Prvi Amerikanac u TCR Internacionalnoj seriji, Kevin Glison je na Sepangu opravdao reputaciju univerzalnog i prilagodljivog trkača. Za volanom „sivika“ zabeležio je impresivnu i iznenađujuću prvu pol poziciju u novom takmičenju, a trke je završio kao šesto i sedmoplasirani.
Vozač čiji su koreni u sportskim i GT automobilima i američkom turingu i čiji su najveći uspesi vezani za endurans takmičenja, debitovao je sjajno i brzo se snašao u novoj sredini, švedskom Vestkoust rejsingu. Glison je portalu NASportsCar.com izneo svoje utiske o tek započetom šampionatu, otkrio koji su tehnički izazovi prelaska u turing trke sa evropskom osnovom i objavio je nameru da pomogne osnivanje nacionalne TCR serije u SAD.
TCR je nova turing trkačka disciplina, šta te je privuklo njoj?
– TCR seriji privukao me je niz činilaca. Sa vozačkog stanovišta – vozim sam, a dve trke za vikend bile su mi važne da se usavršim kao trkač. Takmičenje na međunarodnom nivou protiv dokazanih timova i trkača predstavlja sjajnu priliku i ako možete da ostvarite uspeh, mislim da to pomaže u izgradnji vozačke reputacije.
Iznad svega toga, verujem u viziju Marčela Lotija, verujem da je stvaranje globalne turing platforme, formirane po uzoru na GT3, pravi put. Kako regionalne TCR serije budu rasle tokom idućih nekoliko godina, rašće i Internacionalna i turing trkanje će prosperirati po celom svetu.
Nikola Larini isprobao je TCR automobile na testu balansa performansi u Barseloni i dopali su mu se, čak ih je uporedio sa GT3 automobilima. Posle prvog trkačkog vikenda, a pošto si ranije već vozio GT3, kakav je osećaj za TCR volanom?
– Mislim da je Nikola pod time podrazumevao kako su automobili kvalitetno izrađeni i kako se voze kao pravi trkački. Auto vrlo lepo prianja i zaista je solidna platforma za dalji rad. Mnogo mi se dopada da vozim dobro izrađen turing auto – sa inženjerskog stanovišta, on odgovara na promene i to pomaže, mogu mnogo da naučim. U poređenju sa GT3 kategorijom, mi nemamo ni ABS ni kontrolu trakcije, pa je svakako veći naglasak na vozaču.
Misliš li da su različiti automobili već prilično ujednačeni, ili dotle treba još mnogo?
– Mislim da je serija izvela dobar posao za tako kratko vreme. I dalje mislim da je potrebno još malo dodatnog uravnoteženja između „hondi“ i „seata“, videćemo kako će se to završiti. Novi automobili će biti uvođeni i tokom sezone, dakle serija pred sobom ima težak zadatak! Nije jednostavno jer sugestije i priče stižu sa svih strana, ali mislim da se organizator baš mnogo trudi da pronađe pravu meru – videli ste koliko su prilagođavanja izvršili tokom vikenda na Sepangu.
Ispisao si deo TCR istorije osvojivši prvu pol poziciju u kategoriji. Koliko auto odgovara tvom stilu vožnje i da li ti je bilo lako da se adaptiraš?
– Moje iskustvo sa prednjim pogonom u timu APR motorsport u Kontinental čelendž seriji u Americi definitivno mi je pomoglo da se pripremim za turing trke s autom na prednji pogon. Najveći izazov predstavljao mi je prelazak na kočenje levom nogom i bez ABS-a. Bez ABS-a nisam vozio od 2010, a ni levom nogom nisam kočio od 2010. godine i nastupa u TDI kupu. Zato mi je trebalo nekoliko krugova da sve to ponovo dovedem u red, ali sam se posle brzo snašao. Uživanje je voziti „sivik“, mislim da odgovara mom stilu. Imamo još mnogo posla da precizno uredimo podešavanja jer je auto tako nov, ali zasad ide dobro.
U Vestkoust rejsing uklopio sam se bez ijednog problema i zahvaljujući profesionalizmu i organizovanosti ekipe već osećam kao da sarađujemo godinama. Prošao sam trkački vikend u Maleziji, to mi je pomoglo da bolje razumem i auto i celu seriju, a uvek postoji mnogo nepoznanica kada uđete u novo takmičenje s novim timom i automobilom. Dobro je razrešiti sve takve nedoumice i sada mogu mirno da se fokusiram na poboljšanje svojih performansi.
Timski si kolega legende turing trka Đanija Morbidelija. Šta si od njega naučio?
– Đani ima ogromno iskustvo u turing trkanju, da i ne pominjem njegovih sedamdesetak gran pri startova u Formuli 1. Sigurno ću nastojati da tokom godine od njega naučim što više, možda ću do kraja sezone čak moći da popravim svoj italijanski!
TCR nastoji da pokrene mnogo nacionalnih šampionata, uključujući i onaj u Sjedinjenim Državama. Šta će biti potrebno da bi TCR serija uspela u SAD?
– Mislim da će biti potrebno vreme. Automobili treba da budu dostupni, a ljudi treba da saznaju za ovu novu platformu. Treba da im bude privlačno da mogu da kupe auto i s njim se trkaju uz prihvatljive troškove. U TCR seriji ne morate brinuti o pravljenju sopstvenog automobila i s tim povezanim utroškom vremena i novca. Možete samo da se usredsredite na set-ap i da se trkate s pravim turing autom. Slutim da će se ovaj koncept primiti i širiti, i da ćemo viđati i po trideset automobila kako voze vrata uz vrata za sve vreme trajanja trka.
Jedini si američki vozač u TCR seriji. Da li si učestvovao u bilo kakvim razgovorima o dovođenju serije u Ameriku u sezoni 2016?
– Sve je ovo svima još uvek toliko novo da nisam učestvovao ni u kakvim dogovorima. Kada se završe prve dve runde u Aziji i kada se prašina malo slegne, iskreno se nadam se da ću na neki način moći da se uključim i da pomognem da se u SAD pokrene regionalna TCR serija. Već vidim ogroman potencijal.
Druga runda TCR serije vozi se u Šangaju, šta ti i tvoj tim očekujete od tog vikenda?
– Osim postizanja rezultata, pokušavamo da poboljšamo naše razumevanje automobila i set-apa. Idemo sesiju po sesiju, napredujemo, ja pokušavam da pružim svoj vozački maksimum i onda će, nadamo se, rezultati stići. Svakako želim da popravim i svoje startove i svoju trkačku veštinu. Za kineski vikend nisam postavio nikakve određene ciljeve, ali verujem da ćemo biti srazmerno dobri. Staza ima nekoliko dugih pravaca, videćemo kako ćemo se na njima nositi s konkurencijom.