Aktuelni i dvostruki prvak TCR Internacionalne serije Stefano Komini otvorio je novu sezonu trećim mestom i prvim podijumom u novom automobilu i novoj ekipi, belgijskom Kamtuju rejsingu.
Zadovoljstvo zbog rezultata koji, kako Švajcarac priznaje, trenutno nadmašuje mogućosti “audija”, brzo je ustupilo mesto negativnim emocijama posle ružnog incidenta sa bivšim timskim kolegom Žan-Karlom Verneom.
Kontakt u počasnom krugu gruzijske trke 1 razbio je “audijev” hladnjak. Za opravku štete bila je potrebna neutralizacija park fermea, zbog koje je Stefano u drugi sprint krenuo iz boksa. Međutim, ispostavilo se da auto #1 nije ispravan i u trci 2 potrajao je samo šest krugova.
Komini i Verne su rat sa piste preneli i na teren teških verbalnih optužbi, pa je osim kiše na Rustavi motoparku bilo i munja i gromova. Kad je TCR šampion u pitanju, njihov nekada prijateljski odnos sada je stvar prošlosti.
Opisujući šta se dogodilo na Rustaviju, pilot “audija RS 3 LMS” ekipe počeo je pohvalama na račun ekipe i automobila koji pre proba u petak nikada ranije nije vozio, a koji po balansu performansi nosi najveći balast od 45 kilograma i najteži je TCR model.
“Po mom mišljenju, izveli smo čudo, jedino tako mogu to da definišem”, kazao je Stefano za italijanski Motorsport.com. “Balast koji je balansom performansi dodeljen mom “audiju” apsolutno nema nikakve logike, auto je prelep i snažan, ali stalno poskakuje i u izvesnim situacijama ga je nemoguće voziti. Po suvom sam morao poprilično da se oznojim da bih ga održao na pisti, dao sam sve od sebe na kvalifikacijama i završio sam šesti.”
Pilot iz Tičina briljantno je izvezao trku 1: dobro je startovao, posle kontakta je obišao Vernea, a treće pozicije dočepao se posle lepih manevara izvedenih protiv Kolčaga i Tašija. Pred kraj se ozbiljno približio vodećima, Kadžaji i Fici, ali dalje od trećeg mesta nije mogao.
“U trci se situacija poboljšala jer kiša svima ujednači performanse. Mislim da sam zbilja izvezao neverovatnu trku i da je tim obavio odličan posao, jer u ovom trenutku mi nismo dovoljno dobri za podijum, barem ne na suvom. Treće mesto je kao pobeda i iz Gruzije sam otišao vrlo ponosan.”
Sudije su još tokom trke ocenile da pomenuti, ni po čemu senzacionalan kontakt Komini-Verne ne zaslužuje njihovu intervenciju. Ipak, taj incident otvorio je vrata celoj daljoj kontroverzi i razmeni baražne vatre između pilota, najpre na pisti, potom van nje.
Komini prelazi na detalje: “Na startu sam mu bio spolja na prvoj krivini i našao sam se na povoljnijoj putanji za drugu. Nisam mogao da se pomerim dalje, bio sam skoro na travi, ali je moj auto bio postavljen potpuno pravo. On je odlučio da mi zatvori vrata pred nosom, i to kada sam ga već preticao, kontakt je bio neizbežan. Poprečio se ispred mene i ubrzao sam da bih ga ispravio kako bismo obojica mogli da nastavimo, inače bi se sve završilo velikim karambolom. Učinio sam mu uslugu, ali on nije mislio tako.”
Pravi urnebes počeo je u počasnom krugu.
“Kad sam prešao liniju cilja, počeo sam da usporavam i da pozdravljam publiku”, nastavlja Švajcarac. “Na drugom pravcu, Žan-Karl me je sustigao i postavio se s boka, pokušavajući da me izbaci u travu. Imao sam brze reflekse, ali sam prilično rizikovao jer sam po kiši svakako mogao da završim u zidu. U tom trenutku mi je pao mrak na oči. Ponovo sam dao gas da bih ga stigao i pitao šta to radi. A on me je čekao.”
“Došli smo do četvrte krivine, već sam bio iza njega i on je nagazio na kočnicu. Gume su, nažalost, izgubile prianjanje po vlažnoj pisti, nisam uspeo da se zaustavim na vreme i pogodio sam ga. Potpuno sam siguran da je to uradio namerno. Hladnjak se raspao u komadiće, to u prvi mah od besa nisam ni video. Kad smo stigli do boksa, izašao sam iz automobila i potrčao ka njemu, ni sam ne kako sam se uzdržao od toga da mu učinim nešto gore od toga da se izvičem na njega i kažem mu sve što mislim.”
“On je smireno odgovorio da sam ga ja namerno udario i da, ako imam svoje privatne probleme, treba da ih rešavam sam, da on nema ništa s tim. I još je kazao da sam na prvoj krivini pokušao da ga izbacim. Šteta što ni sudije nisu smatrale da taj kontakt zaslužuje kaznu, dakle ja sam bio u pravu.”
Fizički kontakt je, na sreću, izbegnut, ali je došao kraj jednom prijateljskom odnosu koji je uprkos oštroj međusobnoj konkurenciji izdržao celu takmičarsku 2016. godinu.
“Za mene je on gotov, sa mnom je završio”, poručuje Komini. “Prošle godine sam uvek bio dobar prema njemu, ali na pisti je to druga stvar, tamo smo svi fer protivnici. Osim toga, smatrao sam ga bratom i dobrom osobom. Njemu smeta to što sam titulu osvojio ja, dok je on uvek bio pozadi i sad je ispoljio svoju frustraciju. Takve prljave igrice su van svih dopustivih granica, svi smo mi ljudi i svi možemo da pogrešimo, ali ovo je previše da bih mogao da tolerišem. Uvek sam se trkao fer i korektno, a ako pogrešim, uvek se izvinim. Ja sam iskrena i otvorena osoba. Očigledno nisu svi takvi i Žan-Karl je najveće ljudsko i profesionalno razočaranje u mom životu. Sramota me je zbog njega, to nije smeo da mi učini.”
“Ja sam ovde da osvojim titulu i obećavam da ću to i učiniti. Prva trka me je usrećila, ali sam zbog druge potpuno razočaran. Žan-Karl je veoma frustriran čovek, ali to nije moj problem. Ja volim auto-sport, ali to što se desilo nije auto-sport. I drago mi je što je on frustriran, jer ću ja osvojiti titulu, a on će je izgubiti zato što nije psihološki jak!”