Taši: Testirali smo na Nirburgringu, ali je padao sneg i ništa nismo propisno isprobali

Photo Frédéric Le Floc’h / DPPI

Ako se pogleda koliko je dugo Atila Taši prisutan na međunarodnoj turing sceni, lako je zaboraviti da on ima samo 21 godinu.

Njegov debi u TCR Internacionalnoj seriji 2016. pokazao je da ima brzinu, ali i usijanu glavu, koja ne mari za opasnost, ili o njoj preterano ne razmišlja.

Vremenom je mladić iz Budimpešte uozbiljio i “ispeglao” svoja trkačka izdanja i preko TCR šampionata Evrope došao do Svetskog turing kupa. U njemu će i ove sezone, treću godinu zaredom, braniti boje Honde.

U timu sa rutinerima discipline kakvi su Tijago Monteiro, Esteban Gerijeri i Nestor Đirolami, Taši ne može da računa da će biti prioritet japanskog proizvođača i Minih motorsporta, ali se po osvajanju prvih WTCR podijuma u 2020. nada se da je došlo vreme i za prvu pobedu.

Koliko si uveren da ćeš dalje napredovati u WTCR 2021?
“Prilično sam uveren da ću biti bolji nego prošle godine, kada sam imao uspone i padove. Početak sezone bio je vrlo lep, osvojio sam dva podijuma. Posle toga, moje trke nisu bile toliko čiste, a ponekad smo bili i u zaostatku (za konkurentima). Međutim, prošle nedelje sam izvezao svoj prvi predsezonski test i bio sam veoma srećan što sam seo u automobil posle više od pola godine.”

Kakav je bio test, da li je išao po planu?
“Bilo je snega, kiše i sunca, dakle uslovi su bili izuzetno mešoviti. U jednom trenutku smo imali snežnu oluju, bilo je neverovatno. Ali, to je Nordšlajfe, uvek je nepredvidljivo. Uspeli smo nešto da vozimo, ali to je bilo više da provedemo vreme na stazi, ne da bismo poboljšali automobil ili radili na setapu, jer je u jednom krugu bilo suvo, u drugom vlažno, onda je na pola kruga bila kiša, zatim je bilo sunčano, pa je padao sneg.”

Ipak, svaka prilika da testirate na Nordšlajfeu mora da vam donosi makar i malu prednost – najzad, to je najteža staza na svetu.
“Vreme na stazi je definitivno uvek dobro. Šest meseci nisam vozio trkački automobil, a druga stvar je da mi počinjemo sezonu na Nordšlajfeu i zato je to bilo bitno. Ali, ne bih rekao da nam to donosi prednost jer smo zaista samo ponovo ušli u automobil, navikavali se na njega i na stazu. Po takvim vremenskim uslovima nismo mogli ništa propisno da isprobamo.”

Zadovoljan si što sezona tamo počinje?
“Tokom dve protekle godine tamo sam imao pozitivne vikende, pa se tome zaista radujem. Voleo bih da prođem bar podjednako dobro kao prošle godine, kada sam izašao na podijum. Nadam se da možemo da budemo brzi, ali videćemo posle treninga i kvalifikacija.”

Čime si se bavio od WTCR finala 2020. na Aragonu?
“Značajno sam promenio svoj program treninga. Od decembra, odmah posle Aragona, svakog dana u nedelji dva sata igram tenis, a onda idem u teretanu, održavam se u kondiciji i izgrađujem mišićnu masu kako bih ostao fit.”

Zašto tenis i kako ti on pomaže?
“Oduvek mi se dopadao. Prošle godine sam ga igrao samo po jedan sat, ali je zatim počeo sve više da mi se sviđa i odlučio sam da igram više. Tek sam pre godinu dana počeo da igram tenis, ali moj trener kaže da sam za tu godinu prilično napredovao i srećan sam zbog toga. Možete da isključite mozak i samo da igrate, lepo je i upoznajete fine ljude. To je neka vrsta odmora, ali na drugačiji način.”

