Uoči prvog trkačkog vikenda WTCC sezone, koji se vozi u Argentini, na stazi Terme Rio Ondo, Dušan Borković je u Beogradu ugostio mađarskog trkača i kolegu Norberta Mihelisa i zajedno s njim najavio je 24 trke u 12 rundi koje će voziti tokom 2015. godine.
Srpski as ulazi u svoju drugu WTCC sezonu sa godinom iskustva u šampionatu i sa novim automobilom, “hondom sivik” italijanskog Protim rejsinga. Dušan je samo jednom stigao da isproba novu takmičarsku spravu i stekao je lepe utiske, iako ona nije potpuno prilagođena njegoj visini. Borković ima problema zbog neodgovarajućeg položaja sedišta, a ono neće moći da bude pomereno sve do treće WTCC runde, pa uoči starta u Argentini brzi Pančevac ima razloga za brigu.
Takvo stanje duhova ipak nije omelo Ducu da nam na njemu svojstven tipičan vedri način najavi dolazeći Svetski šampionat turing automobila.
Reci nam šta si naučio tokom debitantske WTCC sezone?
– Učio sam na svojim greškama. Naučio sam da treba da se fokusiram samo na sopstvene performanse, na set-ap automobila, da se ne obazirem na to šta će ko da kaže o meni, da nemam pritisak javnosti. Naučio sam da u kvalifikacije moram da uđem hladne glave, da ne treba da me zanima koliko su brzi drugi vozači, da ne razmišljam šta će ko da komentariše. Prošle godine sam pravio nebrojene greške upravo na kvalifikacijama, mada je ogromnih grešaka bilo i od strane mog tima.
Ove godine u takmičenje ulazim sa novim autom i novim timom, a na testu sam uspeo da budem veoma brz, i to kad sam bio najopušteniji. Gledaću da takav budem i tokom trkačkog vikenda. To jeste teško, ali je u vrhunskom sportu glava jako bitna. Naučio sam da bolje komuniciram sa inženjerom o podešavanju auta. Tokom 2014. na mom automobilu smo testirali mnoga rešenja za buduće trke, ja mnoga od njih nisam želeo i nisu mi odgovarala. A sada, fabričku “hondu” su istestirali Tarkvini i Monteiro i već imamo podatke šta je dobro za nju, a sitne promene imaćemo od staze do staze.
Šta tvoja nova ekipa Protim rejsing i “honda sivik” mogu što Kampos rejsing i “ševrolet RML kruz” nisu mogli 2014?
– “Hondu” sam vozio kratko i na sporoj stazi, ali mogu da uporedim automobile. “Ševrolet” ima malo jači motor, veću maksimalnu brzinu i bolju aerodinamiku. Bolji je na brzim krivinama i brzim stazama. Dobar mu je ulaz u krivinu, lakše se kontroliše od “honde” jer je malo duži. S druge strane “honda” ima bolju trakciju, bolji izlaz iz krivine, bolje prianja prednjim točkovima za podlogu i bolji je osećaj na gasu. Čini mi se da “sivik” ima bolji obrtni moment, ali pre svega ima bolji start. Mislim i da manje troši prednje gume. Auto mi je jako lepo legao: na testu sam bio brži od Rikarda Rajdela.
Optimista sam, ali taj test nije realno merilo onoga što će se dešavati na stazi. I dalje u takmičenju ima mnogo iskusnijih vozača od mene, oni tačno znaju da podese auto. Što se tima tiče, nisam bio zadovoljan saradnjom sa Kamposom, jer su oni mnogo toga u set-apu testirali na meni. Dešavalo se da mi od testa do kvalifikacija promene četiri set-apa i da ja na kvalifikacijama ni ne znam kakva podešavanja imam, a treba da napadnem ne znajući šta auto može da uradi. Mislim da sa Protim rejsingom neće biti takvih grešaka.
Mehdi Benani je u Protimovoj “hondi”, koju ćeš ti voziti osvojio trku 2 u Šangaju. Da li to podiže letvicu očekivanja u ekipi?
– Znam da ekipa mnogo više očekuje od mene nego što je očekivala od Benanija, jer misle da sam mnogo brži vozač od njega, pogotovu posle testa. Ima jedna anegdota sa testa, kad je vlasnik tima rekao da treba da stanem jer nam Honda neće više davati rezervne delove, pošto sam bio brži od fabričkih vozača (smeh). Ali, šalu na stranu, moja brzina je timu dala vetar u leđa i zato imaju velika očekivanja. Svakako da će ove godine biti još teže ući u prvih 10, jer Sitroen ima dva automobila više. Na stazi će se pojaviti i Stefano D’Aste, koji je dobar, tu je Demustije, tu je i mladi Džon Filipi. Neko od njih može da iznenadi, kao što sam ja prošle godine, iako bez iskustva, uspevao da prođem i Koronela i Mihelisa i Monteira.
