Ko je Ema Kimilainen, prva dama finskog auto-sporta

150508 under STCC tävlingen 8 Maj 2015 i Skövde. Foto: Jerry Karlgren / Bildbyrån STR *** BETALBILD ***

O finskim trkačima, najpre u reliju, a zatim na krugu, moglo bi se pisati danima i mesecima. Već je mnogo komplikovanije setiti se neke dame koja brani čast lepšeg pola u finskom auto-sportu. Takva, međutim, postoji, ime joj je Ema Kimilainen, i prešla je neobičan put od štićenice Audija do kompetentnog učesnika turing trka u Skandinaviji. Portal motorsport.com posvetio joj je reportažu koju, minimalno obogaćenu, sa zadovoljstvom prenosimo.

U nemilosrdnom i ultrakonkurentnom svetu auto-sporta pauza od godinu dana za vozača često znači isto što i penzionisanje. Za to vreme takmičar može da “nestane sa radara” i da ga sponzori i ekipe izgube iz vida.

STCC Testdag, Dag 2
STCC test dan 2015.

To nije bio slučaj sa Emom Kimilainen. Ona nije odsustvovala jednu, već četiri sezone, tokom kojih uopšte nije trenirala! U međuvremenu je rodila ćerku, stekla diplomu i bavila se “normalnim” poslom, da bi se posle svega ipak vratila pistama. Poslednje dve godine aktivna je u Skandinavskom turing šampionatu, u kom vozi siluetu “saaba 9-3”.

U juniorskoj fazi karijere junakinju ove priče podržavao je Audi i ona bi se dosad možda našla i na većoj sceni da nemački proizvođač krajem prošle decenije nije bio pogođen ekonomskom krizom.

Kao 18-godišnjakinja, Ema je 2007. bila među uspešnijim učesnicima finske Formule Ford, a pobeđivala je i u Švedskom Radikal prvenstvu. Velika prilika nasmešila joj se kada ju je Audi primetio i pozvao da krajem sezone testira njegov DTM automobil.

“Audi je u to vreme imao mesto za jednu ženu u svojoj vozačkoj postavi”, priseća se Kimilainenova. “Tada su poželeli da isprobaju sve brze dame iz Evrope, pa i iz celog sveta. U decembru 2007. su me pozvali na test u Almeriju. Prošlo je zaista dobro i veoma sam im se dopala, ali je problem bio što sam imala samo 18 godina. Zapravo su rekli da je pomalo rano da me stave u dve godine star DTM auto, jer to u tom trenutku ne bi bio najbolji izbor za mene.”

Sedište je na kraju zauzela iskusnija Ketrin Leg, a Ema priznaje da je zbog toga prvo bila veoma razočarana, ali da se docnije složila da je odluka bila ispravna za njenu karijeru. Već 2008. dobila je novu šansu i postala Audijev fabrički vozač.

STCC, Falkenberg Foto: Daniel Ahlgren
STCC, Falkenberg (foto: Daniel Ahlgren)

Kimilainenova je tu godinu provela u Folksvagen-Audi junior programu i trkala se u inauguralnoj sezoni ADAC Formule Masters. Nastupala je za sada poznatu ekipu Van Amersfort, a na tri runde jedan od partnera joj je bio današnji F1 pilot Kevin Magnusen.

Šampionat je završila na 10. mestu od celosezonskih 20 učesnika i sa jednim osvojenim podijumom. Iako to nije bio loš rezultat, Finkinja ga smatra najnižom tačkom karijere: “Ako me neko pita jesam li imala padova u karijeri, to je ta cela godina. Volela bih da mogu da je izbrišem. Ali, jesam puno naučila.”

Mada su finansije 2009. počele da postaju problem, pošto je kuća iz Ingolštata srezala svoj sportski budžet, Ema je prešla u Veliku Britaniju i sasvim dobro se snašla u Formuli Palmer Audi. Posle 21 trke, sezonu je završila na petom mestu, ali nije mogla da pretpostavi da će joj oktobarski završni takmičarski vikend na Snetertonu biti poslednji u naredne četiri godine!

