U proleće 2013. vest o ulasku u Svetski šampionat turing automobila i samom Mihailu Kozlovskom došla je kao grom iz vedra neba. Mesto u fabričkom timu Lade otvorilo mu se kada je Aleksej Dudukalo počinio kardinalni greh i sudarom eliminisao Džejmsa Tompsona, sebe i celu rusku ekipu sa trkačkog vikenda u Monci.
Bačen u preduboku vodu svetske turing scene i suočen sa komplikovanim i iznenada postavljenim zadatkom, Kozlovski se kao pitomac Lukoila ipak održao u kategoriji i za nepune dve sezone sakupio je gotovo pedesetak startova. Za volanom „grante“ i uz slavom i titulama ovenčane kolege Roba Hafa i Džejmsa Tompsona sigurno mu nije bilo lako da se dokaže. Ipak, „preživeo“ je i promenu generalnog sponzora Lada sporta i dolazak novog partnera, Rosnjefta.
Na pragu svoje treće sezone u WTCC-u, koja će ga učiniti i najiskusnijim ruskim vozačem u seriji, 25-godišnji trkač iz Peterburga željan je zapaženijih rezultata, u čemu bi apsolutno nova „vesta“ trebalo da mu bude od velike pomoći. U razgovoru za portal Autosport.ru, Kozlovski je otkrio dokle su stigle Ladine tekuće pripreme, prisetio se svog najdražeg trenutka iz 2015. i opisao atmosferu u ekipi.
Na Moskovskom auto-salonu, Lada sport ušao je u epohu velikih promena. Tvoje raspoloženje tada nije bilo posebno ružičasto. Kakvo je sada?
– Rekao bih da je u tadašnjem raspoloženju bilo nešto nesigurnosti, jer moja budućnost nije bila do kraja razumljiva. Sada je sve razjašnjeno, postoji precizan plan za 2015. godinu. Usredsređen sam i željan rada, sada kad tačno znam šta hoću i gde ću biti.
U kojoj je sada fazi program pripreme „lade veste“?
– Stvar se kreće, i to već poduže vreme. Auto je projektovan i konstruisan na kompjuterima. Nije bilo moguće početi sa stvarnom izradom, jer je sasvim nov i tek su nam nedavno s pokretne trake predali prvu šasiju. Sada u nju zavaruju kavez, preliminarni radovi su praktično završeni. Znam da su već izračunati geometrija trapova i aerodinamička efikasnost. Jedan deo posla paralelno se izvodi u Francuskoj, on se pre svega tiče motora i, u određenoj meri, aerodinamičkog paketa.
U ovom trenutku nekoliko grupa radi istovremeno, ali uskoro će sve biti sastavljeno u celinu. Auto će prvo biti sklopljen u Rusiji, a potom otpremljen u našu bazu u Manji-Kuru i tamo mu predstoje završni koraci, podešavanje motora i sve ostalo.
Kada je planiran prvi izlazak na stazu?
– Već u februaru. I pre toga ćemo testirati sa prethodnim automobilom, ali sa osavremenjenim delovima. Treba isprobati motor, elektroniku i još mnogo šta. A „vestu“ ćemo, nadamo se, voziti 2. februara.
A kada automobile treba poslati na prvu trku u Argentinu?
– Ako se ne varam, sezona startuje 8. marta. Znači da imamo dve-tri nedelje u februaru da što efikasnije izvedemo test program.
Hoće li i motor biti potpuno nov ili je u pitanju razvoj postojećeg?
– Za osnovu je uzet sadašnji motor, jer je on sam po sebi nov, razvijen je za sezonu 2014. Na osnovu prošlogodišnjeg iskustva – recimo sa trka u Makauu, gde smo isprobali njegovu evoluciju – mislim da ćemo uspeti da izvedemo kvalitativni korak napred.
Šta je bila glavna slabost „grante“? Oslanjanje?
– Teško je reći šta je bilo najgore od svega. Nama je to bio prvi pokušaj da napravimo automobile po takvim specifikacijama, pa još u jako kratkom vremenskom roku. Verovatno je svuda nedostajalo ponešto. Tako je i nastao onoliki naš zaostatak na početku sezone. U idealnom slučaju, mogla je da bude napravljena lakša, da ima efikasniju aerodinamiku. Ali, treba odati priznanje inženjerima i mehaničarima, koji radeći na automobilu noćima nisu spavali, i koji su do kraja sezone ostvarili značajan napredak. Mislim da su podijumi i pobede Roba Hafa bili nagrada celoj ekipi.
