Prvi Red bulov junior koji je osvojio titulu u Formuli Reno 3,5, Karlos Sainc Mlađi, postao je i najmlađi šampion ove kategorije u istoriji. Dvadesetjednogodišnji sin dvostrukog reli šampiona sveta, čije ime nosi, postigao je i rekord po broju pobeda u jednoj sezoni, ostvarivši ih sedam, a sada se nada da će sledeći stepenik njegove karijere biti Formula 1.
Iako je njegov otac ostavio dubok trag u reli svetu, Sainc Mlađi je veoma brzo pronašao svoj put u trkama na kružnim stazama.
“Kad sam imao devet godina, Fernando Alonso je postao svetski prvak u Formuli 1”, objasnio je mladi Španac. “I samo ste njega mogli da vidite na televiziji. Moj otac se već povukao iz relija, a taj sport bio je relativno važan u Španiji. Počeo sam u kartingu, a zatim, kada imate petnaest godina i kada vas pozove Red Bul, onda kažete ‘da!'”.
Posle uspešnih dana u kartingu, Sainc je 2010. godine prešao u jednosede. Kao ruki godine u Evropskoj Formuli BMW, sezonu je završio u Evrokup Formuli Reno 2,0, u kojoj je stigao na podijum već na prvoj trci. Posvetivši se dvolitarskoj Formuli Reno, dominirao je u Severnoevropskom kupu (NEC) sa 10 pobeda i 17 top-tri rezultata u 20 trka, ali je titulu u Evrokupu, u okviru Svetske Reno serije 2011, izgubio od Robina Frajnsa. Iduću godinu proveo je u Formuli 3, britanskoj i evropskoj, a 2013. takmičio se u GP3 seriji. Sainc nije ispunio očekivanja i mogao je samo da posmatra kako njegov kolega iz Red bul junior tima Danil Kvjat osvaja titulu.
Španac se u Svetsku Reno seriju vratio 2013, i to u okviru parcijalnog programa u Formuli Reno 3.5, sa timom Zeta korse. U Monaku se kvalifikovao za drugi startni red, a trku je završio kao šesti. Pokazao je zavidnu brzinu i u Belgiji, a u kategoriju se vratio tek za poslednje tri trke te sezone, kako bi se pripremio za 2014. Istovremeno, ostavio je dobar utisak na svom F1 debiju, tokom testa mladih vozača na Silverstonu.
“Posle mešovitih rezultata 2013, znao sam da neću ući u Formulu 1”, priznaje Sainc. “Puno stvari se dogodilo, sa nekima od njih sam se teško nosio, u mnogim aspektima morao sam da se menjam tokom zime. Verovao sam da je 2014. moja godina i zahvaljujem Red bulu što mi je dao drugu šansu”.
Pridruživši se francuskom timu DAMS, odmah pošto je ekipa dovela Kevina Magnusena do titule u Formuli Reno 3.5, Sainc je opravdao očekivanja. Na prvoj trci u sezoni u Monci kvar ga je sprečio da startuje s osvojene pol pozicije, ali je na nedeljnoj trci pobedio. Ubrzo je poveo u šampionatu.
“Mnogo je odricanja bilo potrebno za ovakve rezultate”, objasnio je Sainc. “Ne možete ni da zamislite! Sav trud se isplatio, posebno na Motorland Aragonu, jer je pobeda na domaćem terenu uvek posebna. Bilo je srećnih dana, postalo je komplikovano na Spa-Frankoršampu, a ozbiljne borbe počele su u Moskvi, na stazi koju nisam poznavao”.
Karlos nije dominirao na krivudavim stazama, imao je maler na Nirburgringu, ali je ograničio štetu osvojivši oba puta bodove u Budimpešti. U vrhunsku formu vratio se u Francuskoj, na stazi Pol Rikar, gde je ubeležio dve pobede u dve trke. Tako je postao rekorder u broju pobeda u sezoni, ali i u broju najbržih krugova i najvećem broju kilometara pređenih u vođstvu.
“Da mi je neko na startu sezone rekao da ću osvojiti toliko broj trka, ne bih mu verovao. Neverovatno je. Još ne mogu da verujem. Čitavog života ću pamtiti vikend na stazi Pol Rikar. To je bio trenutak kad sam postao svestan šta mogu, jer smo i pod pritiskom uspeli da sklopimo kockice mozaika, iako su mnogi rekli da ćemo se slomiti. To se nije dogodilo i odgovorili smo na najbolji mogući način”.
Sada, kad mu je titula u rukama, Karlos Sainc gleda u budućnost nadajući se da će ući u Formulu 1 što je pre moguće. Skuderija Toro roso mogla bi da ima mesto za njega…
“Rezultati su tu, prilike su tu. Sada moram da čekam i nadam se da će uskoro biti vesti, dobarih ili loših. Mnogo sam postigao ove sezone i nadam se da ću dobiti šansu.”