Mostert: Pobeda u Tasmaniji skinula mi je 20 kilograma s leđa

World copyright: Daniel Kalisz

Osvojivši finalni sprint na aprilskoj rundi Australijskih superautomobila u Tasmaniji, Čaz Mostert je prvi put od 2019. godine izašao na najviši stepenik podijuma u ovom šampionatu.

Stavivši tačku na dvogodišnji “post”, on je je probio led i kod aktuelnog poslodavca – bio mu je to prvi trijumf u bojama Vokinšo Andretti junajteda.

Vozač WAU “holdena” je po završetku trećeg takmičarskog vikenda serije priznao da je počeo da veruje da u ovoj disciplini više ne može do vrha, jer je sušni period bio toliko dug.

Odakle taj manjak samopouzdanja? Mostert ga u najvećoj meri objašnjava činjenicom da je prošle godine isuviše često propuštao da obećavajuće startne pozicije pretvara u pobede, što je počelo da utiče na njegovu psihu.

Čazov prelazak iz Tikforda u Vokinšo Andreti junajted trebalo je da bude jedan od ključnih koraka u povratku nekada trofejnog tima na nivo koji je imao kada je bio fabrička postava Holdena. Mostert je trebalo da odigra onu ulogu koju je Skot Meklohlin imao u preporodu DJR tima Penske.

U novoj sredini Mostert je generalno zaista pokazivao visok tempo u jednom krugu. Tokom 2020. on je na kvalifikacijama u deset slučajeva smeštao WAU “komodor” u jedan od prva dva startna reda, uključujući i pol-poziciju na Bend motorsport parku. Međutim, tek je polovinu tih plasmana pretvorio u podijume.

Priča se nastavila u 2021. Čaz je dovezao “holden” do pol-pozicije na Sendaunu, ali je tokom trke potonuo do šestog mesta.

Upitan zašto je mislio da možda više nikada neće pobeđivati u Superautomobilima, on je odgovorio: “Ponajviše zato što sam osvajao dobre startne pozicije, ali je dugo trajala suša u pobeđivanju. Startujete iz prvog reda i toliko puta stvari idu naopako tako da ispada da sam vozio unazad. Moja poslednja pobeda bila je 2019, prošlo je mnogo vremena.”

“Prošle godine sam došao u WAU, potpuno nov tim i to je definitivno bila godina izgradnje, pokušavali smo da radimo na automobilu. Ove godine smo mnogo bolje počeli, ali nam još treba malo da stanemo na noge. Mnogo smo se nevirali posle vikenda na Sendaunu. Kad startujete s pol-pozicije želite da pokušavate da osvajate trke.”

“Zato sam presrećan što sam najzad skinuo taj teret s leđa. To je olakšanje, osećao sam kao da sam izgubio 20 kilograma vraćajući se s podijuma nazad u garažu. To je prilično lud osećaj.”

Mostert je istakao značaj pobede na Tasmanija supersprintu za ekipu, čiji je personal u 2020. proveo više od 100 uzastopnih dana na putu, daleko od domova zbog pandemijskih ograničenja uvedenih u Melburnu. On očekuje da će aprilski trijumf povećati samopouzdanje u timu i da će u 2021. osvajati još trka.

“Ekipu sam najzad počastio pobedom i to je izvanredan osećaj. Sjajno je jer sam gledao te momke kako u pauzi, pa čak i prošle godine na ‘Kovid turneji’ razvijaju automobil, ugrađuju delove, rade kao ludi da ga učine što je moguće bržim.”

“Mislim da će ta pobeda biti veoma dobra za naš tim. Daje nam samopouzdanje, veru u ono što radimo. Podijumi tokom proteklih 12 meseci bili su sjajni, ali kad stignete do pobede i ponesete najveći trofej, to zaista podiže samopouzdanje.”

Četvrta runda Superautomobila 2021. vozi se ovog vikenda na Bend motorsport parku, na rasporedu su sezonske trke 9, 10 i 11.

“Radujem se što idemo na Bend. Ta staza nam je pomalo Ahilova peta i zato mi je drago što tamo idemo ovoliko samouvereni”, završio je Mostert