Dvostruki TCR šampion Stefano Komini redovno piše kolumne za italijansku verziju portala Motorsport.com.
Ove nedelje, njegov autorski doprinos obimniji je nego inače, jer je Švajcarac u dva uzastopna vikenda vozio dve trke, prvu u TCR Internacionalnoj seriji na autodromu Čang u Buriramu, drugu kao debitant u TCR Italija u Imoli.
Stefano je iz Tajlanda poneo negativne utiske, dok su oni iz Italije, uprkos brojnim nedaćama, bili pretežno pozitivni, mada je na stazi Enco i Dino Ferari stekao novog “prijatelja” – neverovatnog Plamena Kraleva.
“O svom putovanju u Tajland imam da kažem vrlo malo, a imam još manje volje da o njemu govorim”, piše Komini. “Već sam rekao da ću startovati bez ikakve motivacije, pa i ne mogu da pričam o zabavnom i pozitivnom vikendu.”
“Počnimo od toga da mi je pukla bubna opna dok sam ronio u bazenu, a to je trebalo da bude vreme opuštanja. Zato mi je moral dodatno pao, a na pisti nije išlo ništa bolje.”
“Žao mi je što to moram da priznam, ali nastavljam mnogo da se mučim za volanom “audija RS 3 LMS TCR”. Dugo sam se žalio na balans performansi, ali se jako plašim da to nije glavni problem koji me sprečava da forsiram i napadam onako kako bih želeo. Postoje očigledni strukturni problemi koji ne mogu da se kompenzuju čak ni smanjenjem balasta.”
“Posle razočaravajućih kvalifikacija, u prvoj trci sam kapitalno zabrljao na startu i posle sam se donekle oporavio uz nešto sreće. U drugoj trci ograničio sam štetu dograbivši treće mesto, koje me i dalje drži u borbi za titulu.”
“Kući sam se vratio u sredu, 5. septembra, ali nisam imao vremena za odmor, jer sam već sledećeg dana otišao u Imolu s prijateljima iz Top ran motorsporta i svojom ženom Robertom. Svi su podneli mnogo žrtava da bi se to desilo, ali ja sam najzad imao priliku da vozim “subaru WRX STi” u TCR prvenstvu Italije.”
“Javili su se i novi zdravstveni problemi. Vlažnost vazduha u Tajlandu pomešana sa skoro jesenjim temperaturama u Italiji obdarila me je simpatičnom upalom sinusa. Bio sam potpuno zapušen, teško sam disao, ali ni tu nije bio kraj, jer sam na autodromu zaradio i povredu prsta kad sam izlazio iz kamiona. Možda bi mi poseta Lurdu (katoličko svetilište na jugu Francuske – prim.) činila dobro, ali kakve sam sreće ovih dana, verovatno bih naišao na zaključana vrata.”
“Ostavimo po strani te probleme – priznaću vam da se dugo nisam tako zabavio i da se dugo nisam tako lagodno osećao u trkačkom automobilu kao kada sam “subaru” izvezao na pistu. U njemu sam ponovo otkrio onaj osećaj koji mi već neko vreme nedostaje.”
“Atmosfera je bila savršena od prvog trenutka kada sam zakoračio u boks. Jeli smo zajedno, opuštali smo se zajedno šetajući padokom i deleći pivo koje sam poneo. Sve to u društvu grupe navijača koji su došli da me podrže.”
“Uprava autodroma pozvala me je da učestvujem u direktnom prenosu TCS šampionata, u kabini sam se pojavio naoružan pivom i šalama. U subotu uveče svi smo se okupili u unutrašnjosti boksa da napravimo fotografije s mojom Fudžiko.”
“Dabome, nisam vam pričao o Fudžiko. Tako sam nazvao svoj “subaru”, čuvajući njegov japanski identitet i personalizujući ga uz podršku mojih navijača, koji su o najboljem imenu glasali na društvenim mrežama.”
“U trci 1 sam startovao treći i imao sam nameru da pobedim, ali je nažalost sve trajalo prekratko. I dalje sam jako ljut zbog onoga što je izveo naš kolega vozač (ako se tako može nazvati) Plamen Kralev. Prvo je iz trke izbacio mog prijatelja Đakoma Altoea, pogodio ga je u punom naletu, a posle je isto uradio sa mnom kada sam probao da ga obiđem. Više puta me je izudarao svojim crvenim “audijem” i to je trajalo ceo krug, koji smo proveli bok uz bok. Sve se završilo tako što mi je pukla spona na krivini Tamburelo.”
“Pri posledičnom sletanju s piste srećom sam izbegao zid, ali ne i odustajanje. Na kraju trke ja i Đakomo smo otišli do Kraleva da zatražimo objašnjenje, ali nas je on grubo odbio tvrdeći da je nevin. Znam da se kasnije vratio do momaka iz Romeo Ferarisa da bi im se izvinio, ali sa mnom nije pričao i odmah mi je palo na pamet da u drugoj trci moram da nađem način da se osvetim.”
“Za nedeljnu trku kiša je poplavila pistu, pa smo počeli iza sigurnosnog vozila. Znao sam da ću morati da se preznojim kako bih se popeo u plasmanu, ali i da bih mogao da se zabavim na vlažnoj stazi. Na Tozi je, kao i obično, Kralev (sada već prekršilac – povratnik bez ikakvih ograničenja) pogodio nesrećnog Maksa Muđelija, koji mu je posle održao lekciju u park fermeu.”
“Sigurnosni auto je u sledećem krugu morao da se vrati na pistu da bi s Rivace bila uklonjena dva slupana automobila i to je dodatno skratilo vreme za trkanje, ostavljajući nam tek toliko da izvezemo samo još dva kruga. Dao sam sve od sebe, odmah sam prestigao Finleja Krokera i Džonatana Đakona. Tako sam osvojio peto mesto i dao sam se u poteru za Altoeovim “alfa romeom”. Ovde moram da se iz sveg srca izvinim Đakominu, jer sam ga udario otpozadi na krivini Akve minerali, a na Rivaci sam napao vrlo agresivno da bih ga prestigao. Nije mi bila namera da ga oštetim u stilu Kraleva, ali bio sam brži i apsolutno sam morao da ga obiđem da bih pokušao juriš na podijum. Nažalost, “opel” Kevina Đakona već je bio predaleko i zato nisam uspeo da izvedem ništa bolje od četvrtog mesta. Ipak, zadovoljio sam se dobrom trkom i zabeleženim najbržim krugom.”
“U zbiru, vratio sam se kući iz Imole pun lepih utisaka, a žalim samo zbog dve stvari. Prva je taj jako grub kontakt s Altoeom, kome želim sve najbolje, jer je on zlatan dečko koji mnogo obećava. Druga je što se nisam našao ispred Kraleva da bih ga naučio kako se vozi i kako se trka na određenom nivou. I da ga nateram da plati, zašto ne… Ponekad se mnogo više nauči kad se slupate i kad to na vašem automobilu napravi štetu od više hiljada evra.”