Koje faktore jedan proizvođač automobila uzima u obzir kada reši da se upusti u sportsku avanturu, kako se spajaju poslovna strategija i trkački angažman, koje je tehnologije Volvo želeo da razvija i promoviše na svom povratku u Svetski šampionat turing automobila, otkrio nam je Aleksandar Murdževski Šedvin, šef sportskog odseka performantnog brenda Polstar.
Kako je gospodin Murdževski Šveđanin čiji su koreni u Skoplju, delove ovog razgovora vodili smo na obojici razumljivom jeziku.
U izjavama i saopštenjima vaše ekipe stalno se ističe da je to švedski projekat, sa švedskim timom, autom, vozačima. Zašto tolko insistiranje na nacionalnom faktoru?
– Volvo je bio aktivan u auto-sportu skoro od osnivanja, 1927. godine. Ali, oficijelno u Svetskim prvenstvima trkali smo se u reliju i bili smo evropski turing šampioni 1985. Otad smo prešli samo u nacionalne šampionate, švedski, australijski, engleski i slične. Kad nema kontinuiteta izgubi se i malo znanja. Kupuje se tehnologija – mi smo je u Britanskom turing šampionatu kupovali od Toma Vokinšoa, posle od Prodrajva.
Kada su me 2000. godine zaposlili kao menadžera za auto-sport, dali su mi ono što je ostalo od engleskog šampionata i rekli mi da napravim nešto dobro. Brzo sam osetio da mi nemamo znanje, a od početka sam verovao da Volvo kao jaka kompanija s jakom tehnologijom u različitim domenima, može da pravi dobre performantne i trkačke automobile, a ne da bude klijent i da tehnologiju kupuje spolja.
Tako smo 2004. godine počeli projekat “proizvedeno u Švedskoj”. Stvorili smo sportski entitet u Geteborgu, koji može da izrađuje performantna i trkačka vozila, 100% u kući, samo da bismo dokazali da tehnologija po kojoj je zemlja u drugim područjima poznata, takođe može uspešno da se primeni u auto-sportu. Sada je vreme da uberemo plodove i da dokažemo da posao u koji smo ulagali i izgrađivali ga duže od decenije, može to da postigne. To je deo naše inženjerske filozofije u auto-sportu.
U Geteborgu su Volvoov centar za istraživanje i razvoj i centar za istraživanje i razvoj našeg trkačkog tima. U zbiru, tu imate tri ili četiri stotine inženjera. Delimo postrojenja sa Volvo centrom, od vazdušnog tunela do laboratorija za motore. Zato stvarno možete reći “napravljeno u Geteborgu”. Ono što danas prikazujemo stvorili smo sami, lokalno, i nadam se da u tome leži naša budućnost u mnogo narednih godina.
Zna se da nameravate da u WTCC dogodine izvezete i treći auto na piste. U timu će se možda naći i vozač koji nije Šveđanin.
– Razvoj ovog WTCC programa počet je u oktobru 2013. Mislili smo da u šampionat uđemo sa “volvoom V40” u 2012. Sezona evaluacije sa sestrinskim autom C30 izvedena je godinu ranije i trebalo je da preraste u oficijelni angažman sa V40. Onda smo rešili da našu performantnu ponudu premestimo u D segment, u veći auto, “volvo S60”, pa smo u osnovi počeli iznova.
Ove godine imamo manje-više 2 ili 3 godine kašnjenja za ostalima, uz nova tehnička pravila uvedena pre dve godine. Mi pokušavamo da što pre nadoknadimo zaostatak. U tom smislu, kada koristimo trkače i inženjere koji su u programu već sedam ili osam godina, to nam “kupuje” mnogo više vremena i brzine. Jer, ako uvedete nove vozače sa novim inženjerima, ili unajmite međunarodnog vozača, on verovatno ima i inženjera s kojim radi već godinama. Onda taj inženjer mora da razume inženjersku filozofiju, da prevede šta vozač govori, mi treba da to pravilno shvatimo, kako bismo razumeli šta zapravo treba da uradimo u podešavanjima ili razvoju. Ako imate tim sa ključnim ljudima koji su zajedno sedam ili osam godina, sve to ide mnogo brže.