“Bilo je teško odabrati. Jednostavno nisam imala dovoljno novca da se trkam. A ja sam bila pomalo glupa, želela sam da vozim samo formule, htela sam da uđem u Formulu 1. I odlučila sam da se uopšte neću trkati ako ne mogu da nastavim sa Formulom 1 kao apsolutnim ciljem. Bilo mi je muka od sporednih puteva.”

STCC Anderstorp. Foto: Jerry Karlgren
STCC Anderstorp (foto: Jerry Karlgren)

Oproštaj od kacige i kombinezona nije bio zamišljen kao definitivan – dokaz je i njeno učešće na AutoGP testu na Hungaroringu 2010 – ali Ema priznaje da je u početku osećala olakšanje. Sa trkama je počela kad je imala tri godine i radovala se što može ponovo da vodi “normalan” život. “Bila sam srećna. Kupila sam stan u Finskoj, smestila sam se, rešila da nađem “pravi” posao, čak nešto i da studiram.”

Diploma poslovne škole dovela ju je do stalnog zaposlenja na mestu rukovodioca prodaje u velikoj kompaniji koja se bavila obezbeđenjem. Zatim se udala, potom rodila dete.

“Ipak, osećala sam da nešto nedostaje. Stalno sam se nečim angažovala, pokušavala sam da popunim rupu koju je trkanje ostavilo u mom životu”.

“Kada je mojoj kćeri bilo šest meseci, stiglo mi je pismo od PWR tima, za koji se sada trkam. U njemu je pisalo: ‘Držali smo vas na oku jako dugo, sada smo spremni i želimo da vas pitamo da li biste vozili za nas u Skandinavskom turing prvenstvu.”

To nije bila prva ponuda koju je Finkinja dobila tokom četvorogodišnje pauze, ali je bila prva koja se pokazala održivom i omogućila joj je debi u turing kategoriji 2014. za volanom siluete “saaba 9-3”.

“Nije bilo lako vratiti se. Imala sam samo tri test dana pre prvog trkačkog vikenda, a godinama se nisam trkala ni u čemu, osim što sam pomalo vozila karting. Sve je prošlo zaista dobro od prvih kvalifikacija, mada sam u trkačkim situacijama bila nervozna – plašila sam se da ću grešiti, i to toliko da mi se bukvalno povraćalo. Ipak, brzo sam napustila taj način razmišljanja i pomisao da ću biti džak za boks kao prva žena u STCC-u u poslednjih 15 godina.”

STCC Solvalla. Foto: Jerry Karlgren
STCC Solvala (foto: Jerry Karlgren)

Debitantsku STCC sezonu Ema je završila na 11. mestu, a prošlu godinu je okončala kao sedmoplasirana. Na podijum se popela četiri puta (jedno drugo mesto 2014, tri treća u 2015), ali i dalje nije okusila ukus pobede. Uprkos tome, veoma je ponosna na napredak koji je zabeležila.

“Mi smo novi tim i morali smo mnogo da radimo da bismo stigli dovde gde smo sada, i to bez ikakvog testiranja. U jesen prošle godine smo mnogo šta shvatili i prilično smo sigurni da u 2016. možemo biti u samom vrhu šampionata.”

Dok je njena neposredna budućnost u STCC-u, blondina iz Helsinkija priznaje da bi volela da se oproba i u nekom takmičenju van Skandinavije.

“Volela bih da vozim Formulu E, dopada mi se ta serija. DTM je takođe jedan od mogućih budućih ciljeva. Ili WTCC. Ipak, stvar je u tome da sam srećna što vozim, gde god da vozim. Ne vidim sebe na nekom određenom mestu u narednih pet godina. Samo želim da se trkam, ma gde to bilo i biću zaista srećna”, završila je svoju priču Ema Kimilainen.