Nemanja Milovanović predstavio CEZ program: Na Hungaroringu ciljam top 6

Beogradski automobilista Nemanja Milovanović još jedan je u nizu srpskih vozača koji je za iskorak u ozbiljniju međunarodnu karijeru odabrao FIA šampionat Centralnoevropske zone na kružnim stazama.

U nedavno vođenom razgovoru, ispričao nam je kako će izgledati njegov takmičarski kalendar, zašto kombinuje CEZ i domaće trke na krugu sa tri ili četiri nastupa na brdu i opisao je svoj skoro nabavljeni trkački automobil.

Milovanović počinje analizom isplaniranog kalendara: “Prvo su CEZ Hungaroring i Red bul ring. Onda vozim Mišeluk za Srpski šampionat jer su vrhunski i staza i organizacija. Posle toga – Ušće, za CEZ i nacionalno prvenstvo.”

“Zatim idu Zalužani, voziću ih. Sigurno se boduju za CEZ, ne znam da li i za naš šampionat. Posle toga – Beranovac, pa Grobnik i Slovakija ring – oba opet CEZ.”

nemanja milovanovic honda 01.jpg

“Zatim dolaze brdske trke za domaće prvenstvo na Košutnjaku i u Kruševcu za CEZ, a ja ću videti da vozim obe. Potom ide Ušće i voziću ga, jer mi je to domaća staza, šteta da je ne vozim.”

“Posle toga ide Brno – CEZ u Češkoj. Stavio sam sebi i nastupe u Beranovcu za srpsko prvenstvo u septembru i oktobru. Voziću sigurno Avalu, gledaću da ubacim i Cazin. Ako bude mogućnosti, ako sve bude u redu s autom i finansijama, želja mi je da odvozam još jednu brdsku trku za šampionat Evrope – onu na Buzetu. To su želje za 2016, a ako sve bude kako treba, dogodine bih se fokusirao na sve CEZ trke i poneku našu.”

Sa CEZ kalendara na krugu 32-godišnji trkač izbacio je samo dve runde, Salcburgring i Poznanj, jer su mu predaleko i ne uklapaju mu se u planove.

“Videćemo šta će finansije dozvoliti, ali to je plan. Ako finansije budu tanje, trudiću se da budem na svim CEZ trkama. U zbiru, to je pet brdskih i 12 kružnih trka, što za CEZ, što za domaći šampionat. Ako izbacimo dva Beranovca, to će biti deset vikenda.”

Sva navedena takmičenja Nemanja će voziti u istom automobilu, “hondi sivik tajp R”, a o pedigreu svoje nove mašine kaže: “Auto je kupljen u Austriji od Renea Martineka, koji je vozio CEZ trke. Auto je bio grupe A i bio je tri puta prvak Španije. U CEZ-u ću ga voziti u klasi D4-2000, a kod nas u klasi E1 2000.”

IMG_7619
Nemanja sa osem Jovicom (Foto: Ljubomir Ivanović)

“Martinek ga je prepravljao, čuvao i vozio ga je od 7. do 10. mesta. “Honda” sada ima motor od 260 KS, sekvencijalni menjač i dobre predispozicije da se unapredi na 270 do 310 KS. Planiram da ga u narednih godinu dana dovdem na nekih 285 do 290 KS, mislim da ću uspeti i to bi bilo ozbiljno za CEZ šampionat. Uradiće ga moja ekipa. Malo je vremena da preradimo auto za Mađarsku, ali se nadam da ću na Mišeluku imati više konjskih snaga.”

“Nikad se ne zna, može da se desi i da promenim auto. Ne planiram to, ali može da se desi da imam dobar rezultat pa da odemo dalje i uđemo u neki kup.”

Priča se u nastavku dotiče takmičarskih ambicija u CEZ-u. “Ja sam godinama vozio u Grčkoj i želim da se vratim na međunarodnu scenu, zato što znam kakve su trke u inostranstvu, a kakve su kod nas. Vratiću se na ozbiljne staze koje je pre svega lepo voziti i uživati na njima, i gde je trkanje ozbiljno.”

“Realan sam čovek i moje ambicije su da probam da dođem do CEZ titule, ali to je ove godine neizvodljivo. Prvi put sam na stazama koje su mnogi momci vozili. Prvi put u karijeri imam sekvencijalni menjač, treba i na to da se naviknem. Ne mogu da kažem da ću doći i biti prvi. Moj je cilj u Mađarskoj da budem u prvih šest. Ako doguram dotle i vidim da postoje predispozicije i za bolje rezultate, biću prezadovoljan i presrećan. Ako ne budem u prvih šest, neka budem u 10, opet ću biti zadovoljan.”