Kad znate da je auto sam po sebi dovoljno brz, tada možete da birate i uzmete vozača sa svetske scene, potencijalnog osvajača šampionata. Dokle god je auto razvijen, projektovan i dokazan u Švedskoj, do nivoa da možete s njim da pobeđujete, to je u skladu s našom inženjerskom filozofijom. Tada vozač ne mora da bude iz Švedske. S druge strane, nikada nije postojao švedski trkački prvak sveta, pa je primamljiva zamisao da mi proizvedemo prvog.
Već ste 2016. mogli da imate tri automobila s Robertom Dalgrenom – on je takođe fabrički vozač.
– Švedska ima tradiciju u auto-sportu, mada po tome nije naročito poznata. Ona je tržište sa samo 10 miliona ljudi, ako birate vozača na sportskoj i komercijalnoj osnovi, mnogo je lakše uzeti Nemca ili Britanca, jer ih prati tržište od 70 ili 80 miliona ljudi, lakše vam je da pogurate svoj proizvod ako ste sponzor.
Mnogo švedskih talenata se pogubi negde između F3 i GP3, jer ne mogu da se održe na tom nivou, a tržište nije dovoljno veliko. Nama je vrlo izazovno da možda dokažemo da postoji istinski, pravi talenat u švedskom auto-sportu, a da to nije Markus Erikson koji se muči da se sa svojim timom Zauber održi u Formuli 1.
Bili bismo veoma srećni da dodamo još švedskih vozača, ali to nije obaveza. Ali, ako bude trećeg automobila, Roberta bismo uzeli kao jednog od kandidata, ali ne bezrezervno i bezuslovno. On bi morao ponovo da se dokaže, jer dobri ste samo onoliko koliko je dobra vaša poslednja trka.
Ovo je treća godina TC1 pravila. Zar niste imali makar tu prednost jer ste mogli da vidite u čemu drugi greše? Takođe, niste imali šta da “zaboravite”, za razliku od Honde, koja se i trkala i pravila auto nove specifikacije?
– Ja to zovem Formula 1 sindromom. Pre promene pravila, možete da odaberete da osvojite titulu u poslednjoj godini i da onda kasnite u novim pravilima, ili da sve to odložite. Ne želim takva upoređenja, ali smo mi pomalo nalik Mercedesu u Formuli 1 u poslednjoj godini pre promene pravila. Nismo morali da se borimo ni za kakav šampionat, mogli smo samo da se usredsredimo na predstojeći rad na istraživanju i razvoju i pripremamo se za ulazak u šampionat, izvorno planiran za sezonu 2015.
Grupa Volvo automobili izvela je kupovinu performantne divizije Polstar i trkačkog tima, ti pregovori su potrajali malo duže, a tokom njih donete su određene strateške godine kako da brendiramo program. To nam je zapravo dalo još jednu godinu da se pripremimo.
Ako iz radionice izađete s novim automobilom, na krugu od 2 minuta ili dužem obično niste sporiji 3 ili 4 desetinke, već ste sekundu iza, ili vaš auto ni ne završi ceo krug, već bude odvučen na opravku.
Sada vidimo rezultat pripreme pomoću kontinuiranog plana tokom dužeg vremenskog perioda. To je dobro promišljen projekat. Znali smo da Polstar performantni proizvodi i ponuda privlače mnogo pažnje kod dilera, kod medija. Naša prodaja je tokom tri ili četiri godine rasla po stopi od 50-60% i zaključili smo da je to posao koji treba da gajimo. Onda smo gledali u budućnost. Znali smo da ćemo imati novu porodicu motora zasnovanu na određenom formatu. Znali smo da ćemo iskoristiti S60 kao primarni performantni auto u našoj ponudi i znali smo da želimo da ponudu učinimo globalnom.
Onda počnete da tražite šta se uklapa – ako idemo na globalnu scenu, šta će nam najviše odgovarati? Gde možemo da upotrebimo tehnologiju motora, našu aktivaciju na različitim tržištima, da li postoji neki šampionat koji je posebno privlačan u Aziji? Kad tako sužavate izbor, najbolje rešenje ispada WTCC.
