Gerijeri: Želeo sam da svoj trenutak slavlja podelim s Tijagom, on će se vratiti još jači!

Fabrički WTCC tim Honde došao je na poslednju rundu Svetskog turing šampionata kao pretendent i na vozačku i na proizvođačku titulu, ali je mogao da se raduje samo pobedi Estebana Gerijerija u glavnoj trci.

Argentincu je to prvi trijumf otkako vozi za fabričku ekipu, a treći u WTCC karijeri koja traje tek nešto duže od godinu dana i čiji je nastavak velika enigma zbog sudbine samog šampionata.

U poteri za šampionskim naslovima, Honda je ostala praznih šaka: Norbert Mihelis morao je da se zadovolji zvanjem viceprvaka (njegov komentar vikenda mogli ste da pročitate u posebnom tekstu), a i japanski proizvođač je drugi (samim tim i poslednji) na tabeli u odgovarajućoj konkurenciji.

Kako je Mihelisa kvar kočnica izbacio iz igre u Q2 rundi kvalifikacija, Gerijeri je dokazao superiorni tempo “sivika” na Losailu i osvojio je pol-poziciju za glavnu trku. Nju je dobio vodeći od gašenja svetala do karirane zastave. Na podijumu mu se pridružio u Dohi prisutni Tijago Monteiro, koji je u ime Honde primio pehar namenjen proizvođaču – pobedniku 20. i poslednje trke u sezoni.

Iz uvodne trke vredi pomenuti da su u njoj Esteban i Norbi privremeno zamenili pozicije, pošto je Argentinac tražio i dobio dozvolu ekipe da pokuša napad na osmoplasirani Katsburgov “volvo”. Ni on nije uspeo da ugrozi Holanđanina, pa je pred kraj prvog sprinta vratio deveto mesto Mihelisu, a sam prošao kroz cilj kao deseti. Ta akcija pokazala je očekivanu solidarnost timskih kolega, ali i poznatu činjenicu da se na Losailu izuzetno teško pretiče jer staza poseduje tečan tok, čine je uglavnom dugačke krivine i nema žestokih zona usporenja.

Posle glavnog sprinta u Dohi i vikenda u kojem je Honda poražena u obe WTCC kategorije, Gerijeri je u celom timu možda i jedini imao razloga za pravo zadovoljstvo, bez potrebe da ga traži u pojedinostima i performansama. Zahvaljujući bodovima, a u prvom redu pobedi na Losailu, on je sezonu završio na četvrtom mestu u generalnom.

“Pre svega, čestitam svima koji su izašli na podijum, a pogotovu Tedu”, kazao je Esteban. “On je novi prvak sveta i tu titulu su posle dugo vremena potpuno zaslužili i on i njegov tim. Ja sam u Hondu došao tek nekoliko trka pre kraja i usredsredili smo se na to da ih sustignemo. Borba je bila lepa, oni su pobedili, i to fer, na čemu im čestitam. S naše strane, važno je da se kaže da postoji i faktor sreća, a ona nekad nije uz vas. Takav je bio slučaj s Norbijem i ta situacijom mi krajnje teško pada.”

“Na kraju je bilo teško da mu na bilo koji način pomognem u šampionatu, pa smo u glavnoj trci odlučili da idemo na pobedu. Tim je mnogo poboljšao moj auto za glavnu trku, u njoj niko nije bio ispred mene i to je svakako pomoglo, jer sam imao čist vazduh pred sobom. Međutim, moj auto je bio veličanstven, najbolji koji sam ikada vozio. Bio je jednostavno savršen i komotno sam kontrolisao trku.”

“Zahvalan sam na celoj ovoj godini i ljudima koji su pomogli da dobijem ovu priliku. Godina je bila neverovatna, kao tobogan. U martu nisam znao da li ću uopšte biti prisutan na prvoj trci, ali sam uspeo da dođem i do pobeda. A onda se desilo ovo s Hondom, prilika da vozim za njen fabrički tim u Svetskom šampionatu. Nažalost, ta mogućnost se stvorila samo zbog Tijagovog udesa i povreda. Međutim, on je ovde i vratiće se još jači iduće godine, zbog toga sam takođe srećan. Izuzetno mi je drago što 2017. završavam pobedom, svojom prvom otkako sam se pridružio Hondi. Veliko hvala ekipi.”

