Holandski vozač Nik Katsburg jedan je od retkih srećnika na svetskoj automobilskoj sceni kome se ukazala prilika da vozi za fabrički tim Lade u Svetskom šampionatu turing automobila. Katsburg ima bogato i raznoliko trkačko iskustvo, ali u vreme kada je Rusima nedostajao vozač, nikome ne bi pao na pamet baš on kao izbor giganta iz Toljatija, jer su mu, prema sopstvenom priznanju, opredeljenje učešće u trkama izdržljivosti i pobeđivanje u njima.
Ipak, Nik je na svom debiju u “vesti” u Moskvi uspeo da osvoji jedno četvrto mesto, a njegov angažman nastavljen je i na Slovakija ringu i na francuskoj WTCC rundi. Kako odluka o daljim nastupima još nije doneta, a Holanđanin nema siguran ugovor sa Lada sportom, zamolili smo ga da se osvrne na svoj debi, učinak i utisak koji je ruski tim ostavio na njega.
Kako si ušao u igru za sedište u Lada sportu?
– Moj prijatelj Jap van Lagen, koji živi blizu mene i kog dobro poznajem, bio je pozvan da se trka u WTCC-u za Ladu na Nirburgringu. Poslao sam mu SMS kako bih mu čestitao i upitao ga da li je Ladi potreban još jedan vozač. To sam napisao više u šali! Međutim, Jap mi je rekao da je moje ime već pominjao ljudima iz tima i nagovestio mi da ću imati sastanak s menadžmentom tokom njihovog gostovanja na Nirburgringu sredinom maja. Taj sastanak je bio dobar po mene, razgovarao sam sa diretkorom tima Viktorom Šapovalovom i on mi je rekao: “OK, hajde da organizujemo test, pa ćemo videti”. Već sledećeg vikenda sam otišao na Manji-Kur u bazu tima i obavio test. Svi su bili zadovoljni mojim rezultatom. Meni je sve išlo dobro, dopali su mi se i automobil i tim. Tako je pao dogovor. Posle toga sam vozio u Rusiji i Slovačkoj, mislim veoma uspešno, i sada ćemo videti šta će se dalje dešavati.
Kako si prilično nov u turing trkanju, šta ti je bilo najteže da savladaš u toj disciplini?
– Meni je kombinacija prednje vuče i turba veoma komplikovana. Skretanje i ubrzanje dešavaju se na istoj osovini, pa je veoma teško održati gume u životu, jer imate previše snage na prednjim pneumaticima. Takođe, gume imaju veliki pad u performansama, imate jedan krug u kome možete da forsirate, a posle toga su gume gotove. Zato su kvalifikacije veoma važne. U ovom trenutku se malo mučim sa trkačkim performansama, jednostavno zato što je teško boriti se sa takvim gumama. Sve u svemu, za mene je sve to veliki izazov, posebno jer je različito od GT trka koje su moja svakodnevica. Mogu da kažem da mi je teže u pogledu fokusiranja, pravljenja grešaka i razmišljanja šta sve treba da radite. GT3 mi je mnogo bliža serija, mada ipak zaista uživam u WTCC-u.
Osvojio si Megan trofej Evrokup 2010. godine. Veoma je diskutabilno šta pobednicima te serije biva pruženo (primera radi, nijedan šampion nije direktno napredovao u neku jaču seriju). Šta je tebi ta titula donela?
– Moram da budem iskren, osvajanje tog šampionata nije mi donelo mnogo . Mislim na situaciju da i dalje moram mnogo da se trudim da bih našao bilo kakav angažman u nekoj seriji. Posle Megan trofeja, prešao sam u GT i moram da kažem da mi je GT doneo mnogo više. Postigao sam nekoliko dobrih rezultata u GT-u, posebno sa timom BMW motorsport Mark VDS. Kasnije je bilo lakše da pronađem sebi trkačko sedište, da za trkanje budem plaćen, odnosno da budem profesionalni automobilista. U svakom slučaju, osvajanje bilo kog šampionata može da bude od pomoći, počnete da se krećete u trkačkim krugovima i time se penjete na lestvici svoje karijere.