Nadajući se da ćemo ove nedelje imati više informacija ili barem indicija o sledećem koraku u karijeri Dušana Borkovića, što bi zadovoljilo znatiželju velikog broja naših čitalaca, rešili smo da čekanje na vesti prekratimo objavljivanjem razgovora koji smo s pančevačkim automobilistom vodili krajem prošle godine, u saradnji s kolegama iz emisije ABS šou.
Koliko si zadovoljan sezonom 2017?
– Zadovoljan sam pre svega što sam imao priliku da budem tamo. Ja sam vrlo realan i na početku sezone sam znao sam da će mi biti teže nego 2016. Jer, da 2016. nisam imao sve one udese, sigurno bih se borio za mesto u prva tri. Imao sam i pol-pozicije i šest-sedam podijuma, a nisam imao pobede zbog svojih grešaka i gluposti. A 2017. mi se dešavalo sve, samo nije bilo mojih gluposti. Imao sam kvarove, ali sam imao i neke pobede. Vozio sam “alfa romeo” i to je za mene bio novi TCR početak. Znao sam donekle da automobil nije u potpunosti razvijen i ne toliko brz kao automobili iz drugih kuća, na primer iz Folksvagen grupe, ili “honda”, koja je mnogo razvijenija. S jedne strane, znao sam u šta se upuštam, s druge, pretpostavljao sam da automobil ima potencijal, što se i jeste pokazalo već na prvoj trci u Gruziji. Ljudi kažu da taj automobil ima gasa, ali nije to sve. Šta ćemo sa skretanjem, ubrzanjem, trakcijom, šasijom? Na nekim stazama se ispostavilo da je dobar, ali je u šampionatu bilo 80% sporih i tehnički zahtevnih staza, a to “đulijeta” definitivno ne može da isprati. U Bahreinu sam se jako dobro snašao, ušao sam u štos sa automobilom i na drugoj trci sam pobedio. To je možda poremetilo i mene i moje navijače, jer je to bila druga pobeda “alfe” u TCR-u, ali sam je ja postigao s velikom razlikom, a automobil je bio prilično brz. Kasnije, kako je sezona odmicala, počeli su da se dešavaju kvarovi i to mi nije prijalo, jer me je automobil izdavao na mnogo trka posle Bahreina. Prvo je bilo mnogo problema s letvom volana. To je kasnije rešeno, menjali su sve na autu, ali nikad nisu rekli šta je tačno urađeno. Pominjalo se da možda moj stil vožnje ne odgovara tom automobilu jer sam jači od Kadžaje, ali se pokazalo da to nema nikakve veze.
Tako je bilo do Tajlanda. Pre njega je bila veća pauza, Feraris je puno testirao i problem se nijednom nije desio, a na Tajlandu se nije desio ni meni. Staza je potpuno odgovarala našem automobilu, stigao sam do drugog mesta. Međutim, shvatili smo da “alfi” nikako ne prijaju spore staze. Najpre zato što ima 13% manje kubika, motor od 1.750 ccm, dok konkurencija ima 2 litra. U toku sezone smo promenili i turbinu. Nama su prvo zbog 1,7 motora dali veću turbinu. Konkurenti su se žalili, pa smo stavili manju, serijsku, koja tačno odgovara pravilima. Na sporim stazama nikako nismo bili dobri jer je turbo rupa mnogo veća i na izlascima iz krivina automobil je dosta sporiji. Sve do Kine, do pretposlednje imao sam šanse da uđem u prvih 5 u šampionatu, ali pošto je tamo auto stao na pola prvog kruga, više nisam imao šanse. I zato sam u Abu Dabiju odvezao tek da vidim šta će da se desi. Balans na sporim krivinama je bio potpuno loš, za trku smo sve promenili, pa sam došao do 7-8. mesta, puno sam napredovao.
Završio sam godinu par bodova iza Neša, a on je bio 2016. vicešampion i nezavisni WTCC šampion 2013. I to sa “alfom”, koja je bila tragikomedija. Ljudi su se plašili kad ja vozim. Auto se stalno bacakao, ne znate kuda će. Generalno, mislim da sam vozio da brže ne može. I nisam skroz nezadovoljan. Hvala Romeo Ferarisu i GE forsu na ukazanom poverenju, fascinantno je da su oni sami u privatnoj garaži napravili automobil koji može da se bori s fabričkim, a fabrički imaju desetine hiljada test kilometara sa Đordijem Ženeom i drugim vozačima. Ta “alfa” je 2016. pobedila tri puta i imala je četiri podijuma. To nije toliko loše. Sad, na testu se vidi koji su potencijalni kvarovi, posle hiljadu simulacija trke. Meni je pet puta otkazivala poluosovina, ali to smo otkrivali samo na trkama. Ne može da se napreduje kad imate malo testova. Ukratko, sezona nije bila loša, ali je mogla da bude mnogo bolja da nismo imali problema s automobilom.