Imao si poteškoće sa položajem sedišta na testu. Možeš li da nam objasniš šta je tačno problem?
– Generalno, u “hondi” nema toliko prostora, šasija je potpuno drugačija nego kod “ševija”. Ispod mene je rezervoar, sedište je podignuto, a auto je niži, tako mi glava bukvalo udara u rol-bar. Sedište je uzano, a zbog požarnog zida pedale su podignute i pod takvim uglom da su meni podignute noge. Zato mi se i kukovi rašire, nerv na levoj nozi mi je priklješten i ona mi utrne posle dva-tri kruga. Doživljavao sam svakakve povrede, ali ovo mi je neizdrživo. Kad ne osećam nogu, ne znam ni koliko sam jako ili slabo zakočio i samo poželim da se parkiram i izađem napolje. Ne znam kako ćemo to da prevaziđemo. FIA posle dve trke može da mi odobri dodatno pomeranje sedišta, tada će J.A.S. motorsport imati vremena da to uradi, pa da FIA to homologira. Veoma sam zabrinut za prve dve trke i nadam se da neću završiti u bolnici.
Mnogo se priča o trkama na Nirburgringu, zbog njegove konfiguracije i dužine svi pomalo brinu. Kakvo je tvoje mišljenje?
– Mislim da je najpametnija taktika da se ta trka shvati lakše nego druge. Ne juriti mesto i bodove, jer će mnogi preterati želeći da baš na Nirburgringu naprave nešto, a tu su sudari česti i mislim da će biti mnogo udesa. Mnogo je bolje spustiti tempo, voziti opušteno, bez forsiranja i uživati. Onda će sve doći na svoje mesto.
Prošao si stazu na simulatoru?
– Jesam, ali svega nekoliko puta, jer nisam imao vremena. Mislim da je pametnije da to uradim pred samu trku, da mi ostane u svežem sećanju.
Kako će teći informacije J.A.S. motorsporta prema vama, klijentima Honde? Kako će stizati novi delovi?
– Postoji nešto što nije baš ohrabrujuće, a to je da mi ne možemo da imamo sve isto što i fabrički tim. Na primer, Honda je u Argentini 2014. godine fabričkim vozačima dala nove amortizere, Mihelis ih nije dobio, a bio je ispred njih. Sada znam da će u Argentini Tarkvini, Monteiro i Mihelis imati novu evoluciju amortizera. Za Rajdelov auto su možda homologirani, jer je auto potpuno nov, a ja znam da ih ja sigurno neću imati. Norbi mi je rekao da su ti novi amortizeri na testu vredeli dve do četiri desetinke. Nadam se da ćemo tokom sezone moći i mi da ih kupimo, ali se bojim i da pitam za cenu.
Dakle, unapređenja vam nisu nedostupna, samo ćete ih dobijati kasnije i, naravno, plaćati ih?
– Da, otprilike tako.
A šta je sa telemetrijom?
– Delićemo neke podatke. Imam saznanje da fabrika ne daje uvek sasvim tačne informacije, jer smo mi njima konkurencija, ipak smo različiti timovi i oni ne žele da budete ispred njih. Daju osnove telemetrije, ali je i to bolje nego što je bilo kad su “ševroleti” u pitanju. Neke pomoći će sigurno biti.
Pre dve sezone, u ETC kupu, govorio si da bi voleo da ti Gabrijele Tarkvini bude mentor i da učiš od njega. Sada imaš priliku da na neki način sarađuješ s njim.
– Što se tiče same vožnje, ja sam pokazao i dokazao da mogu da vozim u Svetskom šampionatu, ali mi Tarkvini, ili neko kao on, treba kao mentor tokom vikenda. Kao što Đoković ima Bekera, koji može da mu prenese svoja iskustva iz nekih ranijih situacija. Tu vozač kao Tarkvini može mnogo da pomogne, kad jednog dana ode u penziju, a ja možda budem u nekom fabričkom timu. Fabrički tim mi je želja, a to je vrlo realno za nekoliko godina. U takvoj ekipi te praktično teraju da testiraš, možeš da radiš koliko god hoćeš, a ja ovako o tome mogu samo da sanjam, jer test košta mnogo novca.
Razgovor vodio Aleksandar Babić