Glok: Da li smem da zagrlim mehaničare ako pobedim? Pitaću ministra zdravlja

Timo Glok nije samo agresivan i uporan trkač – zbog čega je svojevremeno dobio nadimak ‘pit bul terijer’ – već pri naletima adrenalina i izlivima emocija ne štedi ni sebe ni druge.

Fabrički BMW DTM pilot iz Lindenfelsa vrlo je posvećen i duboko proživljava sve što mu se dogodi na pisti, bilo to dobro ili loše, a da pri tom koristi i koloritan jezik nekako se samo po sebi razume.

TV gledaoci u to su mogli da se uvere na otvaranju sezone 2018. Pobedivši Garija Pafeta na Hokenhajmringu u jednom od najboljih duela novije DTM epohe, Glok je u počasnom krugu svoj trijumf začinio sočnim psovkama na račun Mercedesovog najavljenog istupanja iz serije.

Kao emotivcu i vozaču živog temperamenta, 38-godišnjem Gloku se ne dopadaju ograničenja koja će DTM tokom 2020. primenjivati radi prevencije širenja korona virusa. Socijalna distanca, tribine bez publike, hladno obeležavanje dobrih rezultata umesto propisne proslave na podijumu, izostanak interakcije s mehaničarima i navijačima – sve se to ne uklapa u Timovu predstavu o tome kako se auto-sport zaista živi.

Iako će s tih aspekata sezona biti sve samo ne normalna, ona će ipak doneti regularne tri DTM titule. Za njih se vredi boriti, smatra Glok, ali pri tom osećaj neće biti isti kao inače: “Čak i ako bi navijači bili tu, ova godina, ova godina ostaviće čudan ukus u ustima. Ljudi možda neće moći da se tako neuzdržano raduju kao u prošlosti, jer znaju da svet u tom trenutku nekako stoji zaustavljen.”

“Normalno smo na trkačkoj pisti i u tome uživamo, zabavljamo se, tu su emocije. Tu su ljudi, zabave, srećete se s ljudima, međusobno razgovarate. To su sve stvari koje neće biti moguće. Ići ćemo tamo (na staze) i vozićemo trke u sterilnom okruženju, u doslovnom smislu reči. Držimo distancu, krećemo se okolo samo s maskom, svi rade svoje poslove i posle njih što brže nestaju po hotelima i razdvajaju se. Verujem da će to sve biti bez emocija i veoma hladno.”

Nove procedure i standardi ponašanja neće uticati samo na vozače, već i na inženjere i mehaničare, smatra Glok.

“Biće teško da se sve to tek tako prihvati i da se uprkos svemu pokuša da se posao obavi najbolje moguće. Jer, svako će na kraju stajati i pitati se: ‘Šta sad smem? Smem li da mu dam ruku? Smem li da mu samo dam lakat?’ Sve je to čudno i neprirodno u odnosu na ono što poznajemo.”

Razmišljajući naglas o tome da li će posle eventualne pobede ili plasmana na podijumu smeti da zagrli mehaničare, Glok kaže: “Pa ja imam kacigu na glavi, to je uporedivo s maskom. Morali bismo da pitamo ministra zdravlja.”

Osvajač pet trka u DTM karijeri objasnio je koliki je značaj navijača u automobilskom sportu. Njegov najjači utisak je kontrast između relativne izolacije za vreme dok vozi i eksplozije dobrog raspoloženja koje ume da zavlada po prolasku kraj karirane zastave – jednog od osnovnih aspekata vozačkog posla.

“Tokom trke ste ‘u tunelu’ i primećujete malo od onoga što se okolo dešava. Delimično zato i budemo toliko emotivni na podijumu jer tek tada shvatimo: ‘ludilo, kolika gomila ljudi’ – a svi pozdravljaju nas! Sve je veselo i veličanstveno. Ali, ako stojite na podijumu a nema nijednog navijača? E, to je već problem.”

Asocijacije neizbežno vode na već pomenuti Hokenhajm 2018: “U počasnom krugu sam shvatio da ljudi na tribima stoje, da odande stižu ovacije. To je bilo da se čovek naježi. To nikada neću zaboraviti, ali takvo nešto nećemo doživeti. Pobeda će nažalost ostati bez emocija.”

Situaciju dodatno otežava izostanak publike na tribinama, a veliki deo DTM popularnosti proizlazi iz otvorenosti serije u interakciji s navijačima.

“Za navijače je utoliko tužnije što neće moći da budu na licu mesta i verovatno će moći da nas gledaju samo na televiziji. Inače smo stalno okruženi navijačima. Kad hodamo od tačke A do tačke B, uvek neko priđe i pita sme li da se slika, da dobije autogram. Svega toga neće biti”, žali se Glok i zaključuje: “Naravno da je promoteru teško, teško je i Gerhardu Bergeru uz saznanje da nećemo imati gledaoce na tribinama i samim tim ni prodaju ulaznica. Sve su to stvari koje sobom povlače krupne posledice, a one će se osećati.”