poslednjim dvema rundama, u Imoli i Monci, kada su kao gosti nastupili Petr Fulin u “seatu” , odnosno Aku Pelinen u “hondi”. Čeh i Finac predstavljaju sasvim solidne reference i u međunarodnim okvirima, oni su celoj seriji dali dodatnu perspektivu i ipak naveli na zaključak koji potencira i sam šampion.
“Nivo šampionata je svakako viši nego što ljudima sa strane izgleda”, smatra Roberto. “Mislim da je Alberto Viberti obavio fantastičan posao. Nikad nije lako pobeđivati, nevažno koliko protivnika imate.”
CIT serija je u 2016. tek ponekad dobacivala do dvocifrenog broja automobila u najjačoj, TCR klasi, pa su dobar deo startne rešetke popunjavala slabija TCS vozila, a kasnije i ona iz praktično u hodu uspostavljene TCT kategorije. Uprkos tome, Kolčago iz nekog razloga veruje da bi potpuni prelazak na – po definiciji najskuplje – TCR norme bio od pomoći i da bi rezultirao većim brojem takmičara.
“Mislim da TCR pravila treba da budu u potpunosti usvojena, bez popusta ili (posebnih) mera balansa performansi,” kazao je TCR šampion Italije, složivši se s tezom da auto-sportu u toj zemlji i inače ne svetaju ruže zbog stanja nacionalne ekonomije. “Može biti da je stvar i do ekonomske situacije, jer je ovo vrlo dobra formula, zabavna je i ekonomski održiva. Biće mi drago da vidim kako će se TCR Italija razvijati, možda će se razviti dovoljno da postane još lepša i prijatnija.”
Možda je i ponajbolji signal o nivou CIT serije i njene glavne TCR klase dalo Kolčagovo gostovanje na rundi TCR Internacionalne serije na Sepangu. Na debiju u Maleziji 48-godišnji pilot je osvojio pol-poziciju i trku 1 i time je, ako ništa drugo, potvrdio sopstvenu i danas postojeću klasu i pokazao da do domaće krune nije stigao samo zato što je broj suparnika bio skroman.
“U jednom trenutku Ambrođeti je kazao da želi da izvezemo trku u Internacionalnoj seriji”, objasnio je Roberto genezu svog jedinog nastupa na globalnoj sceni u 2016. “Mislio sam da bi to bilo u Evropi, ali pošto JAS ima i centralu u Aziji, bila je potpuno realna opcija da izvezemo Sepang. Prvenstvo Italije sam osvojio u nedelju, a za Maleziju sam odleteo u ponedeljak.”
“Nivo TCR Internacionalne serije je veoma visok. Nije stvar u tome koliko ste brzi, jer kao vozač uvek pokušavate da date sve od sebe, već je problem u tome da ćete se, ako izgubite dve desetinke, naći u sredini kolone, umesto na drugom mestu, kako bi bilo u Italiji.”
Trkač iz Sarona je, razumljivo, zadovoljan zbog najnovijeg šampionskog pehara u svojoj vitrini, ali spremno priznaje da je najlepše ovogodišnje trenutke doživeo upravo u Sepangu.
“Dopalo mi se što sam osvojio prvenstvo, ali smatram da je ceo vikend na Sepangu bio zabavan i prijatan. Nije reč samo o pol-poziciji i pobedi, svi smo se zabavljali cele nedelje. Inženjer mi je bio Đankarlo Bruno, otišli smo tamo i obavili smo vrlo dobar posao. Auto smo poznavali kao svoj džep, samo smo korigovali nekoliko detalja, ono što smo učinili na stazi se pokazalo ispravnim i to me je jako obradovalo.”
Što se tiče profesionalne budućnosti, Kolčago bi se rado ponovo trkao na međunarodnom nivou, kako je svojevremeno i činio u WTCC danima. Ispostavi li se TCR Internacionalna serija 2017. kao preveliki zalogaj, on će se zadovoljiti nacionalnim prvenstvom, uz želju da se ono razvije i postane privlačnije.
“Da imam magični štapić, bio bih treći vozač Mercedesa u Formuli 1, ali realno, voleo bih da nastavim da radim zajedno sa JAS-om”, zaključuje Kolčago. “TCR Internacionalna serija je, naravno, vrlo zanimljiva, za nju morate biti u vrhunskoj formi. Presija je velika i uživao bih u tome. Ipak, ako TCR Italija postane snažnije takmičenje, voleo bih i da ostanem i da branim titulu.”