Na zajedničkom testu u Barseloni, WTCC povratnik Stefano D’Aste bio je vidno raspoložen što se vraća u vrhunsku globalnu turing seriju posle godine posvećene obavezama u Lotus kupu.
Po stažu u Svetskom šampionatu turing automobila, Italijan je pravi veteran: u bilansu ima 174 starta, dve trke osvojene u apsolutnoj konkurenciji i Jokohama trofej namenjen najboljem privatniku 2007. godine.
Uprkos svem tom iskustvu, simpatičnom i pričljivom Đenovljaninu ove sezone neće biti nimalo lako. Kao novi pulen Minih motorsporta, on u intervjuu za Omnicorse.it nije skrivao da je posle prvih izvezenih kilometara praktično šokiran snagom i zahtevima „ševroleta“ koji mu je nemačka ekipa poverila. Stefanu je kod „ševija“ sve novo, a glavne prepreke su prednji pogon i ogromna snaga na prednjim pogonskim točkovima. Vremena za upoznavanje auta jedva da ima…
Kako je prošao prvi izlazak na stazu s „kruzom“?
– Momci iz ekipe kažu da je bilo dobro. A meni je sve izgledalo kao pravi haos! Morao sam sebe da primoravam da sačekam pre nego što dam gas, inače bi gume počele da proklizavaju. Motor zastrašuje u poređenju s onima koje sam vozio pre nego što sam napustio WTCC! Obrtnog momenta je mnogo više na sve strane i izvanredno je upotrebljiv. Vuče jače sve do 8.000 obrtaja, zaista je žestok i moram još da se naviknem na šaltovanje. Ukratko, treba da se priviknem na sve!
A kako ide s prednjim pogonom?
– I tu je velika zbrka! Svoj najbrži dosadašnji krug izvezao sam kada sam išao polako… Kod davanja gasa moram sebe da doziram. Ponavljam, momci su mi rekli da sam već blizu potrebnih performansi, a meni je dosad iskreno izgledalo kao da sam prilično blokiran! Činjenica je da u glavi imam zamisao da nagazim na gas, a da umesto toga treba da čekam…
Jasno je da se TC1 auto mnogo razlikuje od onih koje si nekada vozio u WTCC-u.
– Da, apsolutno. Ovi automobili imaju mnogo aerodinamičkog potiska i to se jako oseća, na kočenju stvarno zadaju strah, a motor je toliko „zao“ da to zaprepašćuje. Između ostalog, nisam ni upotrebio najekstremnije mapiranje motora, rekao bih da treba da remapiram svoje stopalo.
Katalunja je dobra staza za testiranje.
– Istina, međutim ja je ne poznajem dobro. Poslednji put sam se na njoj trkao pre petnaestak godina. Tada su prve dve krivine bile drugačije, nije postojala poslednja šikana, izmenjena je velika krivina u gornjem delu staze… Uopšte, posle toliko mnogo vremena teško je setiti se nečega. Jasno je da bi bilo korisnije otići na neku poznatu stazu da bismo stekli precizniju zamisao o situaciji, ali idemo ovako dalje.
Imaš li gotov program priprema za sezonu 2015?
– Posle ovoga ne, jer sav materijal ide za Argentinu. Imaćemo zajednički test na Nordšlajfe, možda će biti prilike da se proba još negde, ali to zasad još ne znamo.
Trenutno si jedini vozač ekipe?
– U ovom trenutku da. U boksu su dva automobila, a moj nije ovaj koji sam vozio na Katalunji, već onaj drugi. Uskočio sam u auto Renea Miniha jer moj još kompletiraju unapređenim delovima, a treba da stigne još novih komponenti. Ne znam da li će Rene imati želju da izveze neku trku, zasad se još nije izjasnio o tome. Znam da je razgovarao i sa drugim vozačima, ali bi u međuvremenu mogao i ponečemu da me nauči.
Tvoj „kruz“ biće onaj koji je prošle godine vozio Morbideli?
– Da, baš tako. Kao što sam rekao, na njega montiraju aerodinamička unapređenja, ne i ona na motoru, a posle ćemo videti. Činjenica je da smo postigli dogovor tek prošle nedelje i nismo imali vremena da poručimo materijal kako bismo ga imali u Argentini. Videćemo hoćemo li biti kompletni u Marakešu.
Jesi li zvao Đanija da ga pitaš za neki savet?
– Još ne, ali mislim da ću to uraditi jer mi treba! Dosad sam pričao sa Tijagom Monteirom i, najvažnije, sa Tomom Koronelom, jer je on takođe prešao sa BMW-a na „ševi“. Tom mi je kazao da je na početku mrzeo taj auto, jer, za razliku od automobila sa zadnjom vučom, ovde mora mnogo da se čeka. U suprotnom rizikujete da samo produžite pravo. A on je pre mnogo godina već imao iskustva sa Seatom. Nasuprot njemu, ja nemam nikakvog iskustva, čak ni sa motociklom! Nije mi lako.
Kakve su razlike između Lotus kupa i ove serije?
– Da budem precizan: ja se ne trkam u Lotus kupu, to je šampionat namenjen vozačima džentlmenima, a ja se bavim organizacijom. Očigledno, prednji pogon je najveća teškoća s kojom sam se susreo, moram potpuno da izmenim svoj stil vožnje. Ja sam malo agresivniji, a sad umesto toga moram dosta da čekam da bih vozio na maksimumu, to je stvar koju mrzim i koja me pomalo izluđuje… Nisam imao mnogo vremena da se prilagodim ovoj situaciji, ali uspeću!
Postoji li simulator u kojem bi mogao da probaš?
– Da, ali on vam ne daje pravi osećaj da biste shvatili kada točkovi počinju da proklizavaju, jer je osećaj na volanu slabiji. U pitanju su mali detalji koji prave razliku.
Nedostajao ti je WTCC?
– Da, mnogo, iako mi je godina obaveza u Lotus kupu pomogla da se koncentrišem na druge stvari. Tokom tih meseci razmišljao sam o povratku, ali sam imao baš malo vremena na raspolaganju. Recimo da sam patio u sebi.
Da zaključimo: gde misliš da ćeš se naći u ovom šampionatu?
– Nadam se da ću biti na čelnim pozicijama, ali prve trke poslužiće mi da razumem auto i da ga naučim. Kad jednom steknem samopozdanje, e onda ćemo videti…