Srpski automobilista Mihajlo Mladenović završio je drugu sezonu u Tvingo kupu osvajanjem drugog mesta u generalnom plasmanu.
On je veličanstveno završio godinu pobedom u Monci, a za naš portal je ispričao šta se sve dešavalo tokom sezone i kakvi su mu pogledi na budućnost i trkačku karijeru.
“Posle finansijskih poteškoća na kraju prošle sezone, situacija se nije mnogo promenila ni na početku ove. Uspeo sam da uđem u sezonu pre svega zahvaljujući Mirku Marinšeku iz Lema rejsinga. On mi je našao sponzora koji je tražio dobrog i brzog vozača, ali je uslov bio da budem siguran za sve trkačke vikende. Taj budžet nije bio dovoljan, a nisam uspeo da obezbedim ni onoliko koliko je moralo da se doplati, a pomogli su mi i tata i moj kum Mihajlo Milenković. Kontaktirao sam dr Jozefa Kreneka, koji mi je pomogao prošle godine, i on je malo pomogao, jer su njemu sada prioritet češki trkači. Dobio sam na svakom vikendu po četiri nove gume, rentu nisam plaćao, moje je bilo da platim startarinu i treninge i tako smo ušli u sezonu”, objašnjava Mladenović.
On dodaje da mu je na početku godine imao fokus na to da samo završava trke, jer je video 2021. koliko je to važno.
“Rešio sam da vozim malo pametnije. Na Hungaroringu sam imao problema sa vlažnom pistom, ali je rezultat bio korektan. Zatim smo otišli na Red bul ring, gde nisam ranije vozio, i to mi je sada jedna od omiljenih staza, oduševila me je. Bilo nas je 36 na startu, i oboren je rekord u broju učesnika u Tvingo kupu. Prvu trku sam vodio skoro celu i izgubio je dve krivine pre kraja, a u drugom sprintu sam bio malo lošiji, ali sam do kraja uspeo da opet budem drugi”.
“Na Grobniku sam mislio da ću biti baš dobar, jer sam i 2021. imao dve pobede i odlično poznajem stazu, ali sam ipak bio tek deveti. Druga trka je otkazana, zbog pogibije redara, pa ne znam kako bih prošao da smo vozili. U Slovačkoj sam prvi sprint završio kao treći, a u drugoj mi je bio oštećen branik, koji nikako nije hteo da otpadne i potpuno mi je poremetio aerodinamiku. U finišu sam sa šestog mesta video prazan prostor ispred sebe, dao sam svoj maksimum i kroz cilj prošao ponovo treći”, priseća se Mali Đenka.
Posebno mesto u karijeri svakog trkača je vožnja na Monci, gde je Tvingo kup održao finalnu rundu. Mihajlo nije bio posebno impresioniran Hramom brzine, ali se jednom pobedom i jednim drugim mestom sa trećeg popeo na drugo mesto u generalnom plasmanu i tako završio sezonu kao viceprvak.
“Monca je jedna od staza koju sam često vozio na simulatoru i velika mi je želja bila da se trkam na njoj, a nisam verovao da će se to dogoditi. Razmišljao sam da, ako uzmem pehar na Monci, da će mi to biti najdržai pehar u životu. Ponovo smo oborili rekord po broju učesnika, bilo nas je 38, na treningu sam imao 16. vreme, bilo je malo problema sa autom, a na kvalifikacijama sam osvojio treće startno mesto. Trku sam brzo poveo, onda je intervenisalo sigurnosno vozilo, pa smo sprint završili praktično po mraku jer je distanca skraćena. U nedelju sam krenuo šesti, bilo je ludo, stigao sam do druge pozicije i počeo da držim leđa Ceraru. On je meni pomogao u prvoj trci, pa sam rešio da ja njemu pomognem da dođe do pobede, jer meni bodovno više nije bilo važno da trijumfujem. Bilo mi je drago da i on uzme pehar”.
“Cerar je inače čovek koji mi je pomagao tokom čitave sezone, i kad je bilo problema sa autom i u trkama. Kad su mi tokom kvalifikacija na Grobniku bila ulubljena vrata na autu, on je došao i sa mojim ocem ispravljao lim. On, Mirko, Jaka i Jure Marinšek su jedini ljudi koji su mi se našli u Tvingo kupu. Mi smo auto uglavnom sami spremali, jer se moj tata razume u mehaniku, ali bez njih bi to bilo mnogo teže. Prošlogodišnji auto je bio nekako bolji, sa ovogodišnjim sam vodio borbu cele sezone”.
Što se Monce tiče, Mladenović kaže da ga je čak malo i razočarala.
“Sve se tamo pomalo raspada, vidi se da godinama nije ulagano u pistu. Prošetao sam stazom, bio je već mrak, ali sam video da je asfalt na nekim mestima ispucalo, infrastruktura propada… Sama staza meni nije bila teška, čak malo i dosadna, odlično sam je poznavao iz igrica, čak sam uspeo na jednoj krivini da ne kočim nego samo da spustim gas. Simulacije pomažu da se nauče idealne putanje, samo mi je falio osećaj težine auta, čemu i služe treninzi na samoj pisti. Imao sam skoro sve u glavi kako će ići, samo ponegde “tvingo” ipak nije bio dovoljno brz. Mislio sam da, recimo, Lezmo 1 i 2 mogu da prođem u punoj brzini, a to ipak nije moglo. Pravci su prosto predugi za “tvingo”, njemu bolje leži recimo Grobnik”, iskren je bio mladi as.
Što se pogleda u budućnost tiče, on nije baš najjasniji, jer ponovo sve zavisi od finansija, ali se Mladenović nada da će uspeti da iskorači dalje ka Klio kupu.
“Išao sam test sa “kliom” na Grobnik pre Monce, nekako smo skrpili novac. Pomogli su mi prijatelji, Šatl servis, Bageterija, kafana “Čedić”, F1 simulator… Vozio sam 20 minuta, ali nisam mogao da se opustim jer je to veoma skupa mašina. Prvi put sam vozio auto sa sekvencijalnim menjačem, kočio levom nogom, što mi nije bio problem, mislim da sam se brzo snašao. Kad sam završio, najbolji krug je bio 1:41,100, nisam mogao da verujem, jer je recimo Tomaš Pekarž na kvalifikacijama na novim gumama vozio 1:40,200! Bio sam prezadovoljan, jer je još bilo prostora da popravim vreme, auto je brz, pravi trkački, uživao sam”.
“Svakako mislim da bi moj sledeći trkački korak trebalo da bude “klio”. Nadam se da će to biti Klio kup Evropa, jer volim da odmah upadnem u vatru, ali bih se zadovoljio i CEZ-om, bar jednu sezonu, da se uvozam. U idealnim uslovima, korak po korak, voleo bih da u budućnosti stignem do TCR auta. Pokušao bih da nađem priliku da sednem u neki TCR auto i odradim test, ali pre svega sam fokusiran na narednu sezonu. Šanse da stignem do “klia” su trenutno minimalne, da ne kažem nikakve, ali ne gubim nadu. Ako se to ne dogodi, ostao bih u Tvingo kupu, da ostanem u formi i pokušao da osvojim titulu. Ako će Nik Štefančič (dvostruki prvak Tvingo kupa – prim. aut.) voziti tamo i dogodine, moram da mu poručim – neka se pripremi”, našalio se na kraju Mladenović.