Srpski automobilista Rudolf Rudi Pešović oprobao se prošle sezone u prvenstvu Centraloevropske zone na krugu i uspeo da dođe do trećeg mesta u plasmanu klase D4-2000.
Uz mentorsku asistenciju Milovana Vesnića i EKO rejsing tima na čelu sa Milunom Vesnićem, bio je redovan na podijumima, a ubeležio je i pobede na Slovakija ringu i u Brnu.
Pešović živi na relaciji Čikago – Gornji Milanovac i nije mu bilo lako da uklopi sve svoje privatne obaveze sa trkačkim rasporedom. Ipak, uspeh koji je postigao podstakao ga je da i predstojeće sezone sa svojim BMW-om 320si nastupi u CEZ-u.
Kakve utiske nosiš iz prethodne sezone? Šta si naučio? Šta ti se najviše dopalo?
– Utisci koje nosim veoma su pozitivni. Naučio sam da trkanje nije samo imati dobar auto, sesti i voziti. Organizacija na čelu sa Milunom i Milovanom Vesnićem isto je toliko važna kao i sama akcija u automobilu tokom trke. Šta mi se dopalo? To je širok pojam… CEZ ima ozbiljnu organizaciju, na vreme objavi kalendar, poštuju sve dogovore i voze na ozbiljnim stazama, to je najbitnija razlika u odnosu na ono što sam ranije vozio i ono kako se radi kod nas.
Da li možeš da izdvojiš nešto što si naučio od Milovana, a bilo ti je od posebne pomoći tokom sezone?
– Teško je izdvojiti jednu ili dve stvari, ima dosta toga što može da se nauči od Milovana. Možda je najvažnije to što mi je objasnio da za dobar rezultat moraš ozbiljno da se ponašaš tokom celog trkačkog vikenda i da ispoštuješ sve dogovore. Što se automobila tiče, naučio sam da za dobro vreme na kvalifikacijama imaš dva kruga za pokušaj i da bez guma nema trkanja, sve ostalo je promašaj!
Da li si zadovoljan rezultatom, bez obzira na pehove koje si imao?
– Rezultatom sam prezadovoljan! Treće mesto u generalnom plasmanu je ipak rezultat kojem se nisam nadao u aprilu 2015. kad sam ušao u CEZ. Imao sam šansu da osvojim i drugo mesto, ali posle peha koji me je zadesio na Salcburgringu i treće mesto je više nego fantastično!
Koja ti je omiljena evropska staza na kojoj si vozio i zašto?
– Najviše mi se dopada austrijski Red bul ring, ali moram da izdvojim i Hungaroring. Nekako uvek posebno mesto zauzme staza na kojoj se debituje, a to je u mom slučaju mađarski autodrom. Dakle, ipak bih rekao da je trkalište pokraj Budimpešte moj favorit broj jedan.
Koliko je taj nivo trkanja zahtevan i da li si morao da promeniš neke navike kako bi taj nivo održao?
– Kao što sam rekao, na ovom nivou je potrebna odgovornost, moraju se poštovati svi postignuti dogovori. Ono na šta se nikako nisam navikao jeste da uveče pred trku legnem na vreme, a to je veoma važno.
Da li očekuješ da se boriš za titulu 2016? Znaš li ko ti je konkurencija?
– Još ne zna pouzdano šta će Mikica voziti, ali se i ove godine nadam dobrom rezultatu, da mogu da završim među prva tri. Ne volim unapred ništa da govorim i ne mogu da tvrdim da ću se boriti za titulu. Što se tiće konkurencije, verovatno će u CEZ iz Srbije doći Nemanja Milovanović i Miša Marinković, to su sjajni momci kojima skidam kapu. Tu je i nezaobilazni Zoran Kastratović koji sa svojom “igračkom” važi za favorita. Verujem da će se pojaviti i dosta trkača sa kojima sam se borio i prošle sezone, recimo Poljak Višomirski ili Čeh David Palmi.
Da li tvoja ekipa ostaje u istom sastavu, bez obzira na planove ekipe Vesnić?
– Sa Mikicom sam imao sastanak pre nekoliko dana. Ekipa ostaje u istom sastavu kao i prošle sezone, na čelu sa Milunom Vesnićem.
Da li imaš ambiciju da voziš neki drugi šampionat?
– Ambicije uvek postoje, ali to dolazi u obzir samo ako se pojavi neki baš jak sponzor. Trenutno smo u pregovorima sa jednom ozbiljnom firmom, ali rano je za ikakvu procenu. Možda se pojavim u jednoj trci u ETC kupu. Ali, taj izlet bi bio samo za moju dušu, jer auto koji posedujem nije ni blizu performansi vrhunskih automobila koji će od ove godine učestvovati u ETCC-u.