U proteklih godinu dana karijera turing legende Gabrijelea Tarkvinija kao da je opisala pun krug.
Po isteku sezone 2015, WTCC veteran iz Đulijanove ostao je bez angažmana, pošto Honda nije želela da mu produži ugovor. Novi dom je pronašao u Lada sportu, a tačku na rezultatski uspešnu kampanju koja mu je donela dve pobede stavila je iznenadna odluka proizvođača iz Toljatija da napusti Svetsko turing prvenstvo.
Sada je Tarkvini ponovo slobodan strelac i, bez obzira na to što će za koji mesec napuniti 55 godina, penzija mu ne pada na pamet, već traži novi kokpit, po mogućstvu u WTCC-u, koji opravdano smatra svojim domom.
Sumirajući sezonu 2016. u intervjuu za italijansku verziju portala Motorsport.com, on nije propustio priliku da se preporuči Volvou za fabričko sedište u dolazećem šampionatu.
Na početku razgovora, jedini čovek koji je u karijeri osvajao WTCC, ETCC i BTCC titule istakao je da se nada kako će ponovo naći angažman, makar i u dvanaesti čas. “Prošle godine mogućnost da nastavim u WTCC-u bila je minimalna, ali sam na kraju pronašao Ladu spremnu da me prihvati”, kazao je Gabrijele. “Ove godine sam se našao u istovetnoj situaciji, ali moj cilj ostaje isti: da se trkam u ovoj seriji i pre nego što donesem drugačije odluke o ponudama i prelascima u druge kategorije, radije bih da odigram sve svoje karte tako da ostanem u WTCC-u.”
Kako ti je bilo u Ladi?
– Sezona je bila jako lepa, tim se mnogo razlikuje u odnosu na one s kojima sam u prošlosti sarađivao. Osim inženjera, svi su Rusi, jezička prepreka je ponekad stvarala probleme, ali su rezultati bili fantastični. Osvojili smo tri trke i po suvom i po mokrom, pet puta je auto bio u prvom redu posle kvalifikacija. Priznajem da nisam ni pomišljao da mogu da pobedim dva puta, dakle, očekivanja su daleko nadmašena.
Kad gledamo konkretne podatke, može da se kaže da je to bila tvoja najbolja sezona od 2013?
– Apsolutno da, u poslednjoj godini s Hondom čak nisam uspeo da osvojim nijednu trku. S tehničkog aspekta, bio sam izuzetno zadovoljan, jer mi je poveren celokupan rad na automobilu i bavio sam se svakakvim tipovima razvoja. Od prvog dana radio sam na podešavanjima za suvu i vlažnu pistu, koristili smo svaki trenutak da isprobamo nešto novo, iako nismo imali test automobil, on je dovršen tek pred kraj šampionata. S mog gledišta, sezona je bila nesumnjivo pozitivna.
Kako rade Rusi?
– Automobili se izrađuju ručno, delovi su dolazili direktno iz Rusije i sklapani su u Manji-Kuru, gde je sedište Lade. Govorimo o vešanju, upravljačkom mehanizmu, sponama, ramenima, karoseriji i šasiji. Aerodinamika i delovi od karbona izrađivani su u Italiji i zatim slati Oreki, koja se bavila motorima. Često sam isprobavao sva tri automobila i oni su bili potpuno identični, i moj, i automobili mojih timskih kolega.
Skok u kvalitetu je vidljiv. Misliš li da si izveo bolji posao nego u godinama s Hondom?
– Kažimo da su poboljšanja bila osetna jer, kad pogledamo brojeve, Haf je sa Ladom osvojio 103 boda, dok je Katsburg prošle godine stigao do 175, a ja sam imao 147. Povrh toga, “vesta” je bila vrlo konkurentna u svim uslovima, čak i sa različitim nivoima balasta u automobilu. Svakako nije bila najbolji auto u prvenstvu, bilo je još posla da se uradi na njoj, ali napredak je bio primetan.
Kako ti je bilo sa timskim kolegama?
– Niki Katsburg je bio jako brz, on je zaista nadaren i inteligentan momak. Često smo u boksu razgovarali o set-apu koji bismo upotrebili i bez razmišljanja se pouzdao u moje sugestije. U kvalifikacijama je bio kao munja, nekoliko puta je stigao do prvog startnog reda, to pokazuje koliko je dobar. I s Igom Valenteom je išlo dobro, ali je on naišao na poprilične poteškoće u odnosu s ekipom. Zatim, izjave koje je dao na kraju šampionata svakako nisu bile najbriljantnije, ali to je njegov problem.
Misliš da “sitroeni” mogu i dalje da dominiraju, iako za leđima neće imati zvanični tim?
