Meklohlin pre Indikar debija: To je najveći izazov u mojoj karijeri

Photo by Chris Jones

Trostruki šampion Superautomobila Skot Meklohlin danas je debitovao u Indikar seriji, na sezonskom finalu na ulicama Sent Pitersburga u Floridi.

Pre samo nedelju dana, Novozelanđanin je osvojio treću uzastopnu krunu u najvažnijem prvenstvu u Australiji s “ford mustangom” DJR tima Penske, a zatim se žurno zaputio preko Pacifika da počne svoju formulašku avanturu.

Prvi trkački nastup u Penskeovom “dalara-ševroletu” on je trebalo da ima na GP Indijanapolisa u maju, ali je haos izazvan koronom promenio kalendare obeju serija. Ispostavilo se da tek ovaj vikend nudi slobodan termin za Skotovu prvu trku u SAD, a on je uoči starta ispričao kako se za njega pripremao, šta je žrtvovao i kako se organizovao za prvi korak “velike tranzicije” put kategorije koja će mu u 2021. biti matična.

“Veoma sam uzbuđen, mislim da je ovo sjajna prilika. Razume se da nisam pomišljao da ću ove godine dobiti šansu zbog prirode ovog zla zvanog kovid i stvari povezanih s njim”, rekao je Meklohlin pre početka trkačkog vikenda na Floridi.

“Auto sam vozio ranije pa otprilike znam šta mogu od njega da očekujem, to mi daje malo više samopouzdanja uoči Sent Pitersburga. Ali, ja nikad nisam bio na uličnoj stazi u Indikar formuli. Znam da je tamo veoma džombasto i da će osećaj u automobilu zbog svih tih neravnina biti mnogo drugačiji. Puno imam da naučim, ali sam uzbuđen zbog onoga što me čeka.”

Foto: Chris Grayten (Getty Images)

Penskeov šampion je dugo imao ambiciju da se trka u Sjedinjenim Državama, ali u Naskaru, dok je iz ekipe stigla drugačija ponuda.

“To je svakako tranzicija koja se prilično brzo dogodila. Početno verovatno nisam mislio da će Rodžer Penske i Tim Sindrik (predsednik tima) misliti da bih bio spreman za Indikar, samo zbog mojih korena u turing automobilima, u vožnji s krovom nad glavom. Ovaj predlog su mi dali pre otprilike godinu i po dana i otad nisam imao nikakvih nedoumica.”

“Mene je Indikar oduvek zanimao, volim Indi 500, sve vreme ga gledam. U Australiji je on ogromna stvar. Snažna je tamošnja povezanost sa Vilom Pauerom i Skotom Diksonom (Indikar šampionima iz Australije i Novog Zelanda). Meni je oduvek bilo kul da se učestvuje u tome, ali nikada nisam mislio da ću to moći jer sam u turing automobilima bio tokom najvećeg dela moje karijere.”

Meklohlin je vozio testove na Sebringu, stazi COTA i Teksas motor spidveju pre nego što je pandemija strogo ograničila putovanja i poremetila kalendare i Indikara i Superautomobila. Ipak, 27-godišnji pilot uspeo je da se do određene mere pripremi za debi, jednim delom radeći na fizičkoj kondiciji.

“Mnogo sam trenirao i definitivno sam izgubio neki kilogram samo da bih bio malo lakši za Indikar. Težina je važna stvar. Cele godine moj biološki sat luduje jer gledam Indikar trke u Australiji u tri ili četiri ujutru po tamošnjem vremenu.”

“Ja sam ionako bio malo predebeo i za Superautomobile. Trebalo je da izgubim nešto kilograma i bez Indikar dogovora. Poprilično sam se trudio, započeo sam određeni program ishrane, povremeno sam gladovao i zaista je od toga bilo koristi. Mnogo kardio vežbi, tegova, intenzivnih treninga, uz mnogo ponavljanja.”

“Indikar je veoma naporan, nema servoupravljač i još poneke stvari. Taj deo sam morao da savladam, malo sam dodatno nabildovao ramena. Moram da budem konkurentan, a zbog toga sam morao da smanjim kilažu. Nisam hteo da budem jedan od težih vozača, ali ću definitivno ipak biti jer sam uvek bio malo krupniji. Ipak, definitivno sam bolji nego što sam bio.”

Pripremajući se za Indikar, Meklohlin nije ostao samo na gledanju trka, već je za vreme Indija 500 bio povezan s ekipom Helija Kastro Nevesa, koji je na toj trci startovao poslednji put. Skot je slušao komunikaciju vozača i tima, sastavljenog od istih ljudi koji će servisirati njegov bolid u Sent Pitersburgu – u pitanju je ista formula sa startnim brojem 3.

“Dobro je upoznati kako se neki ljudi trkaju, kako timovi rade, kako funkcionišu pitstopovi i vožnja iza sigurnosnog automobila, usvojiti sitne stvari koje možete videti i u TV prenosu”, nastavio je Meklohlin.

“A na Indiju 500 sam slušao Heliov radio. To su sve momci koji će biti moji mehaničari i inženjeri, posada automobila #3. Bilo je dobro da steknem zamisao i uđem u to kako svi oni razgovaraju i kako prolaze kroz trkački vikend. Bilo mi je kul da to uvidim, ne samo kako međusobno pričaju, već sam tako bolje razumeo i trku. Ja sam dugo gledao Indi 500, ali nikada nisam tako dospeo iza scene, čuo lozinke za gorivo i još mnogo šta. Još puno moram da učim, ali je to bio dobar uvod.”

