Mađarica Edina Buš završila je svoju drugu sezonu u Seat leon Evrokupu.
Godina iza nje nije bila baš onakva kakvu je zamišljala i očekivala, a za Sportime.hu otvorila je srce, ispričala je kako je videla proteklu sezonu i svoju trkačku karijeru uopšte.
Koliko ti je bilo teško da se navikneš na turing automobile i na seriju koju si vozila?
– Pre dve godine je za mene bila sjajna vest da ulazim u turing trke, u Evrokup. To mi se činilo kao ispunjenje velike želje i sna. Iskreno, bilo je teško, jer smo morali da naučimo sve o stazama, a i auto mi je bio nov. Meni je to bila nova atmosfera, kao i celoj ekipi. Bilo je veoma teško i u drugoj godini, ali sam svejedno uživala. “Seat” je za mene omiljeni i pravi trkački auto, veoma zabavan za vožnju. Zadovoljna sam svojim angažmanom i kompletnim osećajem u turingu. U novembru smo završili sezonu, a ja se već radujem idućoj.
Protekla sezona imala je sedam rundi, na kalendaru su bile i legendarne staze kakve su Monca, Silverston i Nirburgring. Kakav je osećaj takmičiti se na njima?
– To su tako čuvene piste! Još prošle godine sam to mogla da doživim, jer sam nastupala na svojoj omiljenoj pisti, na belgijskom Spa Frankoršampu. Drugi favorit mi je Monca, gde sam vozila i prošle i ove godine. Zadovoljstvo je bilo i trkati se na Pol Rikaru, u Barseloni, na Red bul ringu. Uvek prvo prođem stazu, peške ili na mopedu. Imam jedinstvenu privilegiju da na tim pistama vozim, fantastičan je osećaj i ponekad se setim da je to asfalt na kojem su vozili velikani auto-sporta. To stvara posebno raspoloženje.
Tokom sezone imala si i problema sa automobilom. Možeš li nam reći zašto ste prekinuli vikend u Portugalu?
– Trkački vikend obično počinje u četvrtak, kada izađemo na stazu i osmatramo situaciju, ponekad i probamo. Treninzi se voze u petak, u subotu kvalifikacije i prva trka, a druga trka ostaje za nedelju. Međutim, u Portugalu je test dan bila sreda. Pošto se tu nikada ranije nisam trkala, htela sam da iskoristim priliku da naučim stazu. Tek što sam izvezla nekih 15 ili 20 krugova, kad je na krivini koja vodi na startno-ciljni pravac drugi vozač skrenuo u mene, pa smo zajedno udarili u zid. Bilo je prilično gadno i udarac je bio žestok. Zaštitni kavez se iskrivio, to je značilo da nećemo moći da startujemo. Ekipa nije bila u mogućnosti da popravi “leon” za samo jedan dan, to je bila nemoguća misija i moj vikend u Portugalu se završio praktično pre nego što je i počeo.
Među trojicom tvojih timskih kolega ove godine je bio i Norbert Kiš, za koga si ranije rekla da je najtalentovaniji mađarski trkač. Koliko si od njegove vozačke tehnike naučila?
– On već ima izvrsnu tehniku i svoj poseban stil vožnje. Zna kako da fino podesi i poboljša stvari i jedan je od ljudi za koje znate da od njih možete najviše da naučite. Njegova objašnjenja sam mogla da razumem i prihvatim. Strpljivo objašnjava, tako da ga shvatate zdravim razumom. Pošto ovo radim već deset godina, mogu da kažem da potpuno razumem tehnički rečnik i da sam u tome potkovana (smeh). Tog vikenda kada je vozio za naš tim, uspela sam da se poboljšam i zato mu mnogo dugujem za sve čemu me je naučio.
Ove godine si vozila i sa Atilom Tašijem i Dominikom Feketeom, koji su veoma talentovani mladići. Kako je bilo sarađivati sa njima?
– Sa njima su radili drugi mehaničari, ali smo delili telemetriju, komunicirali smo i razgovarali o svemu. Atila je često bio bolji od mene, bilo je slučajeva da je brži u prvom i poslednjem sektoru, dok sam ja bila bolja u srednjem. U tim situacijama mogli smo da pomognemo jedno drugom. S Norbijem Kišom je naravno bilo drugačije, on ima ogromno iskustvo, veoma je brz i svi znamo da je vrhunski vozač. On uvek zna kako treba podesiti auto, stvarno je briljantan i od njega mnogo može da se nauči.
Na kraju sezone u Evrokupu bila si ukupno 25. Među pet devojaka koje su se takmičile za Trofej za dame bila si četvrta. Kako ocenjuješ svoj rezultat?
– Da budem iskrena, veoma sam razočarana. Mogla sam da budem treća među devojkama, ali mi je to izmaklo na poslednjem vikendu, kad sam ispala iz trke. Postoji nešto u ovoj sezoni što sebi ne mogu da objasnim. To je sada prošlost, možda sam mogla nešto da promenim, ali glavom nisam bila u tome onoliko koliko sam želela. To moram da prihvatim. Sledeći put će biti mnogo bolje.
Ti si zapravo klonula i prepustila se na polovini sezone. Da li još patiš zbog svega ili si se okrenula ka budućnosti?
– Lagala bih kad bih rekla da nisam razmišljala o tome koliko me je pogodilo ono što se dogodilo u Portugalu. Međutim, nije ostalo ništa drugo nego da nastavim napred, a posle tog vikenda sam samo čekala da se sezona završi. Ali, ja stvarno volim ovo da radim i želim da se dokažem. Želim da lepo započnem sledeću sezonu i da ona bude sto puta bolja od ove. Svakako, biće i maleroznih trka, koje neću završiti zbog razloga koji su van moje kontrole. Moram da sagledam šta sam uradila 2015. i sigurno ću radikalno promeniti stav.
Sledeća sezona biće ti deseta u auto-sportu. Kako zamišljaš svoju jubilarnu godinu?
– Nisam o tome razmišljala. Ako bude mogućnosti, jako bih volela da ostanem Seat leon Evrokupu, da se takmičim i postižem što bolje rezultate. Želim samo najbolje, da mi svaka sledeća sezona bude još uspešnija.
Da li je WTCC i dalje tvoj san?
– Moj veliki san i dalje je WTCC, ali moram još mnogo da radim za njega. Čak i da mogu da zatvorim finansije i odem tamo, ne bi imalo smisla da se vučem na začelju kolone. Mene to ne bi usrećilo, čak i ako bih ušla u kategoriju, jer ne bih bila spremna. Mnogo detalja još mora da se sklopi da bih ispunila taj san.
Iako razočarana svojim izdanjem u 2015, Edina nije dama koja lako odustaje, već se sprema za sledeću sezonu, ponovo u Seat leon Evrokupu sa B3 rejsingom, koji je deo njenog porodičnog biznisa.