Ovo je priča o trkačkoj karijeri trostrukog i poslednjeg DTM šampiona po pravilima Klase 1.
Rođen 26. oktobra 1986. u Mindenu, u Nemačkoj, Rene Rast je 1996. godine počeo u kartingu. Sledeća stepenica je bio prelaz u Formulu BMW, u kojoj se takmičio tokom dve sezone (2003. i 2004.).
Ta 2004, je međutim, donela prvi “kraj karijere” – premali budžet i pogrešan tim rezultirali su neuspehom veoma rano, praktično na prvom koraku na klasičnoj lestvici serija jednoseda. Samim tim, ni novca ni šansi za iskorak u Formulu 3 nije bilo.
U istom trenutku, budući četvorostruki šampion sveta u Formuli 1, Sebastijan Fetel, pobeđivao je konkurente na stazi, nagoveštavajući šta se od njega može očekivati.
Fetel je kasnije zaista ispisao stranice istorije u auto-sportu, ali je to učinio i Rast. On se, doduše, kao šampion “drugih šansi” posvetio kategorijama s prekrivenim točkovima, pa je 2005. osvojio šampionsku titulu u ADAC Folksvagen polo kupu.
Tada je započeo saradnju sa menadžerom Denisom Roštekom, koja se vremenom pretvorila u partnerstvo u zajedničkoj agenciji. Roštek je zajedno sa prvim čovekom Folksvagen motorsporta, Krisom Nisenom, formirao koncept VW juniora, a o Rastu kaže: “On nije nimalo jednostavna ličnost, štaviše veoma je komplikovan. A kao vozač je uvek fokusiran. On je pravi radnik.”
Umesto da napreduje u trkama jednoseda, Rene se posvetio monomarka serijama. Možda je to izgledalo kao korak unazad, ali se ispostavilo kao pravi izbor.
Usledili su nastupi u kupovima različitih brendova. Počelo je sa Seat leon superkupom, u kom je 2006. bio drugi u generalnom. U Porše kupovima osvojio je čak pet titula: u Karera kupu dve (2008. i 2012), tri u Porše superkupu, pratećem programu Formule 1 (2010, 2011. i 2012.).
Saradnja sa Audijem počela je 2011. Za volanom “audija R8 LMS” Rene je trijumfovao na 24 časa Dejtone (2012. i 2016), Nirburgringa (2014) i Spa-Frankoršampa (2012. i 2014). Šampionsku titulu je stekao u ADAC GT Masters seriji 2014. Sezonu potom bio je član fabričke ekipe Audija, a takmičio se i na trci 24 časa Le Mana, gde je vozio LMP1 automobil brenda iz Ingolštata.
Međutim, Rastov večiti san, DTM, činio se neostvarivim. Prvi put je pozvan na Audi selekciju vozača 2012. godine, ali je tada ocenjen kao prespor. Brend sa četiri prstena ga je uvrstio u još dva procesa selekcije, ali ni tada nije prošao. “To nije bilo lepo vreme”, seća se Rast, ali se 16. jula 2016. situacija promenila.
Nakon telefonskog poziva, morao je što pre da se domogne Zandvorta, gde je bio planirana zamena za povređenog Adrijana Tambea. Rast je iskoristio priliku i potom je pozvan i da zameni Matijasa Ekstrema. Ostalo je istorija: 2017. je u finišu sezone pobedio upravo Ekstrema u borbi za titulu, dok je 2018. završio kao vicešampion. Druga titula je stigla već 2019. godine, kada mu je glavni konkurent, slično kao i ove sezone, bio Niko Miler.
Zato se može reći da Rene Rast živi svoj san od 2016, godine, iste one u kojoj je rođen njegov sin Lijam.
Zajedno sa svojim ocem, koji u pitlejnu uvek zapisuje i analizira vremena kruga, Rast je kao dete odlazio na DTM trke na Dipholcu i na trke Formule 1 na Nirburgringu. Porodica mu je uvek bila važan deo života: “Uvek sam uživao kada sam se vraćao kući. Zbog Lijama, to mi je postalo još važnije.”
Osvajanjem treće DTM titule, vozač Audi sport tima Rozberg izjednačio se sa legendarnim Klausom Ludvigom po broju naslova, dok samo Bernd Šnajder ima više (pet) uz svoje ime. Sam Rast nije inspirisan upisivanjem u istorijske knjige, koliko ga zanima statistika.
Zahvaljujući trci osvojenoj na poslednjem vikendu 2020, on je sada treći na listi vozača sa najviše pobeda, ukupno 24. Prestigao je Matijasa Ekstrema (23), a samo Šnajder (43) i Ludvig (37) imaju više trijumfa. Ovo ga je učinilo i najuspešnijim DTM vozačem Audija, s tim da Šnajder ima 236 DTM startova, Ludvig 219, a Ekstrem 197. Rast je 24 pobede stekao u samo 74 DTM nastupa i svega četiri pune sezone u nemačkoj premijum turing seriji.
Vraćamo se Rošteku. Menadžer trostrukog DTM šampiona opisuje svog pulena kao vrednog i upornog: “Pedantnost je Reneova tipična karakteristika, on radi više od bilo kog inženjera.”
Bilo na stazi ili kod kuće, Rast ulaže sate i sate u analizu i pripremu. Traži sve moguće video snimke sa trka ili trkačkih staza, potom pravi selekciju bitnih sekvenci koje gleda iznova i iznova: “Posmatram gde su najbolja mesta za preticanje, najbolje putanje za odbranu, najbolje startne pozicije, gde postoji opasnost od kazni.”
On upija sve te podatke, stare i nove, i priznaje da mu to oduzima dosta vremena. Uspesi su, međutim, potvrda da je ovo dobar izbor. “Tako sam se spremao za svaku trkačku seriju. Morate učiti i na sopstvenim greškama. Kada dolazim na trku, imam precizan plan.”
“Rene koristi te osnove 110%, ali on nije zaista prirodan talenat,” dodaje Roštek. “On mnogo radi da bi ostvario uspehe, u tome se razlikuje od ostalih.”
Rene je skoro uvek prvi prisutan kada god da se organizuju testiranja i to obrazlaže: “Svaki krug je važan. Vožnja je najbolja praksa.”
Temeljniji od ostalih vozača u svojoj posvećenosti video materijalima, Rast nema trenera, niti psihologa, a sebi može da dopusti da radi manje da bi ostao u potrebnoj kondiciji.
“Imam potpuno normalnu ishranu, uravnoteženu, više vegetarijansku, sa manje mesa. Volim da vozim svoj trkački bicikl ili e-mauntinbajk, u tome uživam. Kod kuće imam spravu za veslanje. Ne moram mnogo da radim da bih ostao u formi.”
Opraštajući se od mašinerije Klase 1, Rast sa dozom melanholije govori o nestajućim spravama: “To su najsjajniji automobili koji trenutno postoje. Čistokrvni trkački, sa mnogo snage i aerodinamičkog potiska, zaslepljujuće brzi. Na Spa smo bili samo par sekundi sporiji od LMP1 mašina i Formule 2!”
Sa angažmanom u Audijevom trkačkom programu Formule E, Rast će dogodine voziti svoju prvu kompletnu sezonu u takmičenju formula na električni pogon. Šampionu “drugih šansi” to će zaista biti druga šansa u trkama jednoseda.