Zoran Kastratović je tokom petka na Grobniku upoznavao karakteristike svog novog, prepravljenog “kruza” sa širim točkovima, ali i stazu koja je mnogo izmenila svoj karakter otkako je presvučena novim asfaltom.
I to ne zbog samog asfalta…
“Staza je skroz drugačija”, kaže nam Kastro. “Iako su na njoj vrlo malo radili, to što su radili uradili su na nekim baš bitnim mestima. Na nekim mestima može dosta da se krati i da se profitira. Zato su sva vremena generalno brža nego na “staroj” stazi.”
“Nije mi bilo jasno kako su sve klase skinule po tri sekunde, ali, to nije zbog asfalta, I stari asfalt je imao jako dobro prianjanje, ali je bio ubitačan za gume. Tada ste imali setap za kvalifikacije, s kojim vozite nenormalno brzi krug. Trka je bila skroz druga priča, nju ste vozili 2 do 3 sekunde po krugu sporije da bi gume uopšte mogle da izdrže celu torturu zbog ondašnjeg pregresivnog asfalta.”
“Sada je staza na nekim bitnim mestima malo proširena dodavanjem ivičnjaka, koje ovi naši automobili, a naročito TCR automobili, mogu da seku i da preskaču. Zato su vremena toliko brža.”
“Moj mozak to na prvoj sesiji nije mogao da prihvati. Ja sam Grobnik vozio u vreme regionalnog FIA kupa bezbednosti na putevima 2011. i 2012. godine. Staza mi je draga iz tih dana. Nije na nivou evropskih na kojima inače vozimo, ali s obzirom na to da mi u Srbiji nemamo ništa što bi joj bilo pandan, drago mi da dođem ovde, iako je u pitanju moto-staza.”
“S ovim asfaltom je skroz druga priča. Po meni, ovo je totalno drugačiji Grobnik, samo liči na stari. Vozi se drugačije, brži je, bolji. Nemam nijednu lošu reč za njega. Ja sam još neuvozan i danas sam svoj najbrži krug vozio tek u 11. krugu, što nije normalno. To znači da još uvek škripim, a da nije do auta.”
“Svaka naredna vožnja bila mi je sekund ili dve brža, što mnogo govori i baš sam komentarisao – da pomere trku za utorak, verovatno bismo bili u prvom redu.”
“Vozio sam tvrdu Mišlen mešavinu iz vremena TCR Internacionalne serije. Imao sam utisak da sam mogao da izvezem još deset krugova. Mogao bih da vozim 20 krugova u trkačkom tempu, a da ne spržim gume.”
Uprkos svemu navedenom Kastratović je na Grobniku prištedeo svoj “ševi”.
“Vozio sam tri sesije. Moramo da čuvamo i gume koje imamo, a i auto ima svoj resurs. Nisam pošto poto hteo da forsiram i da vozim sve što je moglo da se vozi, jer nas čeka drugi deo sezone.”
“Krajem avgusta imamo Slovačku, onda Ušće, koje se boduje samo za CEZ, pa imamo i Brno. Te tri trke su u tri vikenda, pa moramo malo da pazimo. Ne bi valjalo da se desi neki ozbiljniji kvar.”
“Prepakovani” kruz ispunjava Zoranova očekivanja.
“Auto je mnogo bolji. Verovatno sad zadovoljava ono što treba, možda sam ja sad najslabija karika u lancu. Drago mi je da sam u svakom izlasku napredovao. Najgore je kad s inženjerom menjate setap, a budete isti. Nama je svaka naredna vožnja znatno bolja i brža. To govori ili da sam ja još neuvozan – što je verovatno, ili mi lepo napredujemo sa setapom. Međutim, idemo u dobrom smeru.”
“Voleo bih da završim na postolju, ali mi je najbitnije da završim trku i da nemamo tehnički problem. Ja sam ovaj auto i kupio jer ima duži resurs u odnosu na dotadašnji superturing, da ne moram da cele sezone gledam u telemetriju kao u taksimetar i pratim koliko sam kilometara prešao.”
“Znam da je resurs superturing motora 1000 kilometara. Kod ovih automobila je to sve puta pet. Tako se i ophodim prema njemu. Ja ću za dve trke, Mađarsku i ovaj Grobnik, preći kilometražu koliko sam sa superturingom prelazio celu sezonu.”
“To je dobro jer daje mogućnost da se
vozite, a to je poenta. Mi nismo fabrički tim, nemamo ozbiljnu podršku, trošimo
svoj novac, ali gledamo da ga iskoristimo na pravi način.”
Na Grobniku vlada žestoka vrućina, na koju se Kastro ne žali zato što je dobro fizički pripremljen.
“Vrućina meni ne smeta. Ja sam sportski dosta aktivan, trčim, redovan sam u sauni. U četvrtak sam vozio na 35 stepeni sesiju od 25 minuta, i to od prvog do poslednjeg sekunda i nisam imao nikakav problem.”
“Istina, pre kraja sam bio kao isceđen limun, ali je to izazov. Međutim, to automobilu ne prija i on to prepoznaje. Kad mu voda pređe preko 85 stepeni, fabričko uputstvo kaže da je situacija za oprez, a ako pređe 95, poruka je da se auto gasi.”
“Mi smo bili na 92 stepena – nismo za gašenje, ali smo blizu… Ovo su najteži mogući uslovi za auto i vozača. A automobilu to definitivno smeta više nego meni, jer njega ne mogu da istreniram za 45 stepeni, a sebe mogu”, završava Kastro uz osmeh.