Svež posle pobede na Nordšlajfeu i povratka na poziciju lidera ETC kupa, Petr Fulin je na testu uskočio u kokpit “đulijete TCR”, da bi se tek koji dan kasnije pojavio na Salcburgringu kao vozač “alfe” tima Mulzan rejsing i debitant u TCR Internacionalnoj seriji.
Sa trkačem iz Plzena tu smo i popričali o detaljima novog angažmana i pretresli situaciju na ETCC frontu, gde stvari ne idu po njegovom početnom planu.
Vest o tvom nastupu u “alfi” na TCR rundi u Austriji na Salcburgringu bila je sasvim neočekivana. Kako je do toga došlo?
– I mene je iznenadilo. Tim Romeo Feraris me je kontaktirao i pitao da li je moguće da izvezem test na stazi Tacio Nuvolari blizu Milana. Tamo sam bio u utorak i potom smo odlučili da ću biti na Salcburgringu. Situaciju doživljavam kao lični izazov, ovaj projekat je još na početku. Mikela Čeruti je izvezla dve runde, a ja bih voleo da pomognem ekipi. Očekujem puno posla, ali se radujem ovom projektu. Daću sve od sebe i očekujem da će naša brzina iz trke u trku biti bolja.
Uveren sam da Salcburgring nije pravo mesto da prikažemo sve modifikacije i nove ideje na “đulijeti”, jer ovde postoje dva pravca i šikane između njih. Nema krivine s normalnim radijusom. Mnogo zavisi od dobrog motora, dobrog korišćenja zavetrine, a i od dobrih kočnica. Pravo je pitanje koliko će naš motor biti dobar, ali spreman sam da radim i budem strpljiv. Videćemo rezultate u subotu, međutim tek će Ošersleben biti pravi pokazatelj.
Kad govoriš o “đulijeta TCR” projektu, i pominješ sledeću rundu u Nemačkoj, zaključak je da se tvoja misija u ekipi ne završava na Salcburgringu.
– Sada nisam u mogućnosti da kažem više. U nedelju će pasti odluka. Imaćemo tačne podatke da se uporedimo s konkurencijom. Imam dogovor za Salcburgring, a o budućnosti me pitajte iduće sedmice, ili u nedelju.
Da li ovaj angažman doživljavaš i kao priznanje kvaliteta koje si na turing sceni prikazao poslednjih godina?
– Naravno. Mnogo sam vremena proveo na stazama, potrošio sam i dosta novca, zato je ovo i lični izazov. Tu su dva vrlo lepa automobila, treba da damo maksimum da im poboljšamo brzinu i svima pokažemo da je “alfa” brza. To je moj posao. U utorak sam na Červezini izvezao samo nekoliko krugova, tamo su bile i JAS “honde”. Iako to nisu bile kvalifikacije, naša brzina nije bila loša.
Kakve su modifikacije izvedene na “đulijeti TCR”?
– Poboljšali su aerodinamiku, neke delove karoserije i izveli su blage izmene na motoru. Međutim, ja sam tu tek od ove nedelje i nisam u stanju da kažem kolika je razlika u odnosu na, na primer, Eštoril.
“Alfa” ima motor od 1,75 litara, ostali od 2 litra. Može li se to kompenzovati?
– Videćemo. I ja postavljam isto pitanje, ali će subota dati prvi odgovor. Možda se i može – ovde se očekuje mnogo kiše, to će “alfi” biti prvi izlazak na vlažnu pistu.
Ti si poslednjih godinu i po dana ipak Seatov trkač, barem na nacionalnom nivou. Zar nastup u “đulijeti” nije neka vrsta konflikta interesa s aspekta češkog ogranka Seata?
– Pomalo da. Imam dobar ugovor sa češkim Seatom, ali su kazali da mi je dozvoljeno da dođem. Ako imate pametne ljude na svim stranama, oni mogu da razumeju da je ova situacija najbolja za mene. Kao simulator – svako novo iskustvo je obično veoma dragoceno i uveren sam da neće biti konflikta, već da će sve biti shvaćeno kao džentlmenski dogovor.
Iako kažeš da je Salcburgring loše mesto za premijeru unapređene “đulijete”, ti si na ovoj stazi imao uspeha u ETCC danima.
