Posle slovačke WTCC runde Honda je zadržala vođstvo u proizvođačkom poretku, dok se na čelu vozačkog prvi put u karijeri našao Tijago Monteiro.
Prvo mesto u uvodnoj i drugo mesto u glavnoj trci na Slovakija ringu izveli su Portugalca “na krov sveta”, a mi smo ga pitali za utiske iz te nove perspektive.
“Veoma sam srećan i ponosan. Ovo je prvi put da Portugalac vodi u bilo kom svetskom šampionatu i da vozač Honde vodi u ovom šampionatu, tako su mi bar rekli preko radija.”
“Važno je što smo pokazali da smo se poboljšali i iskoristili situaciju sa težinskim hendikepom. Prvo i drugo mesto u Slovačkoj su zaista izvanredan rezultat. U glavnoj trci sam startovao sedmi i to (drugo mesto) uopšte nisam očekivao. Dao sam sve od sebe i pokušao da pobedim i drugi put. Srećan sam, to vođstvo je psihološki važno za sve nas.”
Očekivali smo da će Hondi poći za rukom da još ubedljivije iskoristi činjenicu da je verovatno poslednji put u sezoni lakša od “sitroena” čitavih 80 kilograma. Monteiro analizira: “Biće mnogo teže od Budimpešte nadalje, znamo to i morali smo da osvojimo što više poena. Ali, takođe smo znali da nema šanse da dominiramo, to nismo ni kazali jer smo znali da se neće dogoditi.”
“Sitroen ima tako moćan automobil i toliku prednost! Sustigli smo ih, da, ali – videli ste da smo im u trci bili mnogo bliži, a da su u kvalifikacijama oni i dalje malo brži. Oni rade fantastičan posao, moćan su tim. Dakle, ako se nije desilo sada (dve pobede), moraćemo da sačekamo kasniju fazu sezone.”
“Na nekim stazama će nam možda biti malo lakše. Iako smo ovde zabeležili bolji rezultat, na Pol Rikaru nam je bilo mnogo lakše. Naša snaga su trakcija i izlazak iz krivina, toga u Slovačkoj nema mnogo. U Budimpešti ima, ali tamo će težine biti drugačije. Definitivno ima staza koje nama mnogo više odgovaraju.”
Na osnovu viđenog u Francuskoj i Slovačkoj usuđujemo se da pretpostavimo da je Portugalac na vrhuncu svoje forme u Svetskom šampionatu.
“Deset godina sam ovde i kosa mi već sedi (smeh)”, komentariše Tijago. “Da, definitivno sam tu. Osećam veliko samopouzdanje. Mislim da poznajem automobil, vrlo dobro znam pravila šampionata. I znam šta želim od automobila.”
“Na ovom nivou vodećih deset ili dvanaest vozača su veoma moćni, glavna je razlika u tome da li umete da prilagodite automobil sebi, da biste izvukli još nešto malo više iz njega. A to uopšte nije jednostavno. Rekao bih da u poslednje dve ili tri godine osećam da sam najspremniji.”
“Kada sam startovao u ovom šampionatu, bio sam u pobedničkoj ekipi (Seat), ali svakako nisam bio spreman. Došao sam iz Formule 1, adaptirao sam se na nov automobil, to je bio potpuno nov svet. Grešio sam puno i mnogo sam naučio.”
“Ali, bio sam uz vrhunske vozače, bio sam timski kolega Ivana Milera, Rikarda Rajdela, devet godina uz Gabrijelea Tarkvinija. Toliko sam mnogo naučio od njih da sam sazreo kao vozač. Tako stičete sampouzdanje, pogotovu s tehničkog aspekta, a u tome je ključ.”
“Brzinu imate ili nemate, možete je popraviti, ali ključ u ovom šampionatu jeste da naučite kako se voze i podešavaju ovi automobili. Za sve ovo vreme, proveo sam dve ili tri godine u privatnom “seatu”, s kojim se nije moglo pobeđivati. Početak priče s Hondom je takođe bio težak jer to nije bio auto za borbu za titule. Sad nas vidite u boljem izdanju jer smo moćniji.”
Tijago je opisao svoj presudni vremenom stečeni kvalitet: “To je pre samopouzdanje nego agresivnost. Jer, ponekad možete biti agresivni na pogrešan i glup način i praviti glupe greške. Toga je kod mene bilo i previše. Izvukao sam pouke i sada pokušavam da budem agresivan, ali u pravom trenutku, što je uvek komplikovano. I, naravno, da budem agresivan s pravom alatkom. Uvek je u pitanju paket!”