Često se kaže da je Volvo mogao i u DTM, umesto u WTCC. Da li je to zaista bila realna mogućnost, pošto vi nemate imitaciju sportskog kupea za DTM, a povrh toga, zainteresovani ste za turbo tehnologiju, koje tamo nema?
– DTM je za mene samo nacionalno prvenstvo. Naš primarni cilj bio je veća investicija. Ne mislim da treba da se bojimo trkanja s BMW-om, Audijem ili Mercedesom, to smo radili i ranije i ako posao obavite dobro, dorasli ste svakoj konkurenciji.
DTM je donekle i komercijalni šampionat, imate tri proizvođača koji ga i vode. Ali, nama je glavni problem što je to i dalje nacionalni šampionat. Ako odem kupcu u SAD i kažem mu da je auto DTM šampion, on će me pitati: “Šta je DTM?” Stalno ponavljam u svim intervjuima – koncept svetskog šampiona, osvajača zlatne olimpijske medalje, jednostavan je i ljudi odmah razumeju šta ste postigli.
U Australiji osvajamo trke. Ali, ako niste u Australiji, teško je razumeti koncept V8 superautomobila. Šampionati u Švedskoj i Australiji u kojima se trkamo čine dobro nacionalnoj prodaji i to je dobar program za nas, ali ako želite sam vrh, treba da nađete nešto povezano s tehnologijom i nešto zaista internacionalno. Po meni, ako osvojimo DTM, postajemo samo još jedan nacionalni prvak, a to smo ranije već mnogo puta radili. Plus, to radite s tehnologijom koju zaista ne prodajete kupcima. U Švedskoj se trkamo s V6 motorima, u Australiji s V8 motorima. Treba nam nešto što je kompatibilno s proizvodom. Zato nam WTCC odgovara.
Turbo tehnologija je važan faktor u opredeljivanju?
– Pre deset godina, šef istraživanja i razvoja jednog proizvođača izjavio je da je turbo za kompanije koje ne umeju da prave motore. A danas svi kažu da su oduvek voleli turbo. Ali Volvo je – takođe i SAAB, ko god je bio prvi, u Švedskoj se i dalje o tome debatuje – kontinuirano, 35 godina nudio turboprehranjivane motore. To je deo naše baštine, ne samo kada se, kao danas, koristi zarad redukcije emisija, već i zbog performansi. U tome smo dugo i srećni smo što sad možemo da se vratimo tom nasleđu i da ga nastavimo.
Volvo je premijum brend, u WTCC-u se trka protiv brendova od kojih nijedan nije premijum. To vam ne smeta?
– Uopšte ne. Pogledajte, na primer, Le Man. Brendovi dolaze i odlaze, Audi se kontinuirano trka. U nekim godinama najveći konkurent bio im je tim Peskarolo. Čak i u Formuli 1, jedan Mercedes se trkao s Keterhemom. To nije obezvredilo njihove napore i nikad neće obezvrediti vaše napore ako neki auto nije premijum. Ljudi možda ponekad imaju problem da pozicioniraju Sitroen, ali kada mi razmišljamo o Sitroenu, vidimo ga kao moćan trkački tim sa 11 ili 12 šampionskih titula u nizu. E, to je iskušenje za nas! Tome se i divimo, ali se postavljamo i kao izazivač, da ih savladamo i pobedimo. Iz sportske perspektive, to nam je izazov. Sa komercijalne strane, nevažno je da li je premijum ili nije. Važna je titula i da možete lako da je predstavite. Daću vam primer – verovatno znate ko je osvojio zlato na 100 metara na Olimpijskim igrama, ali ne pamtite ko je stigao drugi ili treći. Ljudima to nije važno. Samo pobeđivanje jeste. Ono vam daje kredibiltet da možete da ovladate određenom tehnologijom u proizvodima koji nudite mušterijama.
U Skandinavskom šampionatu ste veoma aktivni i trofejni, ali tamo se voze siluete, automobili koji nemaju nikakve veze s Volvo tehnologijom. Kako se to uklapa u celu filozofiju?
