Prenosimo nastavak priče koju je magazin Motorsport News posvetio Robertu Hafu.
U delu koji smo ovog puta priredili, bivši WTCC šampion osvrnuo se na vreme provedeno u Lada sportu, a reportaža se završava podsećanjem na tok njegove karijere u Svetskom turing prvenstvu.
Uprkos dominantno razočaravajućim rezultatima kojima je obeležena Robova dvogodišnja saradnja s fabričkim timom Lade, Haf je uvek spreman da se zahvali ekipi iz Toljatija na trudu koji je uložila u WTCC projekat.
Britanski as je 2014, u svojoj prvoj kampanji s Rusima, doneo Ladi prvi podijum u istoriji ekipe, a nešto kasnije i dve pobede s TC1 “grantom”, koja se nikako ne bi mogla nazvati konkurentnim automobilom.
Izlazak na scenu nove TC1 “veste” u 2015. godini obećavao je novi start, ali dometi poput najvišeg stepenika podijuma više nisu dostizani, iako Rob sam kaže kako je taj auto mnogo stalniji u ponašanju i ima veliki potencijal.
Razlog je paradoksalan – “vesta” je, iako tek u svojoj prvoj sezoni, bila prebrza i predobra da bi se s njom moglo sa sigurnošću računati na strateške opcije i visoke pozicije na inverznom startu. Samim tim, i pobede su izostale.
“Vreme provedeno sa Ladom za mene je bilo posebno prijatno i tim je bio sjajan”, ocenio je Haf.
“S “grantom” smo se ponašali kao veliki oportunisti i baš zbog toga smo imali nekoliko sjajnih trenutaka. Ona nije bila najbrži auto, ali smo dobro koristili određene situacije da dođemo do rezultata.”
“Uvek se sve vrtelo oko toga da nišanimo deveto ili deseto mesto u kvalifikacijama, jer bi nam to donosilo prvi startni red u trci 2. Imali smo nekoliko takvih šansi i, kada bi nam naišle, koristili bismo ih.”
“Prvi podijum u Argentini bio je nešto posebno, ali prva pobeda u Pekingu bila veoma dirljiva. Ta staza je bila tako tesna i vijugava da je preticanje bilo praktično nemoguće. Uspeo sam da startujem s čela i da tamo i ostanem”, priseća se Haf svoje prve sezone sa Ladom.
“A kad pogledate prošlu godinu, osvojili smo ukupno mnogo više poena sa “vestom”, ali nismo imali tako blistave pojedinačne plasmane. Sa “grantom” bismo imali jedan sjajan rezultat, a onda bismo dugo bili daleko od bodova.”
“Vesta” je mnogo češće bila u poenima i bolja je za vožnju, ali je, ako ništa drugo, ispala malo prebrza da bi mogla da koristi prilike onako kako je mogla “granta.”
“Bila je brža od “grante”, mogla je da se kvalifikuje na peto ili šesto mesto, a to je značilo da obe trke startujete sa mnogo bržim “c-elizeima” bilo ispred ili tik iza vas. Zato su nam vikendi bili teži.”
Trkač iz Kembridža imao je svojih problema s “vestom”. Pukom srećom je izbegao ozbiljnije povrede prilikom majskog testiranja na Hungaroringu, kad je udario u ogradu pošto je oslanjanje kolabiralo pri brzini od 110 mp/h. Auto su mučile i druge dečje bolesti.
“Takve stvari vam baš ne podižu samopouzdanje i uvek vam ostanu u malom mozgu”, priznao je Haf. “Prošla sezona je bila teška, ali ipak volim vreme koje sam proveo u Ladi.”
Sledi kratak pregled Hafove dosadašnje WTCC karijere, uz osvrt na prelomne momente u njoj.
2005. Posle jedne i jedine kompletne BTCC sezone u kojoj je vozio RML-ov “seat”, Haf je od prvog dana uključen u Ševroletov WTCC fabrički tim, gde je kolega megazvezdama Nikoli Lariniju i Alanu Menuu. “Kopča” je, naravno, činjenica da je globalni Ševi program poveren RML-u, čiji je Rob već bio pulen. U debi godini za volanom “lačetija”, ujedno i prvoj u ponovo pokrenutom Svetskom turing prvenstvu, Britanac završava kao 21. u generalnom, sa šestim mestom na meksičkoj Puebli kao najboljim pojedinačnim i jedinim bodova vrednim plasmanom.
2006. Rob stiže do prvog WTCC trijumfa na trci 2 u Brnu, u kojoj za sobom ostavlja Endija Priola u BMW-u. To je tek druga pobeda Ševroleta u takmičenju – prvu je obezbedio Alan Menu.
2008. BMW počinje da gubi korak, a Seat i Ševrolet jačaju. Haf u finišu stiže do treće pozicije na tabeli, zahvaljujući bilansu od dva prva, dva druga i dva treća mesta. Dok Englez prvi put trijumfuje u Makauu, titulu osvaja Ivan Miler u “seat leonu TDI”.
2011. Hafova pojedinačno najuspešnija WTCC sezona po broju pobeda, ali ni to nije dovoljno za titulu. U sezoni potpune dominacije “kruza” i marke s leptir mašnom, vozač iz Kembridža slavio osam puta. Ipak, borbu za naslov izgubio je zaostajući samo tri boda za timskim kolegom Milerom
2012. Kruna dosadašnje karijere: ne dopustivši sebi da mu se ponovi 2011, Haf osvaja (samo) pet trka, ali je redovan na podijumu i u poenima je u 23 od 24 moguća slučaja: titula je njegova!
2013. Pošto se fabrički Ševrolet povukao iz Svetskog prvenstva, Haf ne uspeva da pronađe budžet koji bi ga održao za volanom moćnog “kruza” koji za takmičenje prijavljuje RML u svojstvu privatne ekipe. On završava u takođe privatnom Minih motorsportu, kao nesporni vođa tročlane postave. U inferiornom “seat leonu” uspeva da upiše dve pobede, na Hungaroringu i u Makauu. U sezoni u kojoj je teoretski branio titulu, Englez završava kao četvrti u generalnom, sa upola manje bodova od šampiona Ivana Milera.
2014. Novo fabričko sedište Rob je pronašao u Lada sportu, gde nastupa zajedno sa Džejmsom Tompsonom i Mihailom Kozlovskim. Daleko brži i uspešniji od svojih kolega, on ekipi iz Toljatija donosi prvi podijum zahvaljujući drugom mestu u Argentini, a neočekivane pobede stižu u Pekingu i Makauu. Svi ti zapaženi rezultati proizvod su strategije i visokih pozicija prilikom inverznog starta, što je te godine bio i jedini način da se s TC1 “grantom” postigne išta vredno pomena.
