BMW pilot Timo Glok komentarisao je dolazak Roberta Kubice u DTM i upozorio je poljskog kolegu da će prelazak s formule na auto prekrivenih točkova biti težak, otkrivši pri tome šta se njemu samom dešavalo kada je išao istim putem.
Posle svog F1 perioda, završenog 2012. u sićušnom timu Marusja, Glok je prešao za volan DTM automobila i u toj seriji već sedam godina fabrički BMW vozač.
Kubica za sobom ima neuspešnu – reklo bi se i nepotrebnu – F1 sezonu u timu Vilijams, a 2020. ga očekuje DTM debi u kokpitu klijentskog “BMW M4 DTM”.
Angažman u Formuli 1, koliko god trajao i koliko god uspešan ili neuspešan bio, nijednom vozaču nije garancija da će imati uzornu, a kamoli šampionsku DTM karijeru. O tome dovoljno govore primeri Mike Hakinena, Žana Alezija, Dejvida Kultarda, Ralfa Šumahera…
Kao ni četvorica pomenutih, ni Glok se dosad nije domogao titule u “prekrivenim točkovima”, ali se učvrstio u zvaničnoj BMW postavi i u sedam sezona osvojio je pet trka. Njegovo je mišljenje da su iskušenja u tranziciji s jednoseda na DTM tehniku ogromna i da se u javnosti često potcenjuju. Ono što je DTM trkaču automatizam, bivši F1 vozači moraju da usvoje i to često biva vrlo naporan proces.
“Morao sam da pređem dug put dok u glavi nisam raščistio šta moram da učinim s ovim automobilom da bih vozio brzo”, kaže Glok, koji se u F1 trkao i za Džordan i Tojotu. “Morao sam uvek da se obuzdavam na kočenju i na skretanju. Uvek sam bio isuviše agresivan zato što je auto toliko teži od F1 bolida i to mi je mnogo otežalo prelaz u DTM. Ako u njemu hoćete da vozite pri vrhu, onda se radi o poslednjoj desetinki i po.”
“Postepeno sam uspeo da zaostatak spustim na tri desetinke. Ali, koštalo me je dve godine dok nisam pronašao i te tri desetinke. To je bio intenzivan rad na samom sebi.”
Ako postoji “tajna proboja” u kategoriji, za Gloka je to saradnja s kolegama iz ekipe. Prvi koristan korak u tom smislu napravio je u svojoj ruki sezoni 2013, kada je mnogo naučio od Marka Vitmana, takođe debitanta. U 2015. koristilo mu je partnerstvo sa šampionom kategorije Brunom Spenglerom. U oba slučaja glavnu ulogu nisu odigrali direktni saveti kolega, već upoređenja podataka.
“I Vitman i Spengler su DTM reference, obojica su stalno bili napred, tako sam imao vrlo dobre orijetire što se tiče podataka. I bili su otvoreni kada sam za njih imao pitanja. Mnogo sam mogao da naučim upoređujući se sa onim što su oni izvodili sa svojim automobilima”, nastavlja Glok i ističe da to uopšte nije bilo jednostavno.
“Glava mi se pušila. Više ne znam koliko sam stotina sati proveo za laptopom, gledajući u podatke. Analizirao sam ih odozgo, odozdo, s leve i desne strane i sve više sam radio na tome. Na kraju verujem da mogu da kažem da sam uspeo u promeni disciplina i postao konkurentan, ako izostavimo prošlu godinu.”
Međutim, ova priča nije primenjiva na Kubicu. Poljak kao jedini vozač ART tima neće imati timskog kolegu i stoga Glok veruje da će mu to “samovanje” zakomplikovati život.
Automobilista iz Lindefelsa ispričao je i zabavnu anegdotu o svojim DTM počecima. Njegov prijatelj Timo Šajder, inače takmac iz Audija, upozorio ga je na poteškoće koje mu sleduju posle Formule 1, ali je BMW rukiju prvi test u Valensiji bio potpuno neproblematičan.
“Cela staza je bila pokrivena novim asfaltom i prianjanje je bilo veoma jako, to je sasvim pogodovalo vozačkom stilu iz Formule 1. Od početka sam bio brz i samo 1,5 desetinku sporiji od BMW pilota Augusta Farfusa.”
Posle toga, Glok je pozvao Šajdera i pitao ga šta je toliko teško u DTM-u. Odgovor je glasio: “Sačekaj dok dođeš na stazu na kojoj nema prianjanja.”
Realnost je ugrizla Gloka već na sledećoj probi u Barseloni: “Posle pola dana bio sam 1,5 sekund daleko od vrha. Nisam blagog pojma imao kako se može voziti 1,5 sekund brže. Prvog dana sam završio test i više nisam razumeo svet. Kako je Šajder reagovao? Smejao se i rekao mi ‘Dobro došao u DTM’. To je bio trenutak kada sam shvatio da moram da zaboravim sve što sam dotle bio naučio i da u DTM-u sve naučim iznova.”
Zato Glok ovako ocenjuje šanse Roberta Kubice: “Siguran sam da će mu najpre biti potrebna jedna godina kao zagrevanje, ali ako bude duže vozio kod nas – čemu se nadam – onda ćemo morati da računamo s njim. Izuzetno mi je drago što je tu jer je pravi lik. Na testu na Valelungi sam se mnogo smejao njegovim komentarima – direktni su i uvek kaže ono što misli.”
“Pre svog udesa Robert je pokazao koliko je brz, a posle udesa pokazao je neverovatnu borbenost time što se uopšte vratio i što je s hendikepom ponovo stigao do visokog nivoa i Formule 1. I upravo to je pokazao i na DTM test vožnjama, od početka je bio na izuzetno visokom nivou.”