Gerijeri je posle trke pozvao Tijaga Monteira da mu se priključi u proslavi, najpre uz pobednički automobil, a zatim i na najvišem stepeniku podijuma. Taj gest nije prošao nezapaženo, a Esteban ga objašnjava ovako: “Želeo sam da taj trenutak podelim s Tijagom, to je bilo nešto posebno. Prošao je kroz vrlo teške dane i koliko god se mi trudimo u automobilu, toliko se on trudi da unapredi svoje zdravlje.”

Rio Mičigami nije bio ni od kakve pomoći Hondi u Kataru. Na treninzima u četvrtak izgubio je puno vremena zbog tehničkih problema, kvalifikacioni setap sveo se na pogađanje i to nije moglo da funkcioniše. Japanac je u petak dva puta startovao trinaesti, u uvodnoj trci završio je četrnaesti, a u glavnoj je, posle poboljšanja setapa, upisao poslednji raspoloživi bod.

“Zadovoljan sam time što sam sezonu završio osvajanjem novih poena, i to na kraju vrlo teškog dana”, komentarisao je prvi japanski trkač s celosezonskim WTCC programom. “Kvalifikacije nisu prošle po planu, jer smo izgubili vreme tokom treninga. Od tog trenutka, znali smo da ćemo se namučiti. Startovao sam loše u uvodnoj trci i odmah se javilo snažno podupravljanje. U glavnoj trci sam krenuo vrlo dobro, auto je bio mnogo bolji, jer smo mu neka podešavanja promenili. Pokušao sam da ulovim deveto mesto, ali ono nije bilo dostižno. Mnogo sam naučio ove sezone i zahvaljujem se Hondi što mi je omogućila da se prvi put trkam u jednom prvenstvu sveta.”

Rio je svoju prvu i izvesno jedinu WTCC sezonu završio sa samo 20 poena, kao 14. u generalnom, sa čak sedmoricom privatnika ispred sebe. Lavovski deo svog bodovnog bilansa obezbedio je u Makauu, gde se prvi i jedini put popeo na podijum. Za svoje nesnalaženje u svetu trkanja s prednjom vučom, on je najmanje kriv – Honda ga je želela u ovoj kampanji, pa je njena i odgovornost za sve što Mičigami nije postigao i savladao.

Fabrički tim Honde se posle Katara i teši i diči činjenicom da su njegovi automobili i vozači osvojili ukupno šest trka u sezoni, od čega pet glavnih (Mihelis 3, Monteiro jednu, Gerijeri jednu), kao i pet pol-pozicija (Mihelis tri, Monteiro jednu, Gerijeri jednu). I po jednom i po drugom parametru, Japanci su nadmašili svoje suparnike i to uzimaju kao dokaz da je “sivik” bio najbrži auto u završnoj godini TC1 pravila. Takođe, on je, kako je 2017. odmicala, razvijan dobro i u pravom smeru, čime se u Hondi i JAS motorsportu ponose. Svejedno, ostaje činjenica da je u TC1 epohi “sivik” osvajao samo trke, ne i titule, i da je na šampionski nivo došao tek 2017.

Tako je intoniran i rezime direktora ekipe Alesandra Marijanija: “U Dohi smo potpuno kontrolisali zbivanja kad je u pitanju brzina. Esteban je dominirao u glavnoj trci, a Norbi je bio najjači u kvalifikacijama, sve do nesrećnog tehničkog problema, koji mu nije dopustio da se kvalifikuje tamo gde je zaslužio.”

“Cele sezone smo pokazivali da imamo najbrži auto, osvojili smo najviše glavnih trka i pol-pozicija. Veoma sam razočaran što Norbi nije dobio priliku da osvoji titulu, ali sam ponosan na inženjerski posao koji smo izveli u saradnji inženjera Honde, Mugena i JAS motorsporta. Mi smo proizveli najbrži TC1 automobil na svetu!”