WTCC promoteru Fransoa Ribeiru sleduje mesto u istoriji auto-sporta. Ili će biti zapisan kao čovek pod čijom je komandom Svetski turing šampionat izdahnuo, a da to nije umeo/mogao/uspeo da spreči, ili će na neki čudesan način ovu seriju odvući s ruba ponora nad koji se nadvila i vrati joj staru slavu.
Pošteno bi bilo reći da Francuz ne može da bude jedini krivac za trenutnu nezavidnu situaciju WTCC-a, ali svejedno rizikuje da ostane upamćen kao direktor u čije je vreme eksplodirala tempirana bomba, podmetnuta još onda kad se prvenstvo ničice poklonilo pred svim zahtevima Sitroena, dopustiviši proizvođaču iz Versaja da ga zatim iskoristi kao usputnu stanicu između svoja dva reli projekta. Takođe, TC1 tehnička pravila svakako nisu Ribeirov izum – on je čovek marketinga, ne automobilizma – ali su njemu ostala kao nesnosan i preskup teret, a već je uveliko jasno da predstavljaju slepu ulicu kojom posle Volvoa niko neće poći.
Odluke koje donese Ribeiro sa savetnicima odrediće sudbinu prvenstva, a ova će jednom i zauvek dati neposrednu ocenu njegovih menadžerskih sposobnosti. U opširnom intervjuu koji je WTCC promoter dao za italijanski Motorsport.com kao da su sadržane sve odlike njegovog rada i epohe: i iskrena priznanja, hvale vredne inicijative i smele i tačne ocene, ali i kolosalni previdi, na granici sukoba s realnošću. U štivu koje sledi potvrdu za svoje stavove mogu da nađu i pristalice i totalni oponenti čoveka na kormilu šampionata u krizi.
Predsezona 2017. obilovala je neizvesnošću, prisutne su samo dve fabričke ekipe. Šta može da se uradi kako bi se seriji vratio sjaj, da bi se privukli novi konstruktori?
– Na to je pitanje veoma teško dati jedan odgovor. Prava je istina da bi se odgovori čak i razlikovali. Da biste imali dobar šampionat, potreban je jako dobar tehničko-sportski paket, praćen odličnom promocijom kako biste privukli još proizvođača. Mislim da svako svetsko prvenstvo karakterišu ciklusi i, iako nisam previše star, video sam kako to funkcioniše. Čak su i WRC i Le Man gubili konstruktore, ali ne i privlačnost, zapravo i dalje su imali široko sledbeništvo. Isto važi i za automobilske marke, i one se suočavaju sa ciklusima proizvodnje, modela, tehnologije, rezultata… Istina je da je WTCC u ovom trenutku dostigao najnižu tačku s aspekta zastupljenosti proizvođača, ali je pozitivno što danas imamo najmanje osam vozača koji su u stanju da osvoje naslov. Mislim da će sezona u svakom slučaju biti fantastična.
S tog stanovišta, vi ste odmah rekli da će 2017. biti bogata uzbuđenjima.
– Verujem da će svaka trka biti maksimalno borbena i da ćemo do kraja imati sjajnu jurnjavu za titulom. Baš se nadam da će poredak u prvenstvu, bilo vozačkom, bilo konstruktorskom, biti odlučen u poslednjoj krivini poslednjeg kruga poslednje trke. Sve će to omogućiti prisustvo izuzetno jakih takmičara i na njih mi moramo se usredsredimo. Svakako bi mi se dopalo da ima više proizvođača, ali kalendar uključuje lepa dešavanja, porastao je broj TV programa, više je publike, gledalaca na stazama i pratilaca na društvenim mrežama. Po mom mišljenju, WTCC je kao platforma veoma dobar.
Da li je pokušano nešto da bi se zadržao Sitroen, ili ste se predali?
– Sitroen je već bio odlučio da se usredsredi na reli. Pokušao sam s njima da razgovaram, ali nije moglo mnogo da se učini. Ovde kod nas su osvojili sve, pa razumem da su želeli nova iskustva. Uvek je teško razumeti i predvideti poteze jednog proizvođača. Možda možete probadi da ih ubedite, ali to uopšte nije jednostavno.
Promena celog WTCC kursa dogodila se upravo u vreme ulaska Sitroena u šampionat. Šta sada?