– Pa i ne baš. Jako se dobro sećam sudara sa Đordijem Oriolom 2013. godine. Ali, to je bilo u staro vreme, vozio sam BMW, bivši WTCC auto, sa zadnjom vučom i to je bilo mnogo drugačije.
“Alfa TCR” je tvoja sadašnjost, možda i budućnost, hajde da se vratimo na prošlonedeljni ETCC nastup na Nordšlajfeu. Iskustva su ti sveža i dobra.
– Tamo sam bio pre šest godina, ali samo na jednoj trci od tri kruga u Nemačkom seat leon kupu. Više iskustva nisam imao. Zato sam proveo celu nedelju, svake večeri po dva sata, vozeći u mom simulatoru. Žena je bila strašno ljuta zbog buke, deca nisu mogla da spavaju, ali sam zato bio najbrži u kvalifikacijama i osvojio trku 1.
Nordšlajfe mi je bio vrhunsko iskustvo. Posle svake sesije izlazio sam iz automobila mokar kao da sam bio u bazenu. Tu stazu nije moguće upoređivati ni sa jednom drugom, zahteva koncentraciju tokom svakog metra. Ponekad vozite 180 km/h i morate da zakrenete volan pre skoka, i to na pravom mestu. Ako promašite za 15 centimetara, uništićete auto i možda ćete se povrediti. A ako dignete nogu s gasa, nemate šansu da pobedite. Zato je bila prava odluka da se ETCC dovede na Nordšlajfe. Kad sam video udes Ulrike Kraft, koja je posle morala u bolnicu, shvatio sam i zašto trkačima mlađim od 18 godina ne dopuštaju da tamo startuju.
Pola ETCC sezone je već gotovo. Ako bi podvukao crtu, šta vidiš?
– Ne mogu da zaboravim Slovakija ring i ne mogu da razumem odluku o našoj diskvalifikaciji zbog difuzora. Celog vikenda nam niko od tehničkih komesara ništa nije rekao u park fermeu, na svakoj probnoj sesiji, na tehničkom pregledu, a bili smo bez difuzora. I onda su mi u nedelju u trci 1 pokazali crnu zastavu, jer moj auto nije bio bezbedan, jer je bio bez difuzora. U trci 2 smo pričvrstili difuzor lepljivom trakom, iako smo znali da će otpasti posle 100 metara, ali je to bio uslov da naš auto proglase legalnim. U kvalifikacijama sam bio drugi, mogao sam da osvojim prvu trku, u drugoj bih u najgorem slučaju bio drugi. Mogao sam da osvojim 20 bodova, a osvojio sam samo 4. To je gubitak od 16 poena – bez toga, sada bi moja situacija bila prilično lagodna.
Što se tiče Portugala, ne sviđa mi se ideja o dvostrukim poenima. Ako vas snađe tehnički problem, ili udes, svakako gubite bodove. A u Portugalu je po tom sistemu svaki gubitak “skuplji” i to nije dobro za auto-sport. Sebi sam pre sezone rekao da moram da budem uspešan u Francuskoj i Slovačkoj, a pažljiv na Nordšlajfeu i u Portugalu. Posle problema na Slovakija ringu, morao sam da promenim plan, da rizikujem na Nordšlajfe vikendu i očekujem da ću morati tako i u Portugalu.
Da li su “honde” u ETC kupu sada performantnije od “seata”?
– Mislim da je taj auto sada možda malo brži na pravcu i možda malo bolji u sporim krivinama. Ali, kad su u pitanju balans kočnica i balans u brzim krivinama, tu smo slični.
Ovog vikenda koleginica ti je Mikela Čeruti. Šta misliš o njoj?
– Vrlo je bistra, vrlo brza. Prvi put sam je video na testu u utorak, bila je brža od klijenata koji su preuzimali nove “honde”. Mislim da je lepo raditi sa njom i celim timom.
Sećam se da ste nam prošle godine u Brnu ti i Jozef Krenek govorili kako vam je TCR atraktivan, ali da je sve stvar budžeta.
– Naravno. Mislim da je dobra i izazovna svaka serija koja ima više od 15 automobila i vrlo brze vozače. Pravo je pitanje samo da li imate novca za TCR. Da ja odlučujem, ja bih svakog dana bio u automobilu, ali to nije moguće.