Vozač Cijan rejsinga Jan Erlaher preuzeo je vodeću poziciju u TCR Svetskoj seriji posle uspešnog vikenda na Hungaroringu.
Osim toga, prednost Frederika Ferviša, vodećeg na Svetskoj rang listi, sada je svega dva poena, a mladi Francuz je očigledno u usponu forme i spreman da osvoji treću titulu svetskog šampiona.
U razgovoru za naš portal, Erlaher se osvrnuo na prošlogodišnju situaciju, kad je njegova ekipa odlučila da se povuče iz WTCR zbog nebezbednih pneumatika i to baš pred nastup u njegovom rodnog gradu, na stazi Ano du Rin.
“Prošlo je godinu dana, a i dalje je veoma bolno”, priznao je on. “To je verovatno bila jedina prilika u mom životu kad sam mogao da se trkam pred svojom publikom u svom gradu. Međutim, koliko god bolno bilo, ja sam poštovao odluku ekipe, jer je to njihov posao – da donose odluke. Tajming je bio veoma loš, ali šta se tu može. Moj ujak i ja smo bili tamo, vozili neke promo krugove, družili se sa publikom, ali se, nažalost, nismo se trkali”.
Posle gašenja WTCR i odluke Marčela Lotija da oživi TCR trkanje, Svetska serija je dobila novog dobavljača pneumatika i ekipa Cijan rejsing se vratila na globalnu scenu sa četiri vozača.
Na zajedničkom vikendu TCR Svetske serije i TCR Evropa u Mađarskoj osećalo se nezadovoljstvo učesnika u obe serije što se trkaju zajedno, a sam Erlaher je rekao da ima pobedeljeno mišljenje o novom konceptu.”Kad vozimo zajedno, to je sjajna prilika za mlade trkače da steknu iskustvo, da voze sa najboljim svetskim timovima i trkačima. Osim evropskih takmičara, tu šansu će imati i vozači iz Latinske Amerike i Australije. Verujem da ljudima iz TCR Evropa nije drago što smo mi tu, posebno onima koji su navikli na podijume, a sad se voze u sredini poretka. Mada, oni imaju svoj podijum, ali verujem da im smeta. Takođe mislim da je navijačima komplikovano da prate šta se dešava na stazi, često me pitaju zašto me trkač iz Evrope ne propusti ako je ispred mene i slične stvari. Komplikovano je čak i nama. Nadam se da će se u budućnosti neke stvari menjati, da će Svetska serija imati više automobila. Ne krivim organizaore što su napravili takve vikende, imali su premalo vremena i bilo je važno da serija krene. Svima je u interesu da šampionat zaživi i nema potrebe za bilo kakvim ružnim rečima i komentarima. Moramo da radimo zajedno da turing vratimo na nivo na kojem je bio”.
Mnogi ljubitelji TCR trkanja i dalje imaju nedoumice oko mnogih stvari vezanih za Svetsku rang listu i način na koji će se voziti finale, a Erlaher nam je otkrio da će u Makauu zapravo biti voženo finale Svetske serije, koja će gostovati TCR Aziji, a da se finale nad finalima očekuje nekoliko meseci posle kraja sezone.
“TCR rang lista će odlučivati ko će voziti finale u januaru ili februaru, mislim da se pominju Abu Dabi ili Dubai. To svakako nema veze sa Svetskom serijom, mi ćemo u to vreme već imati šampiona. Naravno, neki od nas će biti rangirani i imaćemo priliku da se takmičimo i u tom finalu. Ja se ne obazirem mnogo na tu listu. Iskreno, ni ne razumem je, jer je Ferviš vodeći na njoj, a nije pobedio ni na jednoj trci ove godine. Ne razumem zašto se uzima u obzir i prošla sezona, ali dobro. Mislim da je lepo što su svi TCR vozači na planeti rangirani i što svako ima priliku da postigne nešto na kraju. Ne zamaram se tom pričom, fokus mi je pre svega na timskoj tituli u Svetskoj seriji, ako je moguće i na vozačkoj, i to je sve. Uvek dajem sve od sebe u svakoj seriji u kojoj se trkam, kako god se ona zvala”.
