Stijana Paulsena pokreće jedna strast: Seat leon evrokup. Norvežanin savladava gotovo nepremostive prepreke da bi učestvovao u monomarka seriji, a predstojećeg vikenda u Barseloni u prilici je i da je osvoji.
Bez velikih sponzora i sa veoma ograničenim budžetom – on između ostalog dizajnira trkačke kacige drugim vozačima kako bi obezbedio sopstvene startove – takođe i bez mogućnosti da računa na čvrstu timsku strukturu ili fabričku podršku, Paulsen putuje kontinentom u sopstvenom kamperu, nekada i spava u njemu, da bi stigao na autodrome na kojima se održavaju takmičenja Evrokupa.
Njegovo putovanje na završnu rundu prve polusezone, na Red bul ring u Austriji, bilo je, kao i pretežna većina ostalih, maratonsko. Počelo je u rodnoj Norveškoj i završilo se 1.777 kilometara južno, u Špilbergu, a trajalo je 24 sata, sa „kup rejserom“ na prikolici.
S drugim destinacijama je stvar slična ili još drastičnija. Paulsen je do Pol Rikara u Francuskoj putovao 23 sata i prešao je 2.323 kilometra. Do Eštorila u Portugalu prevalio je 3.490 km, na šta je potrošio više od 33 časa, a Silverston je „koštao“ 1.901 km i malo preko 20 sati. Naravno, u pitanju su distance i u jednom smeru, koje treba duplirati zbog povratka u Norvešku. Posle prvog dela sezone, Stijan za sobom ima nepunih 19.000 km putničkih kilometara i 200 sati vožnje po GPS-u. A posle su došli i Nirburgring i Monca…
Međutim, kada izađe na trkačku pistu Paulsen je redovno jedan od petorice najbržih, iako nema za sobom ni četu mehaničara ni sopstvene inženjere. Uprkos svemu, na poslednji trkački vikend Evrokupa u Barseloni dolazi bodovno izjednačen sa liderom takmičenja Polom Roselom.
Norvežanin se u kartingu takmičio od svoje desete godine, a od 2004. učestvuje u različitim monomarka turing serijama. ETC kup osvojio je 2012. godine, u „seat leon“ kup automobilu druge generacije. Sebi je postavio jasno određen cilj, da osvoji Seat leon Evrokup i, očigledno, čini sve što je u njegovoj moći da to i ostvari.
„Seat leon Evrokup je moja strast. Cela moja sedmica dobija smisao kada dođe nedelja, a posle nje već razmišljam o sledećoj trci. Dan za danom radim kako bih mogao da izvezem kompletnu sezonu i to uopšte nije lako. Bukvalno sam žonglirao da bih popunio takmičarski budžet, ali i da bih mogao da otputujem na svaku trku, što se ispostavlja kao prava avantura…“
„Međutim, poenta je da ja u svemu tome uživam. To je iskonski duh auto-sporta. Kad izađem na pistu, uvek dajem sve od sebe i pokušavam da uživam u svakom kilometru. Borbe u šampionatu su žestoke, a svi vozimo po istim tehničkim pravilima. To znači da je izazov intenzivan, ali i istinski prijatan. I to je u skladu s mojim geslom: ’to nije ništa lično, to je trkanje’!” objašnjava Paulsen.