Trkanje na autodoromu Monca životni je san svakog automobiliste. Poseta Hramu brzine želja je svakog ljubitelja auto-sporta. I jedni i drugi učiniće sve da se tamo nađu i budu deo magije najstarijeg ovala na tlu Evrope.
Srpski automobilista Predrag Šainović ispunio je svoj san proteklog vikenda, kad se prvi put okušao na toj stazi za volanom “reno klia” ekipe Lema rejsing, u 1.6 Turbo kupu.
Izgrađena 1922, Monca je treća namenski podignuta trkačka staza na svetu, od nje su stariji samo Bruklends i Indijanapolis, nalazi se severno od Milana i smatra se duhovni domom svih trkačkih serija i na dva i na četiri točka.
“Monca ima legendarni status među svim ljubiteljima auto-sporta na planeti i jedna je od najuzbudljivijih staza na svetu. Italijani su fanatično zaljubljeni u automobilizam, pa je i pored zabrane okupljanja zbog pandemije mali broj gledalaca uspeo da dođe, makar da udiše isparenja benzina”, našalio se Šainović.
“Ja sam se trkao praktično posle dve godine pauze, ako izuzmemo jedno gostovanje u Tvingo kupu 2020. “Klio” sam testirao nekoliko puta, ali se nikad nisam takmičio u njemu. Imao sam dvostruki izazov – da vozim tako tehnički zahtevnu stazu prvi put i da se trkam u mašini sa koju ranije nisam vozio u tim uslovima. Nisam se opterećivao rezultatom, otišao sam tamo da bih se okušao na Monci i da bih uživao u trkanju”, dodaje “najbrži lekar među trkačima”.
“Sam put u Italiju mi je bio veoma prijatan, kao i uvek. Ekipa Lema rejsinga je bila opuštena, ali maksimalno profesionalna, vidi se da “klia” poznaju u dušu, a za njih nije bilo mnogo posla jer nema više od 20 “tvinga” već samo tri automobila. Sa Marinšekom i Jeramom sam i privatno prijatelj, mislim da smo svi jednako uživali i na stazi i van nje. Trkali smo se džentlmenski, bez pritiska i dokazivanja”.
“Hram brzine u potpunosti opravdava svoj naziv. Nikad nisam vozio na većoj stazi. Infrastruktura je maestralna, mnogo betona, a usred ogromnog parka”.
Što se samog izlaska na stazu tiče, Šainović je na treninzima pravio četvrta i peta vremena, ali je na kvalifikacijama bio osmi. U prvoj trci je imao peh na startu, dok je u drugoj imao nekoliko odličnih duela i kroz cilj prošao kao šesti, posle majstorskog preticanja na izlazu iz poslednje krivine pred sam cilj.
“U prvom sprintu sam pogrešio na startu i ugasio mi se auto. Ta greška me je koštala priključka za ostalima, ali je kazna za tu glupost zapravo bila pravo uživanje, jer sam imao 20 minuta na stazi koja kao da je bila tu samo za mene. Druga trka je bila drugačija, imao sam nekoliko duela, primio nekoliko udaraca, ali sam bio zadovoljan jer sam se borio točak uz točak sa konkurentima. Mučile su me malo i kočnice, nisam mogao da kočim dovoljno kasno i gubio sam na brzini”, gledište je našeg doktora.
“Monca nije obična staza, već pista. Brzine su neverovatne, čak i sa “kliom”. Izaziva određeno strahopoštovanje zbog svega što se u istoriji automobilizma odvijalo na njoj. Iza svake šikane sledi dugačak pravac, ako malo pogrešite na kočenju ili skretanju, na sledećem pravcu gubite čitavu sekundu. Mora da se koči tačno na određenom mestu, ni prerano ni prekasno. Sve te krivine koje sam godinama gledao na televiziji, odjednum su mi bile pred očima. Prošao sam je na simulatoru, ali osećaj na samoj pisti je nešto sasvim drugo. Meni je bilo najvažnije da ostanem rasterećen i da samo uživam u vožnji na legendarnoj Monci”, podelio je svoje utiske Šainović.