Najzanimljivija epizoda katarskog vikenda Roba Hafa bila je duel sa Ivanom Milerom vođen u prvom sprintu na Losailu.
Haf je u uvodnoj trci startovao osmi a zatim se našao iza Milerovog “volvoa” i upustio se u bitku za šesto mesto. Legendarni Alzašanin je uspešno parirao svakom Robovom pokušaju, a nije da se ovaj nije trudio. Uprkos svemu, tu bravu nije otključao i na cilju je zaostajao 6 desetinki za Milerom.
Dvoboj je nalikovao na stare dane WTCC rivalstva ove dvojice pilota, najžešćeg u periodu 2010-2012, kada su Englez i Francuz branili boje istog tima, fabričkog Ševroleta. Ishodi njihovih okršaja direktno su odlučivali o titulama 2011. i 2012. godine.
Zato je glavni Robov utisak bio da se na Losailu istorija ponovila, makar nakratko i makar samo jednom.
“Opet je sve bilo kao 2009, 2010, 2011, 2012”, primetio je Haf, koji je bio jako skeptičan u pogledu svrsishodnosti Milerove jednokratne reaktivacije. “Zapravo sam u tome uživao i fantastično je što se vratio na stazu. On je i dalje pravi davež, jako ga je teško prestići, ali mi je to probudilo lepe uspomene.”
“Bilo je kao u starim danima, ali je bilo teško. U Dohi je problem u sledećem: čim se približite automobilu koji pratite, izgubite sve prianjanje napred i onda je istinski teško da nekoga preteknete.”
“Kao i obično, Ivan nije izgubio ništa od svojih veština kad je u pitanju pozicioniranje automobila i baš mi je zagorčao život, ali trkači i moraju da budu tako čvrsti”.
Druga trka donela je Hafu izlazak na drugi stepenik pobedničkog postolja, sedmi podijum u sezoni. Zahvaljujući dobrom kvalifikacionom izdanju, startovao je treći. Bio je ofanzivan u prvoj, ali pravoj prilici i izborio je mesto koje je zadržao do cilja u sprintu lišenom posebnih uzbuđenja s bilo koje strane.
“Glavna trka je u principu prošla baš onako kako sam se i nadao. Znao sam da će Esteban biti vrlo brz u “hondi”, pa sam dao sve od sebe da prođem Katsburga na startu, da ga nateram da zauzme preširoku putanju. Tako sam i osvojio drugo mesto.”
Trkač iz Kembridža ove sezone je nastupao u brojnim serijama na nacionalnom i globalnom nivou, uključujući Svetsko prvenstvo, TCR Internacionalnu seriju, BTCC i turing šampionat Kine.
On uveliko radi na svojim takmičarskim programima za 2018. Histo i retro nastupi već su obezbeđeni, ali kako stoji stvar sa ozbiljnim kategorijama?
“Kako sada izgleda, imam dobre izglede da nastavim da se i iduće godine trkam u svetskom šampionatu. Razmatram i opcije u Britanskom turing prvenstvu, a potpuno je sigurno da ću učestvovati i u Kineskom šampionatu.”
Hafov konačni WTCC plasman u 2017. jeste sedmo mesto u generalnom, uz rekordnu devetu pobedu u Makauu kao vrhunsko postignuće. U WTCC trofeju, on je stekao sezonsko srebro i na to se svela godina u kojoj je gajio daleko veće nade, pa čak i one koje su se ticale naslova u apsolutnoj kategoriji.
U osvrtu na 2017, on kaže: “Ovo je bila sezona koju je obeležilo ono što je moglo da se desi. Na kraju nismo bili u poziciji da je osvojimo, ali na papiru, trebalo je da prođemo mnogo bolje.”
“Tokom pet rundi imali smo probleme, ili ja, ili tim, ili su posredi bili maleri. Na neki način smo ipak dospeli do situacije u kojoj smo bili u šansi da osvojimo nešto, privatnička titula bila nam je nadohvat ruke.”
WTCC šampion iz 2012. se na svojevrstan način oprostio od TC1 tehnike, koja je svoj sportski život završila u Dohi, a trajala je samo četiri godine i nije mogla da preživi duže: “Veliko hvala timu i šefu, Reneu Minihu. Šteta je što se i iduće godine nećemo trkati u ovim automobilima, jer smo o “sitroenu” naučili mnogo u 2017.”
“U celini, završili smo u velikom stilu, pobedom u Makauu i drugim mestom u Kataru. Vrhunac moje sezone svakako je bila deveta pobeda u Makauu. Tamo sam postigao i rekord kruga za auto s prednjim pogonom. On možda nikada neće biti oboren, a ako se to i desi, u svakom slučaju neće uskoro”, istakao je Rob Haf.