Kako su Gruzini zadovoljni onim što si prikazao 2017?
– Mislim da su zadovoljni i oni i Romeo Feraris. Osvojio sam dve trke, tri puta izašao na podijum, borio se za mesto u prvih pet ili šest i zamalo ga izgubio, jer je Pepe Oriola bio vrlo dobar na poslednje dve trke. Gruzini su slični nama, sve što nije prvo mesto ne valja i svađali su se sa Ferarisom. Mislim da je Data Kadžaja brz u kvalifikacijama, u trkama ima dosta poteškoća, tu sam se ja malo bolje snalazio. Mislim da smo mi izvukli najbolje što taj automobil može, bolje od toga sigurno ne može. Na nekim trkama smo briljirali na drugim i ne toliko, kao što sam rekao bilo je i dosta kvarova, nije sve do nas. Uz sve kvarove, ja bolje od ovoga nisam mogao. Uvek sam davao sve od sebe i ne žalim ni za čim.
Kako komentarišeš rođenje WTCR?
– Bio sam presrećan, mada sam vest znao dosta ranije, ali je to skrivano od medija. Tu se postavljalo pitanje kod nas starih TCR vozača – sad dolaze opet FIA i Eurosport, kakav ja tu mogu da imam tretman? Neki vozači kao da su ostali na vetrometini. Sad će WTCC vozači da uzmu primat, to je ipak njihov šampionat, oni su mu ostali verni, a mi smo ostali verni TCR-u. To mi se možda ne sviđa, ali nije na meni da sudim. Što se tiče medijske pažnje i Eurosporta, naravno da je to fantastično i da će svim vozačima i timovima da donese mnogo dobrog.
Međutim, ima nekih promena koje se meni ne sviđaju i cela situacija me malo zabrinjava. Recimo, pravila i poskupljenja – prijave su s 37.000 skočile na 80.000 evra. WTCC je imao jeftinije prijave od TCR-a! Ovo je sad sve duplo. Treba da testiraš, da putuješ, da se slupaš. To nigde nije uračunato. Pa koliki budžet onda treba da imaš? Prvi WTCC problem je bio s budžetima, ulazili su u nenormalne cifre, što niko nije mogao da isprati osim fabričkih timova. Budžeti su se merili desetinama miliona, a privatnici to nisu mogli da prate. TCR pravila su bila sjajna, ali sada budžeti ponovo rastu. To su opet stvari koje meni lično ne prijaju, mada mislim da će malo ko to javno reći.
Mislim da je Fransoa Ribeiro trebalo da vodi računa o svim vozačima koji su bili u TCR-u. Povećan je broj trka. Dve trke su turing. Čemu tri trke? Kome je zabavno kad u subotu niko neće gledati? Gde se još u svetu subotom voze trke i da to nekom bude zanimljivo? Kad ste videli da Formula 1 vozi subotom? Trke su u nedelju! Ja bih voleo da imamo jednu dužu trku, gume to mogu da izdrže. Ovo je više BTCC koncept, kod njih je sve drugačije. To ne može da bude isto kao kad ti treba da ideš u Argentinu. Tri trke, Q3… Idealna pravila su bila WTCC 2013, koja su zapravo preneta u TCR. Čak bih razumeo i da je prijava poskupela, a da je sve drugo ostalo isto. Ipak, to je jedino zvanično i najveće svetsko FIA turing takmičenje – sada je kup jer u nema fabrika – i ne može ništa loše da se kaže o tome. Ja bih jako voleo da budem u njemu.
Šta očekuješ od WTCR scene?
– Bukvalno će svih 26 vozača moći da pobede. Ne bih WTCC vozače izdvajao kao veće pretendente na više plasmane, u 2017. se nije pokazalo tako. Bilo je WTCC vozača koji u TCR-u nisu lako pobeđivali privatnike u sličnim automobilima. Jer, kada u WTCC-u imate fabrički automobil, naravno da je fabrički vozač biti brži od privatnika. Kad su došli u TCR, bili su brzi, ali nisu dominirali. Haf je završavao kvalifikacije i trke i prvi i drugi, ali i deseti i petnaesti… Sad su svih 26 vozača i automobila takvi da mogu da pobede. Ne znam da li će FIA nekog favorizovati ili ne, ali poučen prošlim dešavanjima, ja znam da će tu biti politike i kada veći novci uđu u igru, biće nekih favorita.