“Pri tom mi kasni budžet, voziću na starim gumama koje će da mi da Rudi Pešović. To nije nikakav izgovor, nije vađenje, ali čovek mora da bude realan šta može da postigne u prvih pet-šest trka. Za dogodine je plan da se borim za titulu, a da ove godine sam sebe uvedem u sistem takmičenja, da upoznam ostale takmičare i kolege i da vidim svoje vozačke mogućnosti. Da oprobam sebe sada kad su mi nove staze i nov automobil, da vidim kako se kotiram.”

Od CEZ staza Milovanović je vozio samo Ušće, Zalužane i Grobnik. Sve ostale biće mu nove i mora da ih upoznaje posredstvom Jutjub kanala i različitih igrica.

Iskorak u novo ga ipak ne brine: “Sve se to nauči i mislim da neće biti problem. Meni je prekretnica trka u Mađarskoj. Tu ću sve znati, videće se gde sam i šta sam. Ne sumnjam u sebe i svoje kvalitete, ali volim da sam realan.”

IMG_1543
Nastup na Ušću (Foto: Ljubomir Ivanović)

Od protivnika u CEZ klasi u kojoj će nastupati, Nemanja vrlo dobro poznaje dvojicu.

“Sigurno znam za dvojicu naših momaka. Zoran Kastratović, vrhunski vozač, vrhunski inženjer sa vrhunskim automobilom. O njemu ne treba više ništa da kažem, samo sve najbolje. Dolazi i Rudi Pešović. On je ozbiljno napredovao u poslednje dve godine, ima ozbiljnu ekipu koja ga prati i podržava, ima ozbiljne tehničke uslove da vozi napred, počev od guma nadalje. Njih već sada vidim u prvim redovima. Od ostalih ne znam nikoga, upoznaćemo se tamo, ali iz Rudijevih i Kastrovih priča otprilike znam ko su brzi momci.”

“Nedavno sam pričao s Rudijem i kazao mu da očekujem da se on i Kastro bore za titulu, a on mi je rekao da očekuje mene u prva tri. Ja smatram da to nije moguće, moram da uzmem u obzir i druge ljude koji su tu vozili. Mislim da je stvarno korektno da budem u prvih šest.”

Šampionat Srednje Evrope na krugu privlači sve veću pažnju srpskih vozača. Kada je 2013. osvojio svoju prvu CEZ titulu, Mikica Vesnić je svima poručio da treba tu da dođu zbog ozbiljnih staza, trka i organizacije. Primećujemo da i Nemanja sledi taj put.

“Meni je žao što naši takmičari – a ima mnogo dobrih i talentovanih – imju problem finansija. Podržavam to što je Mikica rekao. CEZ je šampionat koji je najprimamljiviji što se tiče staza i nama najbliži da možemo da ga priuštimo. A opet, voziš šampionat Evrope u Srednjoj Evropi, gde dolaze takmičari iz raznih država. Voziš prave staze, po pravim pravilima.”

“Mikica je u principu rekao pravu stvar za naše vozače. I ja preporučujem CEZ, zbog vrhunske organizacije i takmičenja. Možda nisu svi automobili približnih mogućnosti kao kod nas, ali pravila su takva.”

“Moja je želja da odem i dalje, ali sve je to određeno nečim drugim. Ovo sebi možemo da priuštimo, uz veliku zahvalnost mom sponzoru Planet Win 365. Oni su uvek uz mene, u meni su prepoznali potencijal. Gledam da budu zadovoljni mnome i kažem da su moji rezultati i njihovi. Nadam se da će se saradnja nastaviti još godinama.”

nemanja milovanovic honda 03.jpg

Testovi su preduslov svake ozbiljne sezone i Milovanović je zasad u prilici da sebi obezbedi samo jedan probni dan u predsezoni.

“Nisam u mogućnosti ranije, ali u planu je da nedelju dana pre prve trke testiram u Srbiji. Ako to ne bude moguće, probaću na Zalužanima, tamo mogu da vozim kad god hoću. Testiraću automobil – ja u njemu imam nula kilometara – provozaću se i videti kako se ponaša. To je jedan test dan, da se koliko-toliko priviknem. Nije dovoljno, ali planiram da vozim sve treninge na Hungaroringu. Za sada nemam mogućnosti za više. Posle toga imamo Mišeluk, voziću ako ni zbog čega drugog, radi treninga i publike. Sve je to za mene veliki trening za mene, želim da unapređujem i sebe i automobil da bih postigao to što želim u CEZ-u.”