Da li je napredak u većoj meri zasluga inženjera ili vozača?
– Auto-sport je simbioza rada mehaničara i inženjera, automobila i vozača, tako da je veoma komplikovano izdvojiti jedan od tih faktora. Rob Haf je bezuslovno jedan od najmoćnijih turing trkača na svetu, ali ni on ne bi mogao da pobedi bez tehnike odgovarajućeg nivoa. Svi članovi ekipe su toliko mnogo radili da se to, na kraju krajeva, odrazilo u postignutim rezultatima.
Koji trenutak u sezoni ti je doneo najviše zadovoljstva?
– Naravno, to je bila trka na Spa Frankoršampu. Pri apsolutno istim uslovima, uspelo mi je da budem ispred Tompsona i Hafa – prvog sam nadmašio u kvalifikacijama, a drugog u obe trke. To mi je bilo jako važno – prvi put sam ih dobio na stazi, u fer borbi na koju nisu uticali nikakvi tehnički problemi.
Bez obzira na to što sam te trke završio van prvih deset, meni je taj nastup sa sportske tačke gledišta možda i važniji od petog mesta u Maroku. Međutim, svi smo mi sportisti i profesionalci – neko veći, neko manji – i niko sebe ne obmanjuje i ne teši se nikakvim iluzijama.
Kakve rezultate postavljaš sebi kao zadatak u idućoj sezoni?
– Teško je govoriti o nekim konkretnim pozicijama, jer mi još ne znamo ni kako će se pokazati novi automobil. Baš smo o tom pitanju razgovarali za vreme nedavnog sastanka u Toljatiju. Bilo koja komponenta auta, koju god da uzmete, u 2015. će biti bolja. Tačno znamo šta treba doraditi na svakom delu automobila da bismo ga učinili bržim.
Pravo je pitanje koliku će nam prednost doneti zbir svih tih faktora. Ali, mi smatramo da će auto definitivno biti konkurentniji i da ćemo stalno moći da se borimo među vodećima u koloni.
Uzgred, jesu li vam već izrađeni kombinezoni za iduću sezonu?
– Zasad je izrađena samo kompjuterska verzija. I mi ćemo dogodine biti u žutom, sa nešto crne boje.
Da li se Rob i Džejms mnogo razlikuju?
– Da, veoma su različiti. I, naravno, ne radi se o boji kose (smeh). Zajedničko im je to što su obojica prvoklasni profesionalci i uz to ne pate ni od kakvih opsesija. Oni uopšte nisu dosadni i mračni poput nekih drugih profesionalaca iz našeg šampionata. Obojica uvek mogu da pronađu nešto pozitivno i čak i na neuspehe gledaju s optimizmom. I bez obzira na to da li neko ima problem, uvek možemo i da se nasmejemo i našalimo. Teške trenutke preživljavamo zajedno. U svojoj karijeri, nikada ranije nisam bio u tako čvrsto sjedinjenoj ekipi.
Tim je u 2014. osvojio dve pobede i jedno drugo mesto. Jeste li ih nekako posebno proslavili?
– Zapravo nismo. Razume se, sakupili smo se, svima se zahvalili, posebno mehaničarima, zato što su u ovoj sezoni oni jako malo noći spavali. Tek na kraju godine, kad je sve donekle došlo u normalu, uspelo im je da se odmore. I njihova zasluga za rezultate izuzetno je velika.
Koji ti od tri podijuma ekipe deluje najvažniji?
– S jedne strane, prvi podijum se uvek pamti. Dabome, i prva pobeda je nešto posebno. A završiti sezonu osvojenom trkom takođe je vrlo važno. Verovatno su sva tri rezultata u 2014. bila važna, svaki na svoj način. Sada tokom cele zime možemo da sačuvamo optimizam, a to omogućuje da u sledeću sezonu uđemo nadahnuti i s pravom motivacijom. Mislim da je to važno.
WTCC se vozi tokom 12 vikenda godišnje. I kad se dodaju i testovi, vozačima ipak ostaje dosta slobodnog vremena. Tvoji konkurenti iz šampionata često nastupaju i u drugim trkama. Imaš li u planu da probaš i nešto osim turinga?
– U principu je, naravno, sve zanimljivo. Prošle sezone se, zbog izostanka američke etape šampionata, pojavila pauza od dva meseca i tokom nje su svi nešto radili. Tu je verovatno potrebno uneti izmene u menadžment moje karijere, sada kad su se dogodile određene promene (izlazak iz Lukoil programa, u kojem je Mihail bio pet godina). Potrebno je izvesti nekoliko koraka u tom smislu, kako bih paralelno radio i nešto drugo. Kod mene uvek postoji interesovanje i za druge trke, a kada se nađe i slobodno vreme, prosto mi se ne da da sedim na jednom mestu.