Dva nova automobila privlače veliku pažnju – “sivik” nove generacije i, naravno, “hjundai”.
– Hjundaiju je Loti dozvolio da uđu u TCR nehomologirani, bili su nenormalno brzi, ali time je podsticana prodaja automobila. Niko nije znao kolika je snaga tog automobila. Njima je snaga spuštena na 95%, ali su se svi pitali 95% čega. Oni nisu vozili BoP na početku 2017. Dobili su i balast od 40 kg, ali na koju težinu? Bili su čak i smešno brzi, prebrzi. Nekim vozačima su bukvalno uništili trke. Taj auto je sigurno napravljen najbolje, jer je pravljen kao nova generacija TCR automobila, to je WTCC automobil u TCR klasi, tako ga svi zovu. Opet, imamo i “golfa” koji dve godine pobeđuje. Tu će biti fabričkih automobila kroz privatne timove, kao što je sada “hjundai” potpuno fabrički auto, ali se vozi kao privatni. Tu će opet biti favorita.
“Sivik” je uvek bio brz. Nije bio šampion, ali je u nekim kategorijama bio najbrži. U Dubaiju je i “seat” bio brz, on sigurno može da pobeđuje, kao i “golf”. Sve zavisi od balansa performansi. Golf, seat i audi su iz iste grupe, a “golf” je imao najbolji BoP, kao da je nekom trebalo da on pobedi. Imao je manje kila i niži klirens. To je nekome trebalo.
Šta misliš o TCR Evropa?
– Oduševljen sam TCR Evropom, taj koncept mi se mnogo sviđa. Opet, kao neko ko je sad definitivno najiskusniji na svetskoj sceni, i sa najviše kontakata – a da se razumemo, i najbrži sam – ja zaslužujem da budem na svetskom nivou i voleo bih da ostanem na globalnoj sceni. A opet, voleo bih da vidim što više naših vozača u TCR Evropa. Znam da se Nikola Miljković, Mikica Vesnić i Rudi Pešović interesuju. Jako sam srećan što će biti tu, to je jako dobro. Verovatno će i Idže Stefanovski voziti Evropu. Biće dobrih vozača, jaka konkurencija. Dobre su i staze i verujem da će biti biti sjajne trke. TCR Evropa će sigurno biti bolji od ETC kupa. Taj TCR Evropa i meni odgovara. Zašto da ne? Ako ne bude sve kako bi trebalo, i ako ne budem mogao da vozim WTCR, neću biti nesrećan da vozim TCR Evropa.
Brine li te da bi WTCR učešće možda moglo da ti izmakne?
– Nisam ja zabrinut za svoje učešće, imam ponude, dobio sam ih odmah. Mogu da odem da vozim WTCR. Timovi su računali da ću ja tu da budem. Sviđa mi se što je FIA uvela da 26 vozača može da dobije prijavu, da dva vozača po trci mogu da dođu iz domaćih ili regionalnih šampionata. U Belgiji – Belgijanac, u Kini – Kinez, to je uvek bilo i u WTCC-u, ali da ne dođe njih 15 ili 20 i napravi haos. I svi koji se bore za titulu hoće da ih ubiju i budu tuče i svađe. Eto, u poslednjoj trci je došao Gordon Šeden. Izudarao je sve žive. Drugi bi se možda udarali s njim, ali im je važan neki bod. Nekom sponzoru je važno i peto ili sedmo mesto. Svako ima svoju borbu cele godine, toliko novaca uloži, onda on dođe i napravi kurcšlus. Jeste on brz, ali je potpuno nepotrebno bilo to što su dozvoljavali u TCR Internacionalnoj seriji.
Podrška države u 2018. neće izostati?
– Ja uvek imam tu podršku, i uvek iskoristim priliku da se zahvalim državi i pre svega predsedniku Aleksandru Vučiću. Ne samo što pomaže meni, već pomaže svim sportistima na internacionalnoj sceni. S druge strane, ja sam se izborio da imamo baner “Invest in Serbia” na pet trka, u Salcburgu, Ošerslebenu, Tajlandu, Kini i Dubaiju. To je dosta vredelo i srećan sam što sam predstavljao Srbiju, moje sponzore i moj grad Pančevo na najbolji mogući način.