– Veoma je jednostavno. Švedski turing šampionat se ranije trkao po S2000 formuli, tu je uvek je bio Volvo protiv BMW-a. BMW nije zamenio odlazeću seriju 3 za novu u S2000 varijanti. Mi smo “volvo C30” napustili posle sezone 2011, znali smo da nećemo uvoditi V40 i znali smo da će šampionat umreti, jer nijedan proizvođač se ne trudi oko marketinga automobila koji ne prodaje.
Švedska ne može da izdrži preskupa pravila međunarodnog, svetskog šampionata. Morali smo da pronađemo nacionalnu formulu. Danas vidite rezultat. STCC je zasnovan na uvoznicima automobila. Ako proizvođač ili uvoznik ima novi model na prodaju – recimo novi S60 umesto starog – ne mora da se osloni na fabriku da izradi auto i prilagodi ga skupim pravilima. Može da izlije sopstvenu karoseriju, koja imitira onaj model koji trenutno prodaje.
STCC program je takav da je budžet uvoznika automobila dovoljan da ga održi. To znači da žrtvujete mnogo tehnologije, unificirate skoro sve, ali to postaje izazov – svi imaju isti materijal. Znali smo da ćemo neke navijače izgubiti, ali bi alternativa bila da izgubimo ceo šampionat. U Švedskoj se trkamo od 1996, nismo hteli da uništimo tu tradiciju i ista tehnologija bila je najbolje rešenje.
Ispada da ste više vi pomogli Skandinavskom šampionatu nego on vama.
– U tom periodu nismo imali mnogo izbora. Umesto tri proizvođača koji za iduću godinu nisu imali automobile, došli smo do četiri uvoznika koji se trkaju – BMW, Volvo, Saab, Sitroen. Sada su tu i Kia i Dačija, Seat je stigao ove godine. Možete reći da su timovi, zajedno sa dva ili tri brenda, spasli sport i šampionat.
A malo smo pomogli i sebi. Kompetentnost izgrađujete tokom vremena. Naše znanje o trkanju, o tome kako se tokom vikenda podešava auto da bude brz, sve smo to razvili u STCC-u. Kad smo izveli WTCC evalucionu sezonu 2011. imali smo nekoliko članova ekipe koje smo unajmili tri godine ranije, razvijali ih, i kada se WTCC 2012. nije dogodio, gubili smo ljude na sve strane. Otišli su u Formulu 1, kuda sve ne. Da smo godinu dana kasnije obustavili još jedan program, ne bismo mogli da održimo znanje stečeno u razvoju i istraživanju. Kontinuitet nam je bio važan i iz tog razloga.
Volvo pod istim krovom ima i proizvodnju putničkih vozila i sportski odsek. Kako se dve strane slažu, pošto su im ciljevi često suprotni?
– Na gotovom automobilu je vrlo teško istaći šta tačno potiče iz auto-sporta. Evaluacionu sezonu 2011. izvezli smo otprilike u isto vreme kada smo počeli da razvijamo novu porodicu “drajv-E” motora. Mi smo se zapravo trkali sa trećim po redu stvorenim prototipom bloka motora, rešavajući pitanja kako se borite s toplotom, kako smanjujete trenje, kako motor činite efikasnijim…
Tu se razmenjuje mnogo informacija. Ako, na primer, koristite neku meru da smanjite trenje kod trkačkog automobila i izvučete više performansi, kod putničkog automobila iskoristili biste isti metod, ali da smanjite CO2 nivoe. Ne možemo reći da primenjujemo tehnologiju na potpuno isti način, ali primenjujemo istu tehnologiju, samo zbog drugih pogodnosti.
Kako prolazi vreme, menjaju se trendovi i vrednosti kod klijenata. Ponekad se naš marketing mučio da vidi vezu, pogotovu u poslednje dve godine sa ulaskom u V8 superautomobile i sa V6 šampionatom u Švedskoj. Zato smo i seli zajedno da pronađemo rešenje i videli ga u WTCC-u.