– Znate li zašto je Sitroen odlučio da uđe u WTCC? To je bila ideja Sebastijana Leba. Po završetku Relija Finska 2012. otišao je da razgovara za rukovodiocima kuće, kazao im je da bi prestao s WRC-om, ali da bi voleo da nastavi da se trka sa Sitroenom u WTCC-u, gde bi se moguće angažovao i njegov prijatelj Ivan Miler, koji ga je u međuvremenu ubeđivao da pređe u turing. Zbog toga kažem da je teško predvideti poteze konstruktora, ponekad na njih utiču spoljni faktori.
Ostaje činjenica da je malo fabričkih timova.
– Svaki šampionat ima svoju filzofiju. U Sjedinjenim Državama Naskar ima ogroman uticaj, trke se stalno održavaju i prate se u celoj zemlji. A opet, tamo su timovi privatni i nijedan navijač ne žali što nema fabričkih automobila. Kao i u Superautomobilima u Australiji, ili u Relikrosu. Dakle, prisustvo timova direktno povezanih s proizvođačima nije sastojak obavezan za uspeh.
Koliko su važni privatni timovi za WTCC?
– Ove godine smo im obezbedili podršku od 4,5 miliona evra, pomažući im u logistici i kupovini delova za njihove automobile. Mislim da je to mnogo novca, ne mogu svi sebi da dopuste toliki trošak, ali mi smo to izveli, pokazujući da mnogo verujemo u prisustvo nezavisnih timova, koji sebi ne mogu da dopuste razvojne testove i različite probe.
Ne mislite li da su troškovi dospeli do nivoa neizdrživog za Svetsko prvenstvo?
– U ovom trenutku smo na granici. Ovaj TC1 tehnički pravilnik za privatnike predstavlja maksimum, jer budžet dostiže milion evra, to je prilično visoka cifra za nezavisnu ekipu. Taj red veličine troškova mogu da podnesu samo konstruktori. Mi smo svetski šampionat sa izvrsnom medijskom pokrivenošću i jednom privatnom timu ne bi trebalo da bude teško da pronađe milion da bi učestvovao. To je svakako bolje nego da učestvuje u Internacionalnoj seriji koju televizija ne pokriva. I FIA i Dorna pomažu privatnim timovima, inače ne bi imali nikoga na startu!
Kao promoter, šta mislite da možete da učinite da biste redukovali troškove?
– Početkom prošle godine, sastali smo se sa predstavnicima svih privatnih ekipa da bismo o tome razgovarali. Svi su imali mnogo predloga, zajedno smo analizirali tehnički aspekt, sportski, ljudski, testove, gume, sve… Na kraju je odlučeno da se ukine test petkom, kako bi se uštedeli putni troškovi za jedan dan, da se sezona svede na deset rundi i da bude organizovano više probnih dana, poput onih u Monci. Tehnički aspekt je stvorio određeno nezadovoljstvo jer je jasno da svaki deo automobila koji bi trebalo da bude izmenjen iziskuje novu razvojnu studiju i još dodatnih troškova. Mislim da je ostanak na ovom tehničkom nivou dobar za sve. Postoji želja da se tu nešto promeni, ali bi bilo prerano da to uradimo sada ili iduće godine.
Kave ćete strategije primeniti kako biste postali praćeniji?
– Razgovarajući s Eurosportom i Diskaverijem, složili smo se da moramo da učinimo više na promociji šampionata u smislu komunikacije i značaja koji se daje vozačima. Po mom mišljenju, Dorna (moto promoter) je uvek u tome bila najbolja, mnogo se trudi da da prostor i slavu svojim takmičarima, koji su u stvari važniji od motocikala koje voze. Od prošle godine pokušavamo da izvedemo slično, posvećujući prostor našim herojima, jer će tako ljudima postati poznatiji. Nastavljamo mnogo da se trudimo da tu stvar poboljšamo.
U prenose smo uključili nefiltrirane radio konverzacije. To je bio rizik, nikad se ne zna šta nekoga možete da čujete da kaže kad je pod trkačkim stresom, a ipak, ljudi to cene. Snimili smo poseban prilog o problemu koji je Honda imala sa ravnim podom, kako bismo objasnili šta se tu desilo. Pored toga, mnogo smo uložili u društvene mreže, objavjujemo više sadržaja kao što su audio, video i fotografije.
U motociklizmu trkači imaju harizmu i sasvim drugačiji uticaj.
– To je tačno, ali oni su na motociklima izloženi pogledima i svi vide svaki njihov gest. U turing automobilu vas ne vidi niko, zato smo želeli da u kabinu postavimo i onbord kameru usmerenu u vozača. I kazao sam svim vozačima da se slobodno izražavaju, bilo da je dobro ili loše. Treba da su egzaltirani ako pobede i treba da se vidi da su besni ako nešto ne ide, samo nikad ne smeju da psuju! Samo tako navijači mogu da se identifikuju sa svojim favoritima, a oni to žele.
To je način da WTCC nadmaši konkurenciju?
– Mi smo sport i logično je da moramo da se borimo s ostalim aktivnostima. Fudbal je, recimo, najpraćeniji na svetu i zastupljen je u vreme kada se mi trkamo. Zbog toga pokušavamo da se usredsredimo na ljudske aspekte i da prikažemo i nove stvari u WTCC-u, kako bismo mogli da privučemo i zainteresujemo ljude. Prošle godine smo počeli da stavljamo veći akcenat na vozače umesto na proizvođače i rezultat koji to izaziva na društvenim mrežama premašio je sva očekivanja: udvostručen je saobraćaj na našim Fejsbuk, Tviter i Jutjub stranicama, utrostručena je interakcija sa svakom objavom. To se dešava zahvaljujući posebnim servisima, obimnijim od objavljivanja samo fotografija sa trka. One su lepe, ali mora se i više od toga.
Znači da vam je cilj mlađa publika?
– Mladi su danas najaktivniji na internetu i to je jedini način da im privučete pažnju. Zbog toga činimo sve da bismo naše društvene mreže učinili privlačnijim, samim tim i ceo šampionat. Samo tako možemo da uključimo i pronađemo nove obožavaoce. Mnogo me žalosti kada vidim da momci od 20 godina ni ne znaju ko se trka u Formuli 1. Kada sam ja bio mali, stvari su se odvijale potpuno drugačije. Želimo da se mladi “zapale” za motore i s WTCC-om to pokušavamo da postignemo.
Odbačena je klasa WTCC-2. S kojim razlogom?
– U razgovoru s FIA, odlučili smo da pažnju usredsredimo na 16 automobila koje imamo na listi prijavljenih. Ali, ja u ovom trenutku i dalje mislim da je neophodno da uvedemo i drugu kategoriju, kako bismo dali priliku novim timovima i vozačima da učestvuju u Svetskom prvenstvu. S druge strane, MotoGP je to učinio pre nekoliko godina. Mogućnosti ima mnogo, bilo da imamo podeljenu startnu rešetku, ili da vozimo dve odvojene trke. Na kraju godine ponovo ćemo o tome razgovarati s FIA.
Dakle, vrata ostaju otvorena za rešenja koja podrazumevaju i druge kategorije?
– Namera je da se stvori jedan piramidalni sistem turing trkanja kroz koji bi se od nacionalnih i kontinentalnih šampionata dolazilo do takmičenja na međunarodnom nivou. U jednosedima je tako – počinje se od nacionalnih Formula 4, zatim postoje Formula BMW, Formula 3.5, GP3 i GP2, i tako dalje. Isto je i u motociklizmu: da biste stigli u MotoGP, treba da prođete kroz Moto2 i Moto3, a pre toga kroz nacionalne kategorije. U turingu nije tako i voleo bih da se to promeni.
Mladi vozači danas pre odlaze u TCR serije nego u ETCC ili WTCC. Mislite li da možete sarađivati sa tim šampionatima, njih FIA u ovom trenutku ne priznaje?
– Nadam se tome! Mislim da je TCR koncept sjajna ideja, jer daje priliku timovima i vozačima da se takmiče na međunarodnom nivou, a da pri tom potroše malo. Onaj ko misli da postoji takmičenje između TCR i WTCC apsolutno nije razumeo i nije analizirao tržište turing automobila. Sada u svakoj zemlji postoji turing serija i mislim da to samo čini dobro onom ko sutra želi da pređe na viši nivo. To je pomalo kao da upoređujete nacionalne Formule 4 i Formulu 1, počinje se sa dna da bi se stiglo do vrha. Moramo najmlađima da damo priliku da dospeju u naše kategorije i da se razvijaju korak po korak. Potrebne su nam osnove.
TC1 su vrlo konkurentni i lepi, ali i skupi automobili. Nije li moguće storiti automobile nižeg nivoa koji bi mogli da se takmiče u nacionalnim i kontinentalnim serijama?
– Mislim da bi taj koncept funcionisao samo u Svetskom prvenstvu, ne i u nacionalnom, jer bi ostao podjednako preskup. To je u redu za GT3 jer je tržište mnogo šire. Pa čak i tamo nisu uključeni zvanični timovi, proizvođači šalju samo svoje vozače. Svakako, problem WTCC-a danas je u tome što TC1 ne mogu da se takmiče još negde, to priznajem.
Ubeđeni ste da su važeća pravila u redu?
– Sa TC1 stvorili smo automobile mnogo snažnije, ekstremne i lepe, ali smo došli do troškova koji su preterani. Stoga ponavljam da smo na samoj ivici troškova, pogotovu za privatnike. Ali, ubeđen sam i da je pravilnik savršen, jer nemamo balans performansi, ili druge veštačke faktore koji menjaju performanse. Privatne ekipe se slažu, a konstruktori nemaju nameru da sada išta menjaju. Ostaje problem troškova, to da. Pod može da košta 10.000€, prednji branik 2.000€, zadnji 2.500€, da i ne govorimo o ozbiljnom udesu koji može da prouzrokuje štetu od čak 50.000€. Radimo na tome da na druge načine snizimo troškove, ali to je najteža stvar na svetu. Svi koji to pokušaju susreću se sa teškoćama, pogledajte Formulu 1, WEC, Le Man, DTM ili Formulu 3.
Govorilo se o “Klasi 1” u budućnosti. Zar to ne bi vodilo do dodatnih troškova?
– O tome sam čitao i slušao, ali ne želim da komentarišem.
U Italiji se mnogo oseća izostanak Alfa Romea iz WTCC. Vaše mišljenje?
– Otkako se pojavila nova “đulija”, stalno razmišljam o tome koji model sebi da kupim. Obožavam je, predivna je. Bilo bi fantastično da s nama bude i Alfa Romeo i nadam se da neće bacati pare da bi ušli u Formulu 1, iskreno mislim da je WTCC njeno zasluženo mesto.
Postoji li način da se uključe i proizvođači, a da to ne znači da moraju da se pojave i sa sopstvenim timovima?
– Jako teško, ali pokušava se. Poput Alfa Romea, i BMW koreni nalaze se u svetu turing trka i voleo bih da se oba brenda vrate.
Hoće li u budućnosti biti neke “elektrfikacije” u WTCC-u?
– Svakako, danas se svet polako kreće ka toj tehnologiji. Ali, ona će se tek kasnije potvrditi, još malo zaostaje u razvoju. Lepe su i trke Formule E, ali se organizuju na sporim stazama i traju kratko kako bi donele što više uzbuđenja. Dakle, to nije stvar koju ćemo brzo uvesti u WTCC.
Objektivno posmatrano pitanje je godine kada će Discovery da pusti WTCC niz vodu i da ga ugasi. Brak sa Citroenom će skupo koštati ovu franšizu FIA-e. Osim BTCC ( i to je pitanje ) , nijedan turing šampionat nema snagu da naplati TV prava, pa ni WTCC. U današnje veme egzaktnih proračuna TV gledanosti WTCC se drži na tankom kanapu, i pitanje je kada će “otpasti” u ambis. Čak ni Loti sa TCR ne može da naplati TV prava, i realno gledano ima jako malu gledanost ( ovo nije sport za širi auditorijum ). Ali Loti je uspeo da animira proizvođače automobila sa jedne strane i da “oživi” bazu sa druge strane. Ono što bi ja predložio je EX-YU prvenstvo ( poput Jadranske lige u košarci ). Treba samo 10 TCR automobila za grid i da se vozi šampionat ( dodalo bi se još par auta iz niže klase pa da ima start sa 20 auta ). Mislim da će ovo biti realno kada padne cena polovnih TCR automobila, za 2-3 godine.
I da se nađe sponzor, univerzalni, na primer POLI parizer ( nije smešno ), ili slično, i da se šampionat ekonomski pokrene. Da se vozi kao ETCC sa 6 vikenda.