– Po mom mišljenju, šampionat će biti veoma otvoren, ali ne verujem da “sitroeni” mogu da dominiraju kao dosad. Doživljavao sam takva iskustva u drugačijim situacijama i mogu da garantujem – kada zvanični tim više ne prati svoje automobile, oni gube ukupne performanse. Sada je na drugima da dostignu “C-elize”.
Ko bi to mogao da izvede?
– Honda je ove godine u obavezi da pobeđuje, nema sumnje. Mnogo su se pomučili i lepo su se unapredili, kladio bih se na njih. Volvo bi trebalo da bude konkurentan, mada ostajem zbunjen onim što govori rukovodstvo ekipe i njihovim strategijama. Mnogo su izmena izveli u svojoj prvoj godini i nisu se koncentrisali na jednog stručnog vozača, kako bi pokušali da razviju automobil. Možda treba da angažuju veterana pored koga bi postavili nekog mladog.
Ti si stručnjak i trenutno si slobodan…
– Pa, da sam na mestu Volvoa, ja bih pomislio na Tarkvinija! Ili bih u svakom slučaju ubedio Ivana Milera da nastavi karijeru, ili Roba Hafa, ili bih pozvao nekog kao što je Alan Menu. Dakle, potražio bih nekoga ko ima godine iskustva. “S60 TC1” mi deluje kao jako dobar auto, treba samo da se podesi i razvije, kako bi i oni mogli da budu protagonisti.
Kako bi po tvom mišljenju mogla da izgleda budućnost Svetskog prvenstva, koje u poslednje vreme deluje kao da je u krizi?
– Danas šampionat ima strukturu koja nije privukla nove automobilske marke da se pridruže, očigledno je da nešto treba menjati. Govorio sam sa Fransoa Ribeirom, promoterom. Njemu ne nedostaju ideje i one deluju dobro. Od 2018-2019. biće važnih promena i baš verujem da to seriji može da pogoduje. Ove godine dogodiće se tranzicija, s uvođenjem klase rezervisane za TCN2 automobile, a potom će se verovatno promeniti kompletna formula kako bi se pokušalo da se uključe novi proizvođači.
Ima li posle odlaska Pečita Lopesa zanimljivih vozača koji bi mogli da ožive WTCC u idućoj sezoni?
– Mene je mnogo iznenadio Esteban Gerijeri. U Argentini je izvezao neverovatan vikend i pokazao je vanrednu brzinu. Mentalno, on je evropski vozač, odrastao je kod nas i trkao se zajedno sa Lopesom, ali očigledno mu treba dati konkurentan auotmobil. Drugi mladić viđen u 2016. bio je Nestor Đirolami. Znam da Volvo računa na njega posle nekih dobro izvedenih stvari. Mislim da je dobar, ali me iskreno nije impresionirao.
Auto-sport se u velikoj meri razvija u pravcu električnih i hibridnih automobila. Misliš li da se to može preneti i u WTCC?
– Ja sam vozač druge generacije, te inovacije me ne uzbuđuju. Oduvek sam više voleo atmosferske motore, zatim sam morao da se adaptiram na turbo. Sada električni automobili uzimaju maha. Iskreno, meni oni ne ostavljaju utisak kao da se ozbiljno trkaju. Problem je što sada momci odrastaju uz simulatore – uz napuštanje testova, oni su svakako neophodni da bi se treniralo. Ali, to je poprilično drugačije nego kada ste na pisti sto dana u godini, mnogo ste drugačiji vozač.
Možda ću biti nostalgičan, ali trke jučerašnjice bile su druga stvar. WTCC automobili mnogo su povezani sa mehanikom, hibridi mogu da funkcionišu u GT-u jer auto-tržište to očekuje, ali kod nas to ne bi imalo mnogo smisla.
Ako nastaviš da se trkaš, gde u tvojim godinama nalaziš podsticaj za to?
– Dobro pitanje! Mislim da je teško pronaći motivaciju u spoljnom svetu, morate se zagledati u sebe samog. WTCC je godinama bio moj dom, praktično od 2002. Prošle godine gotovo da sam počeo od nule, otišao sam u novu ekipu kakva je bila Lada, morao sam da razvijam auto uz skromne resurse i ograničenja u testovima. Razgovarao sam sa inženjerima i mehaničarima, stvarao sam nešto novo. To je bio neverovatan podsticaj, injekcija mladosti i adrenalina. Kada sam zatim video da stvar funkcioniše, to je bilo zadovoljstvo, a kada nešto ne bi išlo, imao sam ogromnu želju da rešim situaciju. Sve je to bio veliki podsticaj i izazov, dakle sa tom voljom počinjem ponovo.