Mi smo kao kompanija doneli vrlo odvažnu odluku: svega ćemo se ovoga otarasiti, i V8 i V6, i preći ćemo na vrlo lagan, delotvoran paket i onda ćemo iskoristiti hibride, ne samo kao način za sniženje emisija, već i za poboljšanje performansi. Imali smo potrebu da ljudima saopštimo da možete da povećate ne samo efikasnost, već i snagu, ako primenite kompaktne, lake tehnologije na pravi način. Auto industrija je jako fokusirana na održivost i ekološke teme, a auto-sport tradicionalno nema taj kvalitet – smatra se glasnim, bučnim, zagađivačem… Mislim da je to najveći problem koji imaju svi angažovani u njemu. Svaki nacionalni šampionat se muči, i Formula 1 se muči. Mislim da se sve svodi na to da nove dostupne tehnologije – elektrifikacija, hibridi – u auto-sportu moraju da budu primenjene vrlo uskoro.
Malo je vremena prošlo otkad ste ponovo u WTCC-u, ali kakve komercijalne efekte u prodaji “volvoa S60” ili “volvoa S60 polstar” možete da predvidite ili vidite?
– Poslovni model je zaista jednostavan. Kada je Volvo kupio performantni odsek od svog sopstvenog trkačkog tima i stvorio je performantni brend, postavljeni su određeni ciljevi u prodaji. U auto-sport ulažemo, on je marketinški resurs, a s druge strane su ciljevi prodaje. Krajnja vrednost je neto prihod. Možete reći da je to model povraćaja investicije zasnovan na neto prihodu. Auto-sport je marketinška investicija koja treba da stvori prihod i onda zarađujemo na osnovu investicije u sport.
Medijska vrednost je jako važna, ali dolazi besplatno i povrh svega. Povraćaj investicije su prodaja “S60 polstar” automobila, prodaja optimizacije motora i prodaja programa delova. Već sada imamo odnos 3,7:1, a medijska vrednost dolazi preko toga. I raste, jer se prošle godine zasnivala na 30 tržišta, ove godine ih je 40, a dogodine, nadam se, već 50.
Svaki entitet u okviru grupe Volvo automobili može da iskoristi bilo koji model merenja medijske vrednosti, ali mi se fokusiramo samo na neto prihod na kraju godine. Ako poslovne modele počnete da ih zasnivate na medijskoj vrednosti, i ako ste vrlo kreativni u merenjima, možete WTCC učiniti vrednijim od Svetskog prvenstva u fudbalu. Neke kompanije to rade da bi opravdale ogromna ulaganja. Mi ne želimo nikakve akcije tog tipa.
Zadovoljni ste kako je vaš WTCC program u celini počeo?
– Pomalo smo zapanjeni time šta sve tu možemo primeniti. Polstar je vrlo preduzetno okruženje, nikad ne kažete “ne” nečemu drugačijem i novom, ali to znači da vam se stvari gomilaju do faze kad skoro da ne možete sve da ih iznesete.
Tokom prve trke na Pol Rikaru imali smo lansiranje modelske godine, dočekali smo 200 ili 300 gostiju u novoj, nikada ranije korišćenoj konstrukciji, pokretnoj i osam metara visokoj. Pozvali smo direktore veleprodaje na edukaciju, pozvali smo mnogo medija, i trkali smo se prvi put. Kada je došla nedelja po podne, pomislili smo da pokušavamo da učinimo previše. WTCC je vrlo koristan, samo moramo da budemo pomalo pažljivi i da ne pokušavamo da izvedemo sve odjednom.
Sa sportskog stanovišta mnogo smo pragmatičniji: ovo je godina za učenje. Šta god dođe preko toga – na početku sve bolje od top 10 – to je plus, ali mi imamo plan i pravimo auto koji može da osvoji šampionat 2017. Vozači ili inženjeri nisu heroji ili zvezde u tom smislu reči, oni su tu da bi obavili određeni posao.
Ali, kada Ted Bjerk zaostaje nekoliko hiljaditinki za prvih pet, onda ste potpuno konkurentni i zaboravite planove. Mislim da je sveukupno program pokazao mnogo potencijala. Ovo je šampionat u kojem smo 2011. bili i vratili mu se, sada ima mnogo bolju tehničku formulu. Iznenađeni smo kada, recimo u Slovačkoj u subotu vidimo mnogo ljudi kraj staze, a da nema lokalnog vozača da se trka u WTCC-u. Mnogo smo pozitivnih stvari doživeli na početku.