Interesantan je i raspored koji je Meklohlin imao od završetka trke Bathurst 1000 do dolaska u Sent Pitersburg. Nije bilo nimalo jednostavno, ali pokazuje koliko je volje i truda turing superstar spreman da uloži u sledeći korak u karijeri vozeći za legendarnog Penskea.

“Bilo je divlje. U Australiji sam vozio trku u nedelju – u Americi je to bila subota. Praktično sam odmah posle toga uskočio u avion. Bathurst je otprilike dva sata zapadno od Sidneja. Brzo sam odleteo za Sidnej, tamo proveo noć i u 10:30 u ponedeljak sleteo sam u Kaliforniju, a odande sam otišao za Šarlot. To je bio ponedeljak uveče i odmah te noći uskočio sam pravo u simulator. Proveo sam četiri ili pet sati u njemu i to je verovatno najbolji lek za džet leg. Sad mi je neverovatno da sam ostao budan”, priznao je Kivi i dodao da je manjak sna nadoknadio u poslednjih nekoliko dana.

“U utorak smo se vratili u simulator, upoznavao sam momke, poradili smo na prilagođavanju sedišta. U sredu i četvrtak sam se upoznao sa svima, zbližavao sam se s timom. Svi su uzeli par dana odmora pre Sent Pitersburga, moja žena i ja smo cunjali naokolo, ali smo se čuvali.”

Govoreći o očekivanjima od vikenda, Meklohlin je bio vrlo oprezan i nije hteo da pridaje veliki značaj visokom tempu koji je prikazao na testu u Ostinu.

“Ja ovog vikenda želim da izvezem svaki krug koji mogu, obavim svaki pitstop koji mogu. To je ogroman korak u učenju. Otići ću tamo i voziti auto što je moguće brže, ali u okviru moje zone komfora. Međutim, ona će biti mnogo uža nego kod drugih i sasvim očekujem da će to biti najteži izazov moje karijere, ali mu se radujem.”

“Mislim da je to prilika za učenje i shvatanje šta je sve tu potrebno. Ostin je bio dobar, razumeo sam auto, razumeo sam kako da izvučem vreme iz njega. Ali, mnogo je lakše kada vozite krug sami, nego kada ste zajedno s još 23 vozača i jurišate ka prvoj krivini! Očekujem nov izazov kada uđem u trku, s ulaznim i izlaznim krugovima, pitstopovima i sličnim.”

Foto: Chris Grayten (Getty Images)

Skotov timski kolega Džozef Njugarden ocenio je da je pridošlica “veliki trkač, bez obzira u koji auto da ga stavite”, ali je skrenuo pažnju i na zadatke koji rukija očekuju: “On nikad nije bio na toj stazi, nikad nije vozio taj auto na pravoj uličnoj stazi. To je ogroman zadatak. Ako završi u prvih deset, vikend će biti sjajan. Ako završi u prvih pet, vikend je neverovatan.”

Meklohlin je dodao da bi u slučaju top 10 plasmana izvodio premete i ludovao, a onda se uozbiljio: “Apsolutno očekujem tešku bitku. Ne znam, možda moje iskustvo bude sjajno i dok vozim poslednji. To neće promeniti moja osećanja, mnogo moram da učim i potpuno sam spreman na to da bih mogao biti i poslednji. Na kraju krajeva, dokle god mi je dobro u kategoriji i automobilu, sve je u redu.”

Penske je krajnje retko stavljao debitante u svoje Indikar automobile. Za njega je 1995. vozio Jan Magnusen, ali s prethodnim iskustvom u Formuli 1 i Formuli 3. Pol Trejsi je kod “Kapetana” dobio šansu 1992, posle samo jedne izvezene Indikar trke.

S tog aspekta, Meklohlin je priznao da oseća izvesnu dozu presije: “Lagao bih kada bih tvrdio da je nema, ali ona najviše potiče iz mene samog. Prilično sam strog prema sebi, čak i u simulatoru. Bio sam malo sporiji od svojih kolega (Njugarden, Pauer i Simon Paženo). Većina bi time bila prilično zadovoljna, ali ja nisam! Želeo sam da im budem bliže, a to nije bilo daleko.”

“Ne bih rekao da sam zastrašen, ali to je svakako nepoznanica. Zanima me da vidim kako ću proći u trkačkoj situaciji, jer to ranije nikad nisam doživeo, a biće mnogo drugačije od onoga što poznajem. Međutim, ja verujem u svoje sposobnosti i znam šta mogu da izvedem u trkačkom automobilu. Verujem u proces u koji me je uveo Tim Penske. Ne bih bio tu da ne mislim da sam spreman, a i tim je želeo da ja ovo izvedem. I već mi to uliva veliko poverenje u ceo proces.”

Kako se završio Meklohlinov debi u Indikaru? Novajlija je obezbedio 21. poziciju na kvalifikacijama, a u trci je potrajao do 46. kruga (od ukupno 100), kada ga je konkurent okrenuo i okončao mu trkački dan. U momentu incidenta Skot se vozio na 17. mestu.

Šta se može zaključiti iz vikenda na Floridi i da li je turing as ispunio ono što mu je tim naložio i što je od njega očekivao? To će proceniti Rodžer Penske i njegova moćna ekipa.