Dvostruki svestki šampion osvrnuo se i na dosadašnji tok sezone, uspone i padove, a sa nama je podelio i mišljenje o njegovom uspehu u 2023.
“U Portumau samo imali problema sa tempom, na Spa sam pobedio, zatim dobio 40 kg za Valelungu, a onda sam pobedio na Hungaroringu. Mislim da je tok sezone dobar za mene i za ekipu. Ima još mnogo trka do kraja, na meni je da radim dobar posao kao i do sada, a automobil svakako ima potencijala”.
“U ovom trenutku nemamo nikakve kalkulacije, trkamo se jedni sa drugima unutar ekipe, samo vodimo računa da jedan drugome ne upropastimo plasman. Možda ćemo kasnije tokom sezone razmisliti o podršci jednom vozaču, ali sada smo slobodni da se trkamo”.
Što se samog auta “lynk&co” tiče, Erlaher ima mnogo reči hvale za njega, ali dodaje da promene u odnosu na prethodni model istog automobila nisu značajne.
“Uglavnom je urađen samo “fejslift”, to je 90 odsto promene, kako bi više ličio na putnički model. Minimalno je dorađen aero paket, ali je šasija suštinski ista”.
U razgovoru sa Erlaherom pitanje o naglom i medijski nepropraćenom odlasku u penziju Ivana Milera se samo nametnulo, a Alzašanin je sa mnogo ljubavi pričao o svom ujaku.
“Sezona bez Ivana za mene nije teža, ni lakša, samo je drugačija. On je sigurno najbolji timski kolega kog sam imao i kog ću imati. Mi smo ipak porodica. Radovao sam se svakoj njegovoj pobedi, kao i on mojoj, a to ne mogu da imam sa drugim timskim kolegama. Siguran sam da nikad više neću imati takvu simbiozu sa bilo kojim kolegom”.
“Druga stvar je što ne postoji čovek koji bolje poznaje turing auto na planeti. Kad god sam imao bilo kakvu dilemu, on je bio tu da mi je reši. Takođe, kad sam sam dolazio do ideje kako da nešto rešim, on je bio tu da mi kaže da li je ideja dobra. Čak i kad se nije slago sa mnom oko nečega, verovao sam njemu jer je njegovo iskustvo ogromno. Davao mi je sigurnost. Nikad niko u ovom padoku neće biti na nivou na kojem je on bio”.
“A na kraju, možda je ovo put kojim moram da krenem. Preneo mi je znanje i iskustvo, ali sad moram sam da hodam dalje. Zato će ova sezona biti malo teža za mene, jer sada sve odluke donosim sam.”
“Mislim da je ovo penzionisanje konačna odluka, ne kao pre, kad je odlazio i vraćao se. Nije problem u njegovoj spremnosti ili brzini. Jednostavno, ovaj nivo takmičenja nije više za njega. On je bio u turingu kad je bio u zenitu, u zlatnim godinama, a danas se auto-sport menja, to se njemu nije dopalo i zato je odstupio”.
“I dalje mnogo pričamo o trkama. Razlika je što smo ranije putovali zajedno i non-stop smo pričali, a sada je to ređe. Ja sam krenuo njegovim putem kad sam ušao u auto-sport. Želja mi je da sve čemu me je naučio nastavi da živi kroz mene. Ja sam na neki način njegov legat i na to sam posebno ponosan. Zahvalan sam mu na svemu čemu me je naučio, to je neprocenjivo, a sad nastavljam da učim sam, jer ima još toliko toga da se naučim. Ja imam dve titule, on ih ima četiri. Čak i ako ja jednog dana budem imao četiri, opet će on biti iznad mene, jer iza sebe ima toliko veliko iskustvo”, završio je Jan Erlaher.