Da li si u novom trening programu promenio i ono što jedeš i piješ?
“Uglavnom, 90 odsto vremena, pijem samo vodu i pokušavam da održim dobar režim ishrane. Kako se bliži početak sezone, on je najstroži mogući. Za doručak jedem kajganu sa šunkom. Posle tenisa, između tenisa i teretane, pojedem proteinsku štanglicu zato što je pauza samo 20 minuta. Posle teretane, jedem pirinač i piletinu, uz nešto salate. Uveče je na redu lagana salata, ili možda opet piletina i pirinač.”

“Hteo sam automobilizam jer sam želeo nešto što nije hokej”
“Kad sam bio dete stalno sam gledao Formulu 1 i želeo sam da probam nešto što nije hokej. Moje roditelje je više plašilo trkanje nego hokej i BMX. U toj fazi nisam znao koliko je veliki rizik, ali u svakom sportu postoji rizik da se povredite. Ali, mislim da je najbolje ako radite ono što volite. Kad sam u 12. godini vozio svoju prvu trku, moji roditelji i moj tim očekivali su da ću se jako uzbuditi i da ću grešiti, ali to jednostavno nije moj stil. Nikad se uzbuđujem previše, jer ima trenutaka u kojima lako možete da pogrešite ako ste isuviše uzbuđeni. U toj trci su me okrenuli, ali smo u našu trkačku strategiju uračunali da će prvi nastup biti vrlo komplikovan, nisam imao iskustva, a automobila je bilo puno. Međutim, priličnoo brzo sam počeo solidno da se snalazim.”

Postoji nada da će gledaoci moći da prisustvovuju tvojoj domaćoj trci na Hungaroringu, koliko će to biti dobro?
“Hungaroring je očigledno odložen, ali bolje da bude odložen nego otkazan. Srećan sam kad se trkam pred domaćom publikom i nadam se da ćemo ove godine imati ljude na tribinama. Prošlogodišnje kvalifikacije bile su vrlo dobre. Kvalifikovao sam se kao drugi, a na prva četiri mesta bile su sve “honde”, to je za tim bilo neverovatno. Stvarno se nadam da će ove godine biti nešto slično, bar s moje strane. Trke nisu prošle najbolje, jer setap kakav sam ja želeo nije najbolje funkcionisao. Ali, poboljšali smo se i još bolje smo upoznali auto i posle smo znali šta da menjamo. Svakako ćemo ove godine biti pametniji i imaćemo više iskustva. Nadam se da ću se na svojoj domaćoj trci pokazati bolje makar u trkama, ali i u kvalifikacijama, jer sam (u njima) bio tek drugi – znači prvi koji je izgubio!”

Photo Frédéric Le Floc’h / DPPI

Koliko je važna pobeda ove sezone? Treba li nešto da dokažeš, ili još učiš?
“Rekao bih da sam još u fazi učenja, ali ovo će mi naravno biti treća puna WTCR sezona. Prva godina je u potpunosti bila godina učenja, prošle godine sam imao dva podijuma, što je u kratkoj sezoni bilo prilično dobro. Ove godine definitivno ciljam pobedu u trci, jer je to sledeći korak. Zatim, moram da budem konstantan svakog vikenda jer ja još mnogo učim. Ove godine mi je cilj da pobedim u trci.”

Trkačka postava Honda rejsinga je nepromenjena za 2021, da li je to dobro?
“Prošle godine sam od njih mogao da naučim mnogo. Svakako sam veoma srećan što je zadržana ista postava jer su mi mnogo draga sva trojica mojih timskih kolega, pogotovu Tijago, koga poznajem već tri godine. Ali, dragi su mi i Nestor i Esteban, svi su oni veoma iskusni, imaju lepe biografije u turing trkanju i očigledno imam mnogo da naučim od njih. A uvek možete da naučite nešto novo, nikada ne znate sve i uvek postoji nešto što treba da se poboljša.”