A šta bi te zanimalo da probaš?
– Recimo, uoči runde na Nordšlajfe, bilo bi interesantno isprobati stazu u nekim lokalnim takmičenjima. Mada mi se različite maratonske trke nikada nisu posebno dopadale. Za mene je trka – sprint, sa oštrom borbom i bez mnogo kruženja stazom.
I upravo WTCC format smatram najboljim i najpoštenijim. Kad ima zamene vozača i kada je distanca duža, to već nije to. A ovde je sve direktno: sedneš za volan i boriš se. U nečem takvom bih i želeo da se oprobam, a odgovarajućih serija zapravo ima mnogo i zanimaju me sve. Nikada se nisam okušao u GT-u, koji je takođe interesantan. Ipak, turing mi je najbliži od svega.
Ako govorimo o kalendaru sezone 2015, u njemu ima mnogo zanimljivih trka, ali nema Makaua. Žao ti je zbog toga?
– Naravno, Makau je nešto posebno. To je pomalo luda staza, pa i sa stanovišta sigurnosti. Ali, u tome se i sastoji njen šarm, zato svi tamo odlaze sa zadovoljstvom, da završe šampionat. Naravno, žao mi je što ga neće biti, ali su se u kalendaru pojavile druge trke, ne manje komplikovane. Dovoljno je pomenuti Nordšlajfe.
Šta u kalendaru može da se pokaže najzanimljivijim?
– S jedne strane, Nirburgring. Džejms i ja nijednom nismo bili tamo, pa nam sledi da se izuzetno uporno bavimo izučavanjem staze. Svi govore da ona izuzetno mnogo zahteva od vozača, ako ni zbog čega drugog, onda zbog dužine. Treba je poznavati makar elementarno.
Zanimljiva je poslednja etapa, koja će biti održana u Kataru. To možda jeste savremeni autodrom, kome nedostaju duša i romantika, ali noćni format će sigurno predstavljati nešto interesantno. Nikad nisam vozio pri veštačkom osvetljenju. Nastupao sam na 24 časa Barselone, ali tamo je bio potpuni mrak. A kada stazu osvetle reflektorima, slika će biti veoma lepa. Svi smo to videli na primeru Formule 1.
Ruska runda sačuvala je mesto u WTCC kalendaru. Da li ti je to samo još jedan vikend, ili posebno važna trka?
– Nama su važne sve trke. Međutim, pošto u Svetskom prvenstvu predstavljamo ruski tim, dvostruko nam je važnije da se kod kuće dobro pokažemo pred navijačima i svim ljudima kojima je stalo do ekipe. Jer, to je poseban događaj i moramo se dva puta više potruditi.
Kakav razvoj događaja na stazama očekuješ tokom 2015?
– Reći ću ovo: u dolazećoj sezoni imamo najveći potencijal da napredujemo. U 2014. nije sve prošlo glatko, ali mi konkretno znamo šta je trebalo promeniti. Neke stvari trebalo bi da nam donesu prilično veliku korist, druge malo manju.
Ako posmatramo suparnike, tu je Honda. I oni su imali problema na početku sezone, a zatim su uspeli da se poboljšaju, međutim, na poslednjim etapama, Norbert Mihelis je stalno bio brži od obojice fabričkih trkača. Znači da bi moglo da se kaže da im sve te brojne izmene i nisu toliko pomogle.
Po pravilima, vi ne možete mnogo promeniti postojeći automobil. Da, tokom sezone dozvoljeno je iskoristiti nekoliko „džokera“ (prerade određenih pozicija mimo izvorne homologacije) ali njih je malo, a ponekad je potrebno iskoristiti nekoliko tih džokera da biste nešto ozbiljno uradili. Tako da ponekad znate šta treba učiniti, ali ne možete. Tako se nama dogodilo prošle godine.
Ali sada, kada stvarano novi automobil, konstruktori imaju određenu slobodu. Da, to je složen proces i potrebna su ulaganja i napori, ali nam je zato moguće da izvedemo baš ono što želimo, koristeći iskustva protekle sezone. Drugi nemaju takvu mogućnost. Naravno, ni oni ne stoje u mestu, ali se nadam da mi u 2015. nećemo koraknuti, već bukvalno skočiti napred.