Nemanja ima sopstveni režim ishrane i priprema, koji je u principu sam osmislio.

“Živim jako zdravo. Svaki drugi dan imam kondicione treninge, idem u teretanu. Trčim, bavim se raznim sportovima i kada nisam pod ugovorom igram fudbal. Uglavnom ne jedem testo ili hleb, izbacio sam slatko, ne pijem gazirane sokove, ne pušim, ne pijem alkohol. Jedem dva puta dnevno. Sada imam 97,2 kilograma, znači da sam i spustio težinu. S mojom konstitucijom, sa 193 cm visine i ne mogu mnogo niže. U toku sezone, kada gubimo kilograme, težina mi je 95 kg.”

Srpski trkač objasnio nam je i zašto u 2016. kombinuje i brdo i krug, umesto da se sav posveti jednoj kategoriji.

“Ja sam usredsređen na krug i to je moja glavna disciplina. Tri ili četiri pomenute brdske trke vozim iz tri razloga. Želim da mi auto bude viđen na što više trka, zbog sponzora, publike i mene samog. Zatim, vozim zbog velikog broja navijača koji me isprate, podrže i dođu i kada je kiša. Treće, na brdske trke odem radi sebe, da vozim, treniram i da se opustim.”

Beograđanin opisuje poseban naboj koji prati trke na krugu: “Meni je krug mnogo napetija disciplina. U Srbiji sam vozio sa sedam ili osam vrhunskih vozača u superprodukciji. Za mene je i prvi i poslednji takmičar konkurent, nebitno da li ima više konja i da li ima nove ili stare gume. Ja sam se sa svima lepo trkao i to mi je predstavljalo draž. Kad odem na krug, dolazio sam u situaciju da ni sa kim od rivala ne razgovaram. Pred start niko ni sa kim ne priča, zategnuti su odnosi, sve je napeto. Dok je na brdu sve opušteno, druženje u predstartu, druženje kad se izvezu takmičarski kilometri. Tu se boriš protiv vremena, a krug je zategnuta borba, vozi se na nož. Zato više volim krug, draž je veća.”

Kada ga pitamo ko su mu najdraži vozači na međunarodnoj i domaćoj sceni, Milovanović nema dilema: “U inostranstvu, gledano iz svih uglova – Airton Sena. Bio je vrhunski vozač, jedan od najboljih, ali imao je i mnogo drugih osobina koje masa trkača nema. Bio je ljudina, imao je armiju ljudi za sobom, toliko su ga voleli. Bio je strašno pozitivan, dostupan publici. On je broj jedan i mislim da se takav u svetu još dugo neće ponoviti.”

“Što se tiče naših prostora, nisam pristrasan, ali moj otac Jovica Milovanović važio je za jako brzog vozača, često me upoređuju s njim, a mislim da je bolje da ga porede s mojim bratom Mirkom. Mislim da je bio pre svega drug, pošten i vrlo brz vozač. U Jugoslaviji je bilo mnogo više druženja i pomaganja, na primer između mog oca i Tihomira Filipovića. Toga kod nas danas nema, zategnuto je i svi jedan od drugog nešto kriju. Doživeo sam da mi kažu da je to sportska tajna, a ja bih svima sve rekao.”

Od trkača iz SFRJ i Srbije Nemanja rado pominje i Miluna Vesnića i Vitomira Cvetića. Kada govori o stranim turing vozačima, najviše mu se dopada ono što izvode WTCC asovi Gabrijele Tarkvini i Tijago Monteiro, kao i BTCC heroji Džejson Plejto, Alan Menu i, posebno, Met Nil.

U sportskoj biografiji našeg sagovornika stoji da se kartingom bavio od 1991. godine, u Jugoslaviji, Srbiji i Grčkoj. Od druge polovine devedesetih do 2004. godine pauzirao je kako bi omogućio starijem bratu Mirku da se takmiči. Primećujemo da o njemu govori s puno topline i naklonosti.

Na domaćoj sceni Nemanja je vozio “jugo”, “pežo 106”, “sitroen ksaru”, BMW 320 i “alfu 147”, a najjača klasa do koje je stigao bila mu je superprodukcija. Kaže da se najlepše trkao u “jugu”, ali mu je BMW najviše prijao zbog zadnjeg pogona.

Milovanović planira da se trkama Centralnoevropskog prvenstva na krugu bavi tokom naredne tri ili četiri godine, da unapređuje automobil i proba da postigne vrhunski CEZ rezultat. Posle toga, voleo bi da se takmiči u nekoj od evropskih monomarka serija, jer trkanje u kojem svi imaju identične automobile smatra najprivlačnijim.