Škotski automobilista Gordon Šeden dobro poznato ime na turing sceni, ali se tek ove godine prvi put okušao u jednom takmičenju na svetskom nivou.
On je posle tri osvojene titule u Britanskom turing šampionatu dobio “poziv koji se ne odbija” i seo za volan “audija RS3 LMS” ekipe Lukoil Leopard rejsing u Svetskom kupu turing automobila.
Iako je odvezeno tek šest od 30 planiranih trka u 2018, raspored snaga već može da se nasluti, a pred Šedenom je težak posao da “ukroti” svoj automobil koji na svim nivoima i u svim takmičenjima ima problem – težak je i teško upravljiv.
Sa Škotom smo se sreli na Hungaroringu, pa je ideja bila da prođemo kroz njegovu karijeru i uporedimo ono što je vozio do prošle sezone sa izazovima koji ga očekuju u ovoj.
Kako si počeo da se baviš automobilizom?
-Kao i većina vozača, i ja sam počeo u kartingu, ali prilično kasno, tek sa 16 godina. Tu sam proveo dve godine i posle toga prešao u formule, da bih na kraju završio u turingu.
Zašto turing?
– Prve svega jer mislim da je veoma uzbudljiv, jer sam uvek voleo da ga gledam sa mojim ocem. Navijao sam za Džona Klelanda, on je bio škotski BTCC trkač, sakupljao sam autograme i postere. Drugi razlog su bile moje godine, bio sam svestan da je prekasno da pokušam da uđem u Formulu 1. Na kraju, turing automobili rade sami sebi marketing i zato su popularni.
Bio si izuzetno uspešan u BTCC, šta je prevladalo da pređeš u WTCR?
– Svetski šampionati nisu bili nešto što sam želeo po svaku cenu. Stvari su se promenile kad su me pozvali da gostujem u TCR Internacionalnoj seriji prošle godine. Imao sam odličan vikend, to je pokazalo da mogu uspešno da vozim TCR automobil. Honda je Velikoj Britaniji veoma jaka, skoro da sam potpisao ugovor sa njima za 2018, ali je ponuda Audija bila jača. Pozvali su me, posavetovao sam se Alanom Meknišom, koji mi je dobar prijatelj, i prihvatio sam izazov.
Da li je WTCR izazov veći u odnosu na BTCC?
– Drugačije je. Britanski šampionat je veoma, veoma težak, drugačije se raspoređuje balans performansi, uspešnosti… U WTCR je za mene pre svega auto potpuno nov, zatim ekipa, koja je belgijska, a ne britanska, a tu su i staze na kojima nikada nisam vozio, nova marka pneumatika… To su sve stvari koje mi ne idu naruku (smeh), ali dajte mi malo vremena i sve će leći na svoje mesto.
Kakvi su ti utisci o “audiju RS3 LMS”? Šta je isto a šta različito u odnosu na BTCC “hondu sivik” koju si dosad vozio?
– Prijatno sam iznenađen. Sve bi bilo bolje da sam malo više vozio, ali biće to sve u redu. WTCR ima fantastičnu platformu, a auto je zaista dobar. Mislim da tek dolaze staze koje će mu odgovarati, posebno mislim na azijsku turneju. Što se sličnosti i razlika tiče, i TCR automobili i oni koji se voze u BTCC imaju dvolitarski turbo motor, ali britanski imaju malo više snage. Takođe, tamo ima više mogućnosti za razvoj, ali to ovde nije problem, dokle god svi imaju istu tehniku.
Više puta si gostovao u programu Top gir (Top Gear). Jesi li nekad bio Stig?
– Ko to zna? Možda Stig zapravo i ne postoji (smeh). Uvek sam se odlično zabavljao u Top giru, to je emisija koja je zaista pomerala granice.
Kakav si privatno? Kako provodiš slobodno vreme?
– Nisam otišao iz Škotske, još živim u svom rodnom gradu Edinburgu. Zaposlen sam na stazi Nokhil, to je ozbiljan posao jer sam jedan od menadžera, a bavim se i marketingom. Dakle, auto-sport je moj život i kad ne vozim. To je ujedno i dobra prilika da upoznate i pozadinu ovog sporta, kako sve funkcioniše. Tu preostaje malo vremena za druge aktivnosti. Volim da provodim vreme u prirodi, sa mojim psima, vozeći bicikl. Naravno, kad vremenski uslovi dozvole (smeh). Škotska je divna zemlja, puna prelepe prirode i pejzaža.
Šta poručuješ time što voziš pod zastavom Škotske?
– Veoma sam ponosan što sam Škot, ali sam takođe i Britanac. Na kraju krajeva, na mom autu jeste zastava Škotske, ali na startu se pored njega vijori zastava Ujedinjenog Kraljevstva. Svi vozači iz Škotske su nosili to znamenje, makar u vidu zastave na kacigi.
Mi smo u Srbiji većinski podržavali nezavisnost Škotske. Sme li se znati kako si ti glasao?
– To je bila veoma komplikovana situacija. Ja osećam nacionalnu pripadnost, ali mislim da smo “bolji zajedno” (slogan kampanje protiv nezavisnosti Škotske – prim. aut.), da je bolje biti deo Velike Britanije iz mnogo razloga, najpre ekonomskih. Mi smo veoma strastven narod, a zemlja čiji smo deo dozvoljava nam individualizam.