Ako bi se među navijačima sprovela anketa s pitanjem koji im vozač prvi pada na pamet kada se pomene Svetski turing šampionat, većina bi najverovatnije odgovorila: Tom Koronel.
Možda je Ivan Miler četvorostruki svetski šampion, možda Endi Priol ima tri titule, ali opušteni, iskreni i zabavni Holanđanin je sa WTCC-om neodvojivo povezan već duže od jedne decenije. Jer, Koronel nije samo automobilista koji vozi u Svetskom šampionatu, on je naprosto zaljubljen u to takmičenje.
To je tako, iako on nikad nije osvojio naslov svetskog šampiona, niti je ikada imao automobil čiji bi rezultati zavisili isključivo od Tomovih vozačkih performansi. Kao i uvek, Koronel živi svoj san kroz privatni tim ROAL Motorsport i za volanom “ševrolet kruza”, a takav pristup danas podrazumeva puno ograničenja.
„Mi se borimo sa fabričkim timovima, a to je potpuno nemoguća misija. Milion protiv deset miliona. U auto-sportu stvari funkcionišu jednostavno – novac govori, ostalo nema značaja (u originalu: “money talks, bullshit walks”, prim. prir.). Ali ja sam veoma srećan što sam u ovom šampionatu, ja tu pripadam. Ne mogu da zamislim život bez njega i pokušavam da se zadržim na svaki mogući način. Čak mi je ponuđen i posao ako se ne bih trkao, ali za to nema šanse, jer ja želim da se trkam“, rekao je Koronel za WTCC Blog.
„Možda vozim najsporiji automobil u seriji, ali tu sam. Imam puno prijatelja koji su sjajni vozači, ali sede kod kuće. U tome je razlika. Mi u Holandiji imamo običaj da kažemo: Morate da veslate u čamcu koji ste odabrali! Ako vozite Minardi, besmisleno je da se žalite da automobil ne valja. Ja sam odabrao ovaj paket, srećan sam sa njim, ne mogu da obezbedim sebi bolji, pa se trudim da izvučem najviše iz onoga što imam“, objasnio je Holanđanin iskreno, kao i uvek.
Svi Koronelovi poštovaoci sigurno se pitaju zašto on nikada nije dobio fabričko WTCC sedište. Brz je, pouzdan, iskusan, ima dobaru sponzorsku podršku i ne može se naći osoba koja će bolje predstaviti neki brend. Gledajući sa strane, Koronel je racionalan izbor za fabrički angažman. Zašto se to nikad nije dogodilo?
„I ja sam se to često pitao u poslednjih deset godina. Nekada sam bio fabrički vozač u Japanu, tako sam vozio za Hondu i Tojotu i uvek bih dokazivao da sam najbrži. U 1999. godini osvojio sam Formulu Nipon, to je bio drugi najbolji šampionat iza Formule 1 i stvarno sam pomislio da imam šansu da uđem u F1. Bio sam brz, bio sam bistar, došao sam u Evropu i oduvao sve konkurente, ali mi to nije pomoglo.“
“Fabričko sedište ne dobijate samo zato što ste brzi. Da, mislim da bih bio dobar izbor za proizvođače i da bi trebalo da sam u tom okruženju. Zašto se nije desilo – ne znam. Pitajte njih, pitajte Hondu i Sitroen“.
Daleko od toga da bude nezadovoljan, Tom insistira da radi ono što voli, trka se u omiljenoj seriji i ne žali truda da tu ostane i dalje.
„Sad imam malo drugačiji pristup. Sve radim sam i pokušavam da samog sebe propagiram jer je to dobro za moje sponzore, a uklapa se i u moju ličnost. Sve radim sam, ali to je zato što želim da ostanem u Svetskom šampionatu“, poručio je Koronel.