Posedovanje simulatora odavno nije privilegija najbogatijih trkačkih operacija, niti je on potreban samo u najsofisticiranijim i tehnički najnaprednijim disciplinama auto-sporta. Vežba u virtuelnoj stvarnosti ne samo što priprema vozače i ekipe za nastupe na pistama koje nisu ni videli, već štedi i vreme i troškove.
U rastući broj onih koji smatraju da su pravi test kilometri stvar prošlosti spada i šef WTCC-a, Fransoa Ribeiro. Francuz je vatreni pobornik korišćenja ove tehnologije, ubeđen je da je simulator postao značajan faktor uspeha i u Svetskom prvenstvu turing automobila i da samo vozači koji na njemu treniraju imaju šanse da postignu rezultate.
Današnji simulatori neverovatno realno prikazuju staze i ponašanje trkačkih vozila, pa skoro svaki ozbiljan takmičarski projekat raspolaže svojim uređajem, ili ga barem iznajmljuje.
„Nema sumnje da je to značajno jeftinije od pravih, standardnih testiranja. Cena dvodnevne sesije bilo gde u Evropi lako može da dobaci do 50.000 evra, jer morate da iznajmite stazu, tu su operativni troškovi, transport, smeštaj i slično. S druge strane, simulator poput onog kakav koristi Sitroen košta 200.000 evra, pa se investicija veoma brzo isplati“, kazao je WTCC direktor portalu Motorsport-total.
Štaviše, nije neophodno imati sopstveni hardver. „Kao vozač možete da ga iznajmite bilo gde. Samo pitajte Iga Valentea koliko sati provodi na simulatoru. Oni su veoma precizni, tehnologija je ekstremno napredovala, 95 odsto podešavanja može da se definiše na simulatoru, pa je on postao elementarna komponenta auto-sporta.“
To se nedavno pokazalo na brzoj, opasnoj i komplikovanoj gradskoj pisti Vila Real. Iako niko od vozača nije ranije bio na njoj, tokom trkačkog vikenda dogodilo se srazmerno malo udesa. Ribeiro i to vidi kao zaslugu priprema u virtuelnom okruženju i isitiče kako su samo vozači fabričkog Sitroena polupali 40 automobila (razume se, virtuelnih) spremajući se za Portugal: „Zahvaljujući tome, kad su došli na stazu, tačno su znali gde su granice, a to je ogromna prednost“, dodao je Ribeiro.
A tu prednost u međuvremenu je počela da uvažava i koristi i stara garda WTCC pilota. Ivan Miler patio je od mučnine u simulatoru, a sada se pomaže lekovima da bi što duže vežbao u virtuelnom okruženju, poput svojih kolega Lopesa i Sebastijana Leba, koji se tako pripremaju za svaki trkački vikend. „Ivan je primorao sebe na to, a on ima 45 godina. Sada provodi sate u simulatoru, redovno vežba. U određenoj meri je pronašao i novi stil vožnje. Na Slovakija ringu mi je posle kvalifikacija priznao da ne bi došao do pol-pozicije bez virtuelne prakse.“
Virtuelna priprema pokazala je svoj značaj prošle sezone, kad je Hose Marija Lopes osvojio titulu prvaka, a da na nekim od staza nikada ranije nije bio. Opisani model predstavlja budućnost Svetskog turing šampionata, veruje njegov prvi čovek: „Siguran sam da će fabrički timovi koji će doći u WTCC značajno ulagati u simulatore, jer je to sa stanovišta troškova jako efikasno. I neće potrajati još dugo dok i Honda ne bude priznala da joj je potreban.“