Šajder o svojim DTM počecima: Za sve imam da zahvalim Opelu

Timo Šajder je postao DTM zvezda kao vozač Audija jer je oba naslova prvaka, svih sedam pobeda i 24 podijuma proslavio nastupajući za “četiri prstena”

Međutim, prvu šansu u prestižnoj seriji pružio mu je Opel 2000. godine. Dvostruki DTM šampion to ne zaboravlja, već ističe da karijera koju je tada započeo i docnije izgradio ne bi bila ni moguća bez marke iz Riselshajma.

“Za sve imam da zahvalim Opelu”, kazao je Šajder u jednom podkastu, u kom je ispričao i nekoliko anegdota iz tog vremena.

Počeo je prisećanjem na činjenicu da tadašnji šef sporta u Opelu Folker Štricek uopšte nije bio impresioniran njegovim DTM ambicijama. Govorimo o kraju devedesetih, tada DTM ne postoji. Superturing kup je glavna stvar na nemačkoj trkačkoj sceni, ali nekoliko ljudi iza kulisa uporno lobira i mobiliše sve zainteresovane za ponovno pokretanje šampionata koji je u svojoj ITCC varijanti postao preskup da bi živeo i ugašen je 1996.

Mercedes i Opel žele da se uključe, a namere dobijaju konkretan oblik kada Opel na salonu u Esenu prikazuje koncept studiju DTM automobila novog doba, siluetu zasnovanu na “astri kupe”. Šajder je u to vreme vozač Formule 3 s Opel motorom i u toj vezi vidi svoju šansu.

“Stajao sam pored Štriceka na Esenskom salonu, prilikom novog osnivanja DTM-a, i moljakao sam: ‘Daj mi da vozim DTM auto.’ A on mi je rekao: ‘Momče, ti si vozač formula, to ne funkcioniše.”

Međutim, mladi trkač nije video drugu mogućnost, ostao je uporan i to mu se isplatilo: “Put ka Formuli 3000 nije funkcionisao jer nije bilo novca. A ja sam hteo da vozim DTM, sedeo sam tamo dve nedelje i Štricek mi je rekao: ‘Momče, idi kući’.”

“Moljakao sam i moljakao i u jednom trenutku sam dobio šansu. Štricek je kazao: ‘OK s nama si u novom DTM-u 2000. godine’. I, odjednom sam sedeo u “opel astri” tima Holcer i završio sam treći na prvim kvalifikacijama u Hokenhajmu. To su mi bile apsolutno prve DTM kvalifikacije, a bio sam pored Manuela Rojtera i Bernda Šnajdera. Za mene je to bio raj”, pamti Šajder.

Na tom svom prvom DTM vikendu, istovremeno i premijeri oživljenog šampionata, Timo je obe trke završio kao četvrti. Na kraju godine bio je dvanaesti u generalnom plasmanu.

Za Opel je vozio od 2000. do 2004, u tih pet sezona osvojio je nekoliko četvrtih i petih mesta, ali mu se veliki proboj s nikad nije desio, pa čak ni podijum. Opel posle 2000. godine jednostavno više nije bio ozbiljan kandidat za najveće domete, pobede ili titule.

“S Opelom ste ionako uvek bili pomalo autsajder, osim u prvoj godini, kada su motori bili nadmoćni. Posle toga je uvek bilo teško. Kad bi ponekad išlo dobro, bili biste četvrti, treći, sedmi, nekako tako. U tim godinama s Opelom govorili su mi da sam čovek koji “odbija da izađe na podijum”, kao da nikada nisam želeo da se popnem na njega. Taj imidž sam zadobio jer to iz nekog razloga nikad nije upalilo.”

Kao primer Šajder ističe Eštoril 2004, gde je s “vektrom” startovao treći i u trci je dugo držao to mesto: “U Portugalu smo bili na putu ka podijumu, a onda se odjednom zaglavio gas. Uvek se nešto dešavalo.”

Međutim, njegova najbolja prilika za trijumfalni izlazak na pobedničko postolje ukazala se 2003. u Zandvortu. Šajder je tamo osvojio prvu pol-poziciju u DTM karijeri i vodio je tokom 21 od 36 krugova. Zatim je došlo vreme za drugi odlazak u boks, gde se sve raspalo jer mu je prerano signalizirano da može da se vrati u trku.

“Nažalost, “čovek lilihip” je bio malo prebrz, prednji desni točak nije bio pričvršćen. Izgubio sam ga na izlasku iz boksa, i to dok sam bio u vođstvu. Kristijan Albers je bio drugi tokom cele te trke, ja sam vodio i izašao iz boksa… To bi bio supertesan meč.”

Timovo malerozno odustajanje bacilo je u ekstazu nekih 60 ili 70 hiljada holandskih navijača, jer je Albersu otvorilo put do pobede na domaćem terenu i donelo mu je važne bodove u borbi za titulu sa Berndom Šnajderom (koju će na kraju ipak izgubiti). Ipak, publika je imala obzira i respekta i nagradila je i zlosrećnog eliminisanog vozača posustale “vektre”.

“To je verovatno bila najdirljivija situacija koju sam u DTM-u doživeo. Holandski navijači su iz poštovanja ustali i aplaudirali mi celim putem od mesta gde je auto ostao, pa sve do boksa. Tada sam video i ljude iz Mecedesa kako aplaudiraju. Jednostavno iz sažaljenja, za Opel, za mene. Ukazali su nam veliko poštovanje”, ispričao je Šajder, čiji se dan na Zandvortu završio burno.

“Moj tadašnji tim menadžer, koji je u tom slučaju bio “čovek lilihip”, plakao je celo veče jer mi je prerano dao znak da krenem, jer je i on prirodno bio toliko motivisan i želeo je da to nekako bude dovoljno za pobedu. Ali, tako nije bilo jer smo ispali. A uveče je na Zandvortu priređena najveća žurka koju sam ikada doživeo u DTM-u.”

Šajder je još četiri godine morao da čeka na prvi izlazak na DTM podijum. Led je probijen na finalu sezone 2007. na Hokenhajmringu, kada je osvojio drugo mesto u Abt “audiju A4”. Pola godine kasnije, na Ošerslebenu je proslavio svoju prvu pobedu, a krajem 2008. i prvu titulu. Ipak, sve je počelo sa Opelom.

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*