Trke Svetskog šampionata turing automobila na Hungaroringu se voze tek od 2011. godine. Zvuči kao relativno kasno paljenje, ali te godine poklopile su se najmanje dve stvari. Prvo, Marakeš je ispao sa kalendara i moralo se naći mesto koje bi ga odmenilo.
Drugo, lepu reputaciju u Svetskom šampionatu počeo je da stiče Norbert Mihelis, momak koji nema klasičnu biografiju s početkom u kartingu, već je u trkanje stigao polazeći iz sveta kompjuterskih igrica i simulacija. I, kad je ondašnji WTCC direktor Marčelo Loti otkrio da zamensku lokaciju za Maroko traži u Srednjoj Evropi, bilo je jasno na koju stazu i zemlju misli.
Priča o WTCC rundi u Mađarskoj zapravo je priča o Mihelisu i njegovoj ekipi. Retko kada su jedan autodrom, cela zemlja i jedan ceo šampionat toliko dugovali samo jednom vozaču i preduzimljivom vlasniku trkačkog tima. Zoltan Zenge je WTCC nastup svoje ekipe i Norberta Mihelisa uzdigao do statusa nacionalne stvari, a od „svoje“ runde načinio je festival nacionalnog ponosa, skoro državni praznik. Primer je to koliko na dobrobit jednog sporta može da utiče srećan splet okolnosti, ali i kadrovska, infrastrukturna i poslovna spremnost da se pravi trenutak iskoristi. Za Srbiju bi bio koristan kao studija slučaja – kada bismo imali autodrom.
Mađarska se uklopila u trend povlačenja sa tradicionalnih trkačkih lokacija – WTCC je u Britaniji ipak u senci nacionalnog prvenstva na krugu, u Nemačkoj gazduje DTM. Ali, Srednja Evropa je region oko kog se vredelo potruditi i to je Marčelo Loti spoznao, pa je vremenom u kalendar ubacio Mađarsku, Slovačku i Austriju.
Danas su WTCC trke jedan od tri najvažnija događaja na stazi dvadesetak kilometara severoistočno od Budimpešte. Primat po broju gledalaca drži Formula 1, u WTCC se zbog Mihelisa ulaže najviše domaće strasti, dok je jesenje gostovanje Svetske Reno serije treće po posećenosti.
Mađari su pametno iskoristili i prvu inkarnaciju Seat leon evrokupa. Ovo takmičenje – odskočnu dasku i predigru za WTCC – osvojio je 2009. Norbert Mihelis, a Gabor Veber pobedio je 2010. Te 2010. Norbi je vozio svoju prvu kompletnu WTCC sezonu, a pobeda na poslednjoj trci godine u Makauu cementirala je Mihelis-maniju i „rupa“ u kalendaru 2011. došla je kao poručena da se svi elementi sklope u mozaik.
Ulaz na mađarsku WTCC premijeru, juna 2011, bio je besplatan, a samo se pristup padoku plaćao (5 evra, ako dobro pamtim, ali ne držite me za reč). Tada, i svaki put potom, sve se vrtelo oko Mihelisa. Svaki njegov prolazak pored glavne tribine, pojava na ekranima ili izlazak na zid boksa, bili su praćeni ludom, gromoglasnom bukom.
Domaći junak je na prvoj trci startovao peti, a završio drugi. Euforična masa očekivala je pobedu u trci 2, ali je Norbert podlegao atmosferi i na startu je, odabravši preambicioznu putanju, sa dva točka sišao na travu, a onda je, već sasvim van kontrole, eliminisao Kristijana Polsena i unakazio prednji deo svog BMW-a.
Osramoćeni heroj dovukao je auto do garaže, a trku je prekinuo olujni pljusak. Prinudna pauza iskorišćena je za prelaz sa slikova na gume s profilom, a nenadani vremenski poklon iskoristili su Zengeovi mehaničari da, bodreni fanatičnim poklicima publike, osposobe auto za nastavak trke. Na BMW-u je bilo više lepljive trake nego lima, ali je Norbijev povratak dočekan vatrenim odobavanjem – plasman je bio nebitan, računao se samo izlazak narandžasto-crnog auta na asfalt. „Tačno sam znao šta ne smem da uradim u prvoj krivini i upravo sam to uradio,“ vajkao se Mihelis kada je sve prošlo.
Dotle neviđenom atmosferom, spektakularnim trkama i posetom od 75.000 ljudi za tri dana, Hungaroring je zacementirao svoj WTCC status. Osim toga, vijugava i uzana staza pokazala se odličnom za trke turing automobila. U retrospektivi, mađarska runda iz 2011. važna je i zato što je Ivan Miler s nje započeo svoj veliki kambek, postigao je prvu pobedu u sezoni i otvorio seriju koja ga je dovela do tada treće svetske titule.
Ono što nisu videli 2011, Mađari su dobili godinu dana kasnije: pobedu Mihelisa na domaćem terenu. Naravno, u trci 2, u kojoj se Norbert, vozeći BMW i startujući iz mesta, iz trećeg reda probio do čela. Kao lider ušao je „u zonu“ i odatle je sve do cilja izveo kako treba. Ionako usijanu atmosferu neprekidno je potpaljivao sam Zoltan Zenge, dirigujući navijanjem i mašući ogromnom mađarskom zastavom.
Alan Menu se kasno oslobodio Oriole i Benanija i upustio se u poteru za Mihelisom, ali je zaostatak bio preveliki da bi se mogao nadoknaditi u samo 4 kruga. Norbi je posle trke izjavio kako nije smeo da gleda ka tribinama, da ne bi izgubio koncentraciju, dok je Menu, zadivljen potpunom ekstazom u publici, kazao kako ne mari što nije pobedio, jer bi mu bilo žao da upropasti takav spektakl. Trci 2012. prisustvovalo je nekih 60.000 ljudi, što je zanemarljiv pad posete u odnosu na godinu pre, a valja imati na umu da se tada ulaznica plaćala.
Zenge motorsport je 2012. imao dvočlanu vozačku postavu i dovoljna količina entuzijazma među gledaocima preostala je i za Gabora Vebera, tek kao podsetnik da Mađari ne zaboravljaju da podržavaju svoje, bez obzira na kojim se pozicijama trkaju.
Te sezone Lada se vratila u WTCC upravo u Mađarskoj. Debitantskim nastupom na Hungaroringu, „granta“ je započela trkački život, bilo je to samo izviđanje situacije pred pun program u 2013.
Atmosfera poput one na Hungaroringu ne postiže se nigde drugde. Navijači skandiraju, urlaju, trube, luduju, dolaze obučeni u boje Zenge motorsporta, potpuno se identifikuju sa svojim timom i trkačem (ili trkačima). Reći da je scena fudbalska bila bi uvreda za auto-sport. Makau je spektakularan, ali teško da se tamo za bilo koga toliko pasionirano navija. A sudeći po TV kadrovima koje pamtimo, čak ni Brazilci nisu Farfusu u Kuritibi uspeli da prirede nešto slično.
U 2013. publika je u Mađarskoj videla svog idola na drugom stepeniku pobedničkog postolja u trci 1. Sa prošlogodišnjeg Hungaroringa pamtimo i briljantnog Roba Hafa, koji je dokazao šampionski kvalitet, pametno primenjen na povoljnu poziciju na inverznom startu. Obišavši Benanija, inače redovno dobrog u Mađarskoj, Englez je doneo prvo WTCC slavlje Minih motorsportu.
Ove sezone Mihelis teško da je kandidat za pobedu, ali, poučeni prethodnim iskustvima, možemo očekivati da će baš kod kuće zabeležiti svoj najbolji rezultat u dosadašnjem toku 2014. Kompenzacione težine makar malo će otežati život „sitroenima“. Ne očekujemo da ih spreče da pobeđuju, samo će im, makar u trci 2, biti teže da pretiču, i zato što će biti 60 kg teži od rivala, i zato što je priroda staze takva da su preticanja – po suvom – praktično moguća samo na krivini 1.
Kiša bi i neka druga mesta učinila podobnim za akciju, ali bi po vlažnom i razlike u performansama bile manje izražene. Prognoza je očekuje u subotu, a za nedelju predviđa suvo i oblačno. Bude li, pak, suvo i toplo, prava bitka vodiće se u disciplini čuvanja guma. To u Mađarskoj garantuju užareni asfalt, 14 krivina, 380 KS na prednjoj osovini i dve trke od po 14 krugova.
Kao autodrom najbliži Srbiji, Hungaroring našim ljubiteljima trkanja pruža priliku da Dušana Borkovića, prvog Srbina u WTCC-u uživo vide na delu. Sledeća šansa za podršku „RML kruzu“ #98 ukazuje se samo nedelju dana kasnije, u Slovačkoj, ali je Slovakija ring još oko 150 kilometara dalje.
„Ševrolet kruz 1.6T“ osvojio je dve trećine WTCC trka u Mađarskoj. Za 2014. je već izvesno: Sitroen bi zahvaljujući čistoj moći i brzini – bez obzira na balast, dodatna težina nije sputavala ni „ševrolete“ u prethodne tri sezone – ponovo mogao da pobedi u trci 1, a inverzni startni raspored možda otvori vrata „hondama“ i „RML-ševroletima“. Teško, ali ne i nezamislivo.
WTCC u Mađarskoj – dosadašnji pobednici:
2011: Alan Menu (ševrolet kruz); Ivan Miler (ševrolet kruz)
2012: Ivan Miler (ševrolet kruz); Norbert Mihelis (BMW 320 TC)
2013: Ivan Miler (ševrolet kruz); Rob Haf (seat leon)
Na Hungaroringu 2014. videćemo 20 automobila, 16 u TC1 klasi (vraća se Koronel) i 4 u TC2T klasi. Prvi put u akciji ove godine pojavljuju se Nika rejsing, Jukinori Taniguči i „honda sivik“ iz 2013, koja premijerno nastupa u „B ligi“ Svetskog prvenstva.