Treći u apsolutnom poretku Svetskog turing prvenstva i lider u WTCC trofeju, Tom Čilton u privatnom “sitroenu” vozi možda i najzreliju sezonu otkako se nalazi u ovoj kategoriji.
Njegov WTCC bilans nema veze sa srećom, naprotiv, što se malera tiče, imao ih je najmanje koliko i suparnici, verovatno čak i više od mnogih. S druge strane, on postiže više nego solidne rezultate u Britanskom šampionatu, za volanom ove godine debitantske “voksol astre”. Skloni da verujemo da su takva izdanja dobrim delom zasluga Tomovog famoznog i jedinstvenog dvojnog takmičarskog WTCC/BTCC programa 2017, u Mađarskoj smo ga zamolili da potvrdi ili demantuje našu pretpostavku.
Koliko dupli program utiče na tvoju vožnju i na pripremljenost da se trkaš?
– Automobili su mnogo drugačiji, ali što se tiče nivoa pripremljenosti, ja se u ovom trenutku trkam bukvalno svakog vikenda. I nalazim da o svojoj vozačkoj veštini bukvalno više uopšte ne moram da razmišljam. Jednostavno se dešava.
Mislim da, kada se ne trkate neko duže vreme, pa dođete na trku, previše razmišljate. Kad to radite svakog vikenda, to se na neki način ugradi u vas i više ne morate da razmišljate o vožnji. I mislim da je to za trkača veoma zdravo i da je ovoliko trkanja dobro.
U ovom momentu mi ide dobro, prošlog vikenda umalo nisam postigao najbrži BTCC krug svih vremena na Trakstonu, ovde sam osvojio dva podijuma, uzbuđuje me Olton park, a onda dolazi Nordšlajfe, na kojem sam prošle godine osvojio dva podijuma i izvezao najbrži krug, za šta sam dobio ovaj divan sat (pokazuje svoj “TAG hojer” – prim. aut.). Da, vrlo sam uzbuđen u ovom trenutku.
Ističeš koliko su BTCC i WTCC automobili drugačiji. Šta ti kao vozač izvodiš drugačije?
– Moram da vozim drugačije. Način na koji kočim, kako zakrećem volan, i to pri veoma različitim brzinama… Razlikuje se i kako dodajem gas. U WTCC automobilu to radim vrlo, vrlo sporo, dok u BTCC pedalu pritiskam agresivnije jer je to više motor za putnički automobil i veća je zadrška u odgovoru turbine.
To su suštinske stvari koje moraju da se rade jako različito. Kad su u pitanju prianjanje i kočnice, aerodinamički potisak, bočna opterećenja, BTCC automobili imaju šire gume, jače su bočne sile, ali auto i više driftuje, a kada driftuje, to radi mnogo duže jer je nekoliko stotina kilograma teži. Kod WTCC automobila to se dešava brže i iznenadnije. Dakle, jako su različiti za vožnju, ali oba pružaju puno kada izvezete krug kako treba.
Možeš li nam nešto više reći o razlikama u brzinama na prilasku krivini, u krivini i na izlasku?
– U WTCC-u sam mnogo brži na pravcu, jasno, jer je oko 60-70 KS jači, iako je motor od 1.6 litara. Mogu da kočim kasnije, jer je lakši, ima veći aeropotisak. Kad zakrećem u krivinu, nema mnogo razlike ako ulazim u sporiju krivinu. Ako išta, postoji razlika u sredini spore krivine i tu je BTCC auto malo brži jer ima više gume, a vozite sporije i ne treba vam aerodinamika da biste vozili sporo.
Kad vozim brze krivine, kao na Trakstonu prošlog vikenda, kontrolišem ogromne driftove. Ne postoji poseban osećaj, jer su automobili teški i “mekani”, dok će WTCC auto proći mnogo brže kroz brze krivine, ali je malo nagliji u reakcijama. BTCC auto je skoro bolji u sporim krivinama i ukosnicama, dok je WTCC bolji u bržim krivinama, ali se mnogo razlikuju u naginjanju oko uzdužne i poprečne ose.
Pre sezone, kazao si da ti je cilj da “preživiš” godinu zbog programa koji uključuje 20 WTCC i 30 BTCC trka. U pitanju je faktor umora – jesi li počeo da ga osećaš?
– Počinjem da osećam umor. Usred sam meseca sa najviše zaduženja, pet vikenda u nizu. Počinjem da ga osećam, ali to očigledno ne utiče na moje performanse. To postaje kao šesto čulo, kao umetnost na vrhuncu. Kao da slikate sliku. Ako se isuviše trudite, slika vam verovatno neće ispasti najbolje. Ako se samo opustite i vaša ruka sama klizi po platnu, dobićete nešto bolje. Tako je i u auto-sportu. Morate da imate iskustvo da biste izvezli brz krug i da biste to radili stalno. To ne može da se kupi – iskustvo stiže iz kruga u krug, a ja iskustvo imam. Skoro da nije važno što sam sada malo umoran, jer sam došao do te faze da praktično znam da će se neke stvari dogoditi i pre nego što se dese. U takvoj sam situaciji sada.
Dakle, ako i ne smemo reći da te dupli program boljim vozačem, on ti svakako godi?
– Da, mislim da je tako.
Kažem to i zato što smo te u Marakešu videli možda agresivnijeg nego ikad, preticao si tamo gde drugi ne pokušavaju.
– Bio sam samouveren kod tih preticanja, ali pomalo frustriran problemom na startu, inače bih sada bio drugi u šampionatu. Sada bih žestoko gonio Tijaga da nisam imao problem sa startom u Marakešu i da mi menjač nije eksplodirao na drugoj trci u Monci. Stajao bih mnogo solidnije u poenima i verovatno bio bih na vrhu i borio bih se s Tijagom.
BTCC program je uveliko odmakao i sada ti je mnogo jasniji tamošnji odnos snaga. Jesi li definisao neke realne ciljeve za taj šampionat?
– Osvojili smo prvi podijum, završavamo trke u nizu, izvezli smo i najbrži krug. Ispunjavamo planove jedan po jedan. Sledeći pravi cilj je pobeda ili drugo mesto u trci. I, sada sam jedanaesti u šampionatu, a želim da budem u prvih deset. Međutim, siguran sam da ćemo se definitivno poboljšati